Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

c o f
 
колади. Худди 
шундай усулда куйдиргига ^арши вакцина яратилди ва сигир, 
куйлар шу вакциналар билан эмланиб, касалликнинг олди 
олинди.
1885 йили Пастер цутуришга ь^арши вакцинани таклиф кп- 
лади, чунки цутириш цузратувчисини микроскоп остида .\ам. 
сунъий озица му^итида ^ам ани^лаб булмасди. Пастер вакци­
нани тайёрлаш учун цутирган ит миясидан фойдаланди. 
Б
у
^узгатувчини са^ловчи культурани куёндан-^уёнга ю^тириш ва 
юциш даврларини цис^артирган холда ^уённи кайта-кайта эм- 
лаш йули билан тайёрлайди. Шундай вакцинани итларга юбо­
рилганда яхши натижа берди. Пастер цутурган ит тишлаган 
болага шу вакцинани юборишга царор ^илади ва уни улимдан 
сацлаб цолади. К*утурган бури тишлаган рус дехцонининг Па- 
рижга келиши ва унинг эмланиши кейинги ютуцлардан хисоб- 
ланади.
Пастер таж рибаларига суянган холда англиялик 
ж а р р о \
Д. Листер 1867 йили жарохатни ва боглов 
материалларини 
микроорганизмлар усмаслиги учун карбол кислотаси билан 
ювишнинг антисептик усулини таклиф этади.
Луи Пастернинг амалга оширган ишлари унинг биринчи 
лабораторияси хотира лавхасида циск;ача цнлиб ёзиб куиилган.
«Бу ерда Пастер лабораторияси б’улган»
1857 — бижриш
1860 — уз-узидан зарарланиш.
.1865 — мусаллас ва пиво касалликлари.
1868 — ипак цурти касалликлари.
1881— юкумли касаллик тарцатувчи микроорганизмлар ва 
вакциналар.
1885—цутуршдан сакланиш.
Пастернинг олиб борган илмий изланишлари микроорганизм­
ларнинг юкумли касалликларни келиб чи^аришдаги ахамияти- 
ни курсатиб берди. У сунъий озица му^итларида микробларни 
устиришни урганди, лекин цузратувчиларни фар^лаш усулини 
била олмади. Немис олими Роберт Кох 
(1843— 1910) микро-
www.ziyouz.com kutubxonasi


организмларни устиришда алохида колония ва соф культуран# 
ажратиб олишда зич озица му^итни амалиётда ^уллади.
Р. Кох биринчи булиб микроорганизмларни б'уяшда' анилин 
б ч ^ л а р н и нуллашни, микроскопда кураётганда ёритгичдай фой- 
даланишни, иммерсион системада куришни, расмга олишни так­
лиф цилади.
У J 8 8 2 иплда сил 
1
\узратувчиснни (Кох таё^чаларини) ва 
1883 йилда вабо цузратувчисини аниклади.
XIX 
аср охирида бутма цузратувчисн ( Э. Клебс ва ф . Лёф- 
флер), корин тифи (К. Эберт ва Г. Гаффки), ^о^шол (А. Ни- 
колайер ва С. Китазато), дизентерия (А. В. Григорьев) ва бош- 
ка к;узратувчилар ани^ланди, 1874 йил 
К^озон 
уииверситети 
профессори Т. Н. Минх кайталама тиф билан касалланган бе- 
мор ^онини узига юбориб тажриба утказди. У касаллик цон 
сурувчи хашаротлар ор^али таркалади деган тахминни айтди. 
Икки йилдан сунг О. О. Мочутковский Минх тажрибасини так- 
рорлади. Узига тошмали ва ^айталама тиф билан касалланган 
беморнинг конини юбориб Минх томонидан айтилган тахминни, 
яъни 
1
\узратувчини бемор ь^онида учрашини исботлаб берди.
Д. Й. Ивановский (1864— 1920) тамакн баргининг мозаик 
касаллигини урганади ва бу касалликни майда агентлар кел­
тириб чицаради деган фикрга келади. Ивановскийнинг бундай 
фикрга келишининг 
сабаби, у касалланган тамаки баргидан 
тайёрланган сую^ликни майда фильтрдан утказиб, 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish