Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

c o f
- 
ганларида сигир чечагн билан билмаган холда зарарланганлар. 
Бу текширишлар 10 йил давом этди. 1796 йнли Дженнер соглом 
болани сигир чечагининг йирингли ажралмаси билан эмладн.
1,5 ойдан сунг шу болага чечак билан касалланган бемор ма- 
териалидан юборди. Бола касалланмайди. Шундаи бошлаб, че- 
чакка царши эмлаш бошланпб, миллионлаб кишилар улими- 
иинг олди олинди.
Орадан бир неча йнллар 
утгач, Левенгук организмларда 
юкумли касалликларни келиб чикишида тирик 
мавжудотлар- 
нинг хеч кандай алокаси йук деган 
фикони 
илгари сурали. 
XIX асрга келиб франциялик олим Луп Пастер (1822— 1895) 
юкумли касаллнкларнинг келиб чикишида микроорганизмлар- 
пннг ахамиятини ва уларга карши курашиш ус\*лларини илмий 
асослаб берди.
Л. Пастернииг сохаси кимёгар химик булиб, у микроорга- 
низмнинг яшаш мухнтинигина эмас, балки мухитнинг кимёвий 
таркибини хам узгартириш хоссасига эга эканлигнни исботлаб 
берди. У бижгиш ва чириш жараёни 
микроорганизмлар 
таъ-
сирида боришини исботлаб берди.
Пастер томонидан кислородсиз шароитда яшайднган микро­
организмлар (анаэроблар) аникланган. Унннг м у\н м хизмат- 
ларидан бири тирик организмларда мосланнш уз-узидан содир 
булмаслигини исботлаб бериши булди. Бу муаммо анча йиллар- 
дан бери купгина олимларни бошини котириб келар эди. П а с ­
тер уз тажрибасида озмка мухитларига микроорганизмлар факат 
хаво ор^али тушишини курсатади. Бунинг учун S шаклидаги 
колбада кайнатилган озика мухитнн анча вактгача очик ^ол- 
дирган, натижада у тпник (стерил) колган, чунки хаводан тушгак 
микроблар к м б а н и н г бугзига чукиб мухитга тушмаган. Бундан 
ташь;ари, Пастер Франция иктисодиётига катта зар ар курсата- 
ётган ипак к;уртларига ва улар келтириб чикараднган касал- 
ликларга карши кураш чораларини хам топди.
Фан тарихида биринчи булиб Пастер микроорганизмларни 
юкори харорат таъсирида йуцотиш усулини ишлаб чицди, бу 
усулни стерилизация дейилади. Кайнатганда уз хоссасини йу- 
котадигаи озик-овклт махсулотларини стерилизация килишдан 
«юмиюк» усулда плстсрнлпзацпя килишии таклиф этади. Бу 
махсулотларга юкори булмаган харорат бир неча марта таъсир 
этади. Пастер микроорганизмларнинг инсон хаётидаги ахамия-
www.ziyouz.com kutubxonasi


тини, яъни юцумли касаллнклар улар таъсирида юзага кели- 
шини исботлаб беради. Унинг бу ихтироси биология фанининг 
ривожланишига ва янги тиббиёт микробиологияси фани юзага 
келишига сабаб булди. Пастер фаолиятининг яна бир ютиги 
вакцинани (лотинча vacca—сигир) яратилишидир. Бу суз ор- 
ь^али Пастер кучсизлантирилган микроб культурасини тушун- 
тиради, бу микроорганизмлар организмига юборилганда к а с а л ­
лик келиб чи^майди, балки одам ва хайвонлар уларга берил- 
майдиган булади.
У вабо ^узгатувчисини сацловчи культурадан кучсизланти­
рилган вакцина тайёрлайди ва тову^ларни шу вакцина билан 
эмлайди. Шундан сунг тову^ларни тирик кучли микроб культу- 
раси билан зарарлайди. Тову^лар тирик ва 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish