Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


МИКРОСКОП, ТУЗИЛИШИ ВА У БИЛАН ИШЛАШ



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

МИКРОСКОП, ТУЗИЛИШИ ВА У БИЛАН ИШЛАШ
Микроорганизмларни аниклаш ва текширишда микроскоп- 
лардан фойдаланилади. Оддий ва мураккаб микроскоплар мав- 
жуд. Микроскоп икки циемдан иборат булади. Оптик ва ме­
ханик цисмлар. Оптик циемга окуляр (7x10x115), 
объектив 
(8x20x40x90), конденсор ва кузгу киради. Механик циемга ту­
бус, микроскоп бошчаси, револьвер, штатив, 
оёкча, 
столча, 
макровинт, микровинт, конденсор учун винт, тубусни харакат- 
лантирувчи винт, столни харакатлантирувчи винт, кузгу вилкаси, 
клеммалар киради. Микроскоп кулай цилиб цуйилади, сунгки- 
чик объектив урнатилади. Чап цул стол устида булади, унг цул 
ёрдамида кузгу харакатлантирилиб ёруглик йигилади. Тайёр- 
ланган препарат столга цуйилади, объектив ён томондан ка- 
ралиб охиригача туширилади. Окулярга цараган холда макро­
винт ёрдамида штативни тасвир хосил булгунга кадар кутари- 
лади. Лабораторияда асосан объектив 90 дан фойдаланилади.
Бу обектив иммерсион обектив булиб, препарат устига 1 
томчи ёг томизилиши ва обектив ёгдан узилмаслиги лозим. 
Микроскоп уз жойидан цимирлатилмайди, тубус бушатилиб, 
ён атрофдагиларга курсатиш мумкин. Иш тугагач 
препарат 
дезинфекцияловчи моддага ташланади, обективдаги ёг артила- 
ди, кичик обектив урнатилиб штатив охиригача туширилади. 
Тубус махкамланади кузгу вертикал холатга келтирилади. Иш- 
латиб булинган микроскоп гилофига солиб цуйилади.
Назорат учун саволлар
^
1. Микроскоп кандай киемдан иборат?
2. Еруглик кандай топилади?
3. 90 обективда препаратлар кандай урганилади?
4. Микроскоп ишеиз холатга цандай келтирилади?
www.ziyouz.com kutubxonasi


2 - б о б . М И К Р О О Р Г А Н И З М Л А Р Н И Н Г А С О С И Й
Т А С Н И Ф И В А М О Р Ф О Л О Г И Я С И
Микроорганизмлар (лотнича (micros— кичик) оддий куз би­
лан куриб булмайдпган органпзмлардир. Уларга содда жони- 
ворлар, спирохета, замбуруглар, внруслар, риккетсия ва бак- 
териялар киради. Микроорганизмларнинг катталиги 
микро- 
метрларда (мкм) улчанадн. Микроорганизмларнинг биринчи 
умумий биологик таснифи XVIII асрда швециялик олим К. Л ин­
ней томонидан морфологик хоссаларига кура таснифланган.
Макро. ва микроорганизмлар булим, синф, тартнб—авлод — 
турларга б^линади. Тур деб морфолопгк, физиологик хоссала­
рига кура бир-бирига ухшаш микроорганизмларга айтилади. 
1980 йилда Америкалик олим Бергн бу таснифни яратди. Маса- 
лан; ачит^и микроблар, сут кислота ташкил этган мнкроорга- 
низмлар учун умумий, халцаро тасниф цабул цнлинган, унинг 
асосида система ётади. Микроорганизмнинг кайси турга тегиш- 
ли эканлигини аниклаш учун турли хил усуллар ёрдамида унинг 
хужайра шакли, спора хосил 
к и л н ш и ,
харакатчанлигн, фермен- 
татив хоссалари урганилади, яъни фарцлаш ишлари утказилади.
Тур ичида вариантлар мавжуд: морфовариантлар морфоло- 
гиясига кура фарцланиши, биовариантлар биологик хоссасига 
кура фарцланиши, хемовариантлар ферментатив хоссасига кура 
фар^ланиши, серовариантлар антигенлик хоссасига кура ф а р
1
у
ланиши, фаговариантлар фагга сезувчанлигига кура фар^ла- 
нишидир.
К. Линней микроорганизмларни белгилашда умумбиологик 
биноминал (иккита) номенклатурани киритган. Биринчиси ав- 
лодини курсатиб катта харф билан ёзилади. Иккинчиси турини 
курсатади, кичик харфлар билан ёзилади. Масалан: Staphylo­
coccus au reu s тилларанг стафилококк.
Табиатда цуйидаги микроорганизмлар тафовут этилади.
Патоген микроорганизмлар касаллик чацирувчи микроорга- 
мизмлардир. Масалан: вабо, сил, бугма ва бошка касалликлар- 
ни к^згатувчилар.
Сапрофит микроорганизмлар фойдали микроорганизмлардир. 
Масалан: ачитци микроблар, сут кислота хосил циладига-н ва 
бошка бактериялар. Улар саноатда кенг кулланиладн.
Шартли-патоген микроорганизмлар орали^ микроорганизм­
лар булиб маълум шароитлардагина касаллик келтириб чика- 
ради.
М асалан, ичак таё^часи ва бошцалар. Патоген микроорга­
низмларга ^уйидагилар киради: 
(
Бактериялар.
Замбуруглар.
Содда жониворлар.
Спирохеталар.
Риккетсиялар.
Вируслар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бактериялар — хлорофилла» махрум булган бир .\ужайрали 
организмлардир. Бактерия хужаи распни иг уртача 
катта лиги
2—6 мкм булади. Бактерии унинг шакли, катта-кичнклиги тур- 
лича булиб, ташци мухит омиллари таъсирида узгариши мум­
кин. Унинг бу хоссаси полиморфизм дейилади.
Шаклига кура барча бактериялар 3 гурухга булинади: шар- 
симон, таёкчасимон ва бурамалнлар.
Шарсимон бактериялар ёки кокклар 
дейилади 
(лотинча 
coccus — маймунжон, юмшоц мевалар), уларнинг диаметри 0,5—
— 1 мкм булади. Улар шарсимон, ништарсимон, шам алан- 
гасига ухшаш, ловиясимои шаклда булади. Кокклар булинган- 
дан сунг жойланишига кура куйидагиларга булинади: микро- 
кокклар (лотинча micros—кичкина) хужайралар турули хил 
текисликларда булинади ва алохида-алохида жойлашади, дип­
лококк (лотинча diploos иккита) хужайра, бир текисликда бу- 
линиб иккитадаи жойлашади, уларга пневмококк, гонококклар 
киради. Стрептококклар (лотинча slreplos — занжир) хужан- 
ралар бир текисликда булинади ва ажралмасдан заижирини 
хосил кплади. Стафилококк (лотиича staphyle — узум шинги- 
ли) — хужайралар турли хил текисликда булинади ва бир ерда 
тупланиб узум шингилини хосил цилади. Тетракокк (лотинча 
tetra — туртта) хужайралар иккита перпендикуляр текисликда 
булинади ва туртадан жойлашади. Сардина 
(лотинча sarcio 
— бириктираман) хужайралар учта перпендикуляр текисликда 
булинади ва туп-туп ёки пакетга ухшаш 8 ёки 16 та хужайра- 
даи жойлашади.
Кокклар табиатда кенг таркалган, шунингдек одам ва ^айвон 
организмида учрайди. Микрококк, тетракокк, сарциналар, сап-* 
рофит микроорганизмлардир. Диплококк, стафлококк, стрепто­
кокклар патоген микроорганизмлар хисобланади.
Таёкчасимон бактериялар бациллалар деб аталади 
улар 
цилиндр шаклида булиб, 1—6 мкм катталикда, 0,5 дан 2 мкм 
кенгликка эга.
Бактерияларнинг четлари чурт кесплган 
(куйдирги), 
юма- 
лок (ичак таёкчаси), учли (тоун) ёки кенгайган (бурма) бу- 
ладн. Булингандан сунг цуйидагича жойлашади: иккитадаи 
диплобактериялар 
(клебсиеллалар), занжирсимон 
(куйдирги 
кузгатувчилар), бир-бирига бурчак остида ёки кесиб ж о й л а­
шади (бурма кузратувчиси). Купгина бактериялар тартибсиз 
жойлашади.
Таёкчасимон б ак т е р и я л а р о ра с ид а бироз букилг ан вибрион* 
л а р учрайди ( вабо цузратувчи).
Бурамали бактерияларга спириллалар ва спирохеталар ки­
ради. Бу бактерияларнинг шакли бурамани эслатади. Купгина 
шамали бактериялар касаллик келтириб чицармайди. Учта 
^ен тури мавжуд: Trep on em a—захм кузратувчиси Вогге-
www.ziyouz.com kutubxonasi


lia 
эндемик ва э пндсмик к а йт а ла ма тиф кувкатузчиси, Lep­
tospira — 
лептоснироз (сув иситмаси) кузратувчиси.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish