Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


Ташци му^ит омилларига чидамлилиги



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Ташци му^ит омилларига чидамлилиги. 
Менингококклар 
ташци мухитга 
кам чидамлидир. )^ароратнинг кутарилиши 
уларга ^алокатли таъсир курсатади. 70°С ^арорат таъсирида 
2—3 дацица, 55й С ^арорат таъсирида 5 даци^адан с^нг нобуд 
булади. Менингококклар цуришга сезгир булади ва тик цуёш 
нурларининг таъсирида тез ^алок булади, ^ароратнинг узга- 
ришига ^ам сезгир. Шундай ^илиб, менингококклар ташци му­
хитда узоц са^ланмайди. Ш у сабабли касалликнинг тарцали- 
шида ташци мухитдаги буюмлар рол ^йнамайди. Менингококк- 
лар дезинфекцияловчи моддаларга ^ам унчалик чидамли эмас;
1 % ли карбол кислота эритмаси менингококкни деярли дар- 
хол улдиради.
Патогенлиги. Табиий шароитда менингококка хайвонлар 
сезгир эмас. Лекин менингококклар маймунларга юборилган-- 
да менингит вужудга келади. Денгиз чучкачалари ва о^ сич- 
конларнинг цорин бушлигига текшириш материали юборилса, 
улар эндотоксин таъсирида интоксикациядан ^алок булади.
И н ф екц и я м анбаи . 
Касал одам ва бактерия ташувчилар ин­
фекция манбаи ^исобланадилар.
Т а р к а л и ш йули. 
^аво-томчи нули оркали тарцалади.
Келтириб чикарадиган касалликлари:
1. Назофарннгит (бурун ва ют^ун шиллик каватининг яллиг- 
ланиши).
2. Менингококкцемия.
3. Эпидемик цероброспинал менингит.
П а то ген ези ва к л и н и к аси . 
Инфекция теккан шилимшикнинг 
майда томчиларн нафас олганда бурун-^ал^ум шиллиц парда- 
снга менингококкни олиб киради. Менингококк даставвал шил- 
ли^ пардада жойлашади, булиниб купаяди, ва одамни микроб 
ташувчи булиб ^олиши ёки уткир назофарннгит касаллигини 
келтириб чикаради. Улар лимфа йулига ;утиб цонга с^рилади 
ва бутун организмга тарцалади; турли 
аъзоларда, купинча 
бош мия билан орца миянинг юмшоц пардаларида жойлашиб, 
унда йирингли яллирланиш жараёнини, яъни менингококкце- 
мияни вужудга келтиради.
Менингококклар бош ва ор^а мия цобицларига утиб йиринг­
ли яллирланиш, менингитни юзага келтиради. Менингитнинг 
яширин даври 2—4 кунни ташкил этади. Касаллик т^сатд,ан 
бошланиб .^арорат жуда юцори даражага кутарилади, бемор­
нинг боши цаттиц оррийди, цусади. Тез орада энса мускулла- 
рининг тортишиши натижасида гардон ^отади, бемор хушидан 
кетади, куз цорачицлари кенгаяди, талваса 
тутиши мумкин. 
Менингитда цуло^, куз, бурун, 
6
v f h
3 , 
шунингдек юрак клапаи- 
ларининг зарарланиши каби огир касаллнклар 
кузатилади. 
Менингококк менингитида орка мия сую^лиги хира булади ва 
шу хоссаси билан сил менингитидан фар^ килади. Орца мия
www.ziyouz.com kutubxonasi


суюцлиги олинганда миянинг ички босими ортганлиги сабабли 
орца мия суюцлиги тирцираб оцади. Менингит билан купинча 
болалар касалланади. Агар вацтида 
даволанмаса, касаллик 
улим билан тугаши мумкин.
Айрим холларда менингококклар сепсисга ухшаган касал­
ликни вужудга келтиради.
Иммунитети. 
Касалликдан сунг барцарор иммунитет юза­
га келади ва бу опсонин, комплементни богловчи ва бактерио­
цид антителолар сабабли вужудга келади. Касалликнинг ке- 
чиши оксил ва полисахарид антигенларга нисбатан антитело- 
ларнинг хосил булиш тезлигига боглиц.
Профилактикаси. Махсус профилактикаси учун А ва С поли­
сахарид серогурухларини сацловчи кимёвий вакцина 
ишлаб 
чицилган. Шошилинч профилактикасида иммуноглобулиндан 
фойдаланилади.
Умумий профилактикасида беморларни, бактерия ташув- 
чиларни аницлаш, назофарннгит билан огриган 
беморларни 
ажратиб куйиш, уларни касалхоналарга 
ёткизиш ишларини 
олиб бориш лозим. Ахоли орасида санитария маорифи ишла­
рини олиб бориш, шахсий ва умумий гигиена 
цоидаларига 
риоя цилиш керак.
Давоси. 
Беморлар антибактериал препаратлар — пеницил­
лин, левомицетин, ампициллин ва бошцалар билан даволанади.
Сульфаниламид препаратлар кенг цулланилади. Бемор уз 
вактида даволанса батамом согайиб кетади.
Назорат учун саволлар
^
1. Меиингококкларнинг морфологик тузилиши цандай?

2. Менингококклар цандай мухитларда 
ривожланади
ва уларнинг ривожланиши учун кандай шароитлар 
керак?
3. Меиингококкларнинг биокимёвий фаоллиги ва улар- 
нинг ташци мухитга чидамлилиги кандай?
4. Менингококклар 
цандай касалликларни 
келтириб 
чицаради?
5. Антигенлик хоссасига кура менингококклар цандай 
серогурухларга булинади?
6. Менингококк инфекциясининг эпидемиологияси цан- 
дай? Касалликларни келтириб чицариши цаадай ту- 
шунтирилади?
7. Менингококк инфекциялари юзага келмаслиги учун 
цандай профилактик ишларии олиб бориш лозим?

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish