КўКЙЎтал. Режа: Кириш – мин. Тарихий маълумотлар – мин. Этиологияси ва эпидемиологияси – 0 мин. Патогенези ва патанатомияси – 10 мин. Клиникаси – 30 мин. Диагностикаси – мин. Даволаш – мин. Профилактикаси – мин. Якунлаш – мин



Download 287 Kb.
Sana24.02.2022
Hajmi287 Kb.
#211532
Bog'liq
ko'kyo'tal 1

  • КЎКЙЎТАЛ.
  • Режа: 1. Кириш – 5 мин. 2. Тарихий маълумотлар – 5 мин. 3. Этиологияси ва эпидемиологияси – 10 мин. 4. Патогенези ва патанатомияси – 10 мин. 5. Клиникаси – 30 мин. 6. Диагностикаси – 8 мин. 7. Даволаш – 10 мин. 8. Профилактикаси – 7 мин. 9. Якунлаш – 5 мин.

Кукйутал

Этиологияси

  • Касаллик кузгатувчиси Brucellaceae оиласи, Bordetella синфига мансуб булган Bord pertussis - спора хосил килмайдиган, капсулали, грамманфий буялувчи овоид шаклидаги майда таёкчадир.
  • Расм

Антигенлик хусусияти

  • ● Антигенлик хусусияти мураккаб; 12 хил антиген тутади. Куп урганилганлари:
  • -агглютиноген,
  • -токсин,
  • -гемагглютининлар.
  • ● Касаллик манбаи касал одам (касалликнинг 1-кунидан то 3-4 хафтасигача), спазматик йутал даврида атрофга куп микдорда кузгатувчи ажратади. Юкиш йули- хаво-томчи.
  • Контагиозлик индекси – 0.7-0.75. 1 ёшгача 10%ни ташкил этади, 1-5 ёшда 80-85%ни ташкил этади.
  • Мавсумийлиги- бизнинг регионда бахор-ёз ойлари.
  • Эпидемиологияси

Узбекистон Республикаси буйича кукйутал касаллиги курсаткичлари

  • Админстратив территориялар
  • 2001й. абс/инт
  • 2002й.
  • абс/инт
  • 2003й.
  • абс/инт
  • 2004й.
  • абс/инт
  • 1.
  • Тошкент ш.
  • 40
  • 1.9
  • 62
  • 2.9
  • 30
  • 1.4
  • 20
  • 0.9
  • 2.
  • Андижон вил.
  • 3
  • 0.1
  • 4
  • 0.2
  • 0
  • 0
  • 3.
  • Бухоро вил.
  • 0
  • 1
  • 0
  • 0
  • 4.
  • Жиззах вил.
  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 5.
  • Кашкадарё вил.
  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 6.
  • Навоий вил.
  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 7.
  • Наманган вил.
  • 2
  • 0.1
  • 5
  • 0.3
  • 1
  • 0.1
  • 0
  • -
  • 8.
  • Самарканд вил.
  • 0
  • 3
  • 0.1
  • 1
  • 0
  • 9.
  • Сурхондарё вил
  • 1
  • 0.1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 10.
  • Сирдарё вил.
  • 0
  • 0
  • 1
  • 0.2
  • 0
  • 11.
  • Тошкент вил.
  • 7
  • 0.3
  • 2
  • 0.1
  • 4
  • 0.2
  • 12
  • 0.9
  • 12.
  • Фаргона вил.
  • 0
  • 1
  • 0
  • 0
  • 13.
  • Хоразм вил.
  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 14.
  • Кораколпогистон Рес
  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 15
  • Кизилкум редметзолото
  • 3
  • 2.2
  • 1
  • 0.7
  • 1
  • 0.1
  • 0
  • Республика буйича
  • 57
  • 0.2
  • 79
  • 0.3
  • 39
  • 0.2
  • 33
  • 0.1

Патогенези Академик Мусабоев И.К. буйича.

  • I фаза- кузгатувчини нафас йулига кириши ва адаптацияси.
  • II фаза- МНСда патологик доминанта учогини пайдо булиши.
  • III фаза- орган ва системаларда, айникса нафас ва нерв системаларида иккиламчи узгаришлар пайдо булиши.
  • IV фаза- иммунитетни пайдо булиши, зарарланган аъзоларни тикланиши, инфекцион жараённинг тугаши.

Патологик анатомияси

  • Касалликнинг катарал ва спазматик даврида нафас йуллари катари.
  • Огир холларда некротик узгаришлар.
  • Бронхиола шиллик пардаси нурсимон булиши, мушаклари спастик холатда.
  • Упкада лимфо- ва гемостаз.
  • Упка эмфиземаси.
  • Альвеолалар ёрилиши, интерстициал эмфиземалар.
  • Кичик кон айланиш доирасиад тикилиш.
  • Юрак унг коринчаси кенгайиши, мушакларининг калинлашиши.
  • Мия капиллярлари кенгайиши, мия шиши.
  • Конъюнктива ва склерага кон куйилиши.
  • Тил ости яралари.

Клиникаси

  • 4 та даврга булиб урганилади:
  • Яширин даври, 2-3 кундан 14-15 кунгача.
  • Бошлангич-катарал даври, 1.5-2 хафта.
  • Спазматик йутал даври, 3-4 хафта.
  • Тузалиш даври, 2-4 хафта.

Кукйуталнинг клиник таснифи (А.Д.Швалко буйича)

  • I. Типик шакли:
  • 1. енгил
  • 2. урта огир
  • 3. огир
  • II. Атипик шакли:
  • 1. жуда суст (стертая)
  • 2. субклиник
  • 3. кукйутал чакалокларда
  • III. Кукйутал эмланганларда.

Куз склерасига кон куйилиши

Тил остида ярача

Упка тукимасидаги ателектаз учоклари

Чап упка пастги булак ателектази

Катарал даврига хос булган белгилар

  • Йутал оддий, кам, курук, тумов.
  • Тана харорати субфебрил ёки меъёрда.
  • Умумий ахволида узгариш кам, иштахаси яхши.
  • Умумий кон анализида бироз лейкоцитоз, ЭЧТ меъёрда.
  • Упкада курук таркок хириллаш.

Спазматик йутал даврига хос белгилар

  • Хуружли йутал.
  • Каттарок болаларда аввал аура киска муддатли.
  • Реприз.

Спазматик хуружли йутал вактидаги боланинг куриниши

  • Юзи керккан, кизарган, гохида кукарган
  • Буйин ва бош веналари буртган
  • Кузи кизарган, катта очик, корачик кенгайган
  • Тили охиригача чиккан, учи юкорига караган
  • Кусиш, беихтиёр ич кетиши, сийиб куйиш

Спазматик йутал даврининг хуружсиз вактидаги боланинг куриниши

  • Юзи керккан, кукимтир-окиш тусда
  • Ковок шишган
  • Склерада кон куйилиш
  • Хуруждан сунг бола бироз холсиз, сунг яна уйнаб кетади

Периферик конда буладиган узгаришлар

  • Катарал даврида:
  • - бироз лейкоцитоз
  • - лейкоформула узгаришсиз
  • - ЭЧТ меъёрда
  • Спазматик йутал даврида:
  • - 70-90% холларда лейкоцитоз, гиперлейкоцитоз
  • - яккол лимфоцитоз (70-80%)
  • - ЭЧТ узгаришсиз

Енгил шаклига хос белгилар

  • Интоксикация йук, t – N
  • Уйку, иштаха узгаришсиз
  • Спазматик йутал хос, лекин кам ва киска (10-15 марта/сут.)
  • Кусиш йук, кислород етишмовчилиги йук

Урта огир шаклига хос белгилар

  • Интоксикация яккол, бола дармонсиз, таъсирчан, кайсар.
  • Уйку ва иштаха бузилган.
  • Тана харорати субфебрил ёки меъёрда.
  • Юзи окиш, шишган, хуружда юзи кукимтир.
  • Хуруж узок, тез-тез, купрок кусиш билан (20-30 марта/сут.).
  • Упкада тимпанит, купук, нам хириллаш.

Огир шаклига хос белгилар

  • 1. Интоксикация кучли, бола ланж, дармонсиз, адинамик.
  • 2. Уйку, иштаха бузилган, озган.
  • 3. Тана харорати 38’С ва юкори.
  • 4. Юзи окиш, шишган, ковок керккан, шиллик пардалари кукимтир.
  • 5. Гохида аура, куркув, безовталик, уйинларни ташлайди.

6. Хуруж куп (40-50 марта/сут.), огир, узок, 10-15 та реприз билан.

  • 6. Хуруж куп (40-50 марта/сут.), огир, узок, 10-15 та реприз билан.
  • 7. Хуруж вактида цианоз, акроцианоз.
  • 8. Ёпишкок балгам, кусиш, кон куйилишлар.
  • 9. Нафас тухташ, хуш йукотиш, мушаклар тортишиши.
  • 10. Упкада коробка товуши, куп курук ва нам хириллаш.

Атипик шаклининг суст (стертая) куринишига хос белгилар

  • Интоксикация йук, t-N.
  • Хуружли йутал йук.
  • Оддий йутал 4-6 хафта давомида.
  • Купинча эмланганларда кузатилади.

Атипик шаклининг субклиник куринишига хос белгилар

  • Клиник белгилари йук.
  • Мулокатда булганлар лаборатор текшириб аникланади (бактериологик, гематологик, иммунологик).
  • Асосан эмланганларда учрайди.

Кукйутал чакалокларда

  • Огир кечади.
  • Яширин даври 3-5 кун.
  • Катарал даври 2-6 кун, юкори харорат, тумов, йутал.
  • Хуруж репризсиз, 2-3 минут давом этади.
  • Хуружли йутал урнига акса уриш.
  • Юзида кукариш, шиш, геморрагиялар.
  • Купрок пневмония асоратини беради.

Кукйутал асоратлари

  • Асфиксия; упка, туш оркаси, тери ости эмфиземалари; ателектаз.
  • Пневмония.
  • Энцефалитлар.

Ташхисоти

  • Клинико-эпидемиологик.
  • Бактериологик.
  • Серологик.
  • Аллергологик.

Дифференциал диагностикаси

  • Грипп.
  • Кизамик.
  • Бронхаденит.
  • Бронхиал астма.
  • Ёт танача.
  • Паракоклюшлар билан.

Давоси

  • Касалхонага ёткизиш шарт эмас.
  • Этиотроп даво.
  • Патогенетик даво.
  • Десенсибилловчилар.
  • Организмни курашиш кобилиятини ошириш.

Профилактикаси

  • 1. Вацинация- АКДС.
  • 2. Бемор изоляция килинади, 40 кунга.
  • 3. Бемор билан мулокатда булган 10 ёшгача болалар 14 кун изоляция килинадилар.
  • 4. Иммуноглобулин.

Download 287 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish