Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

М ор ф ологи яси . 
Ботиц томонлари бир-бирига цараган ловия- 
симон, жуфт-жуфт жойлашган диплококклар, катталиги 0,6—
0,8x1,2— 1,5 мкм.
Улар полиморф, ^аракатсиз булиб, спора ^осил цилмайди, 
капсула ,\осил цилади. Грам манфий буялади. Соф културада 
турттадан ва алохида кокксимон булиб жойлашади, орца мия 
суюцлигидан тайёрланган суртма препаратда жуфт-жуфт бу­
либ жойлашади. Иирингда эса лейкоцитлар ичида жойлашади.
К у л т у р а л хо сса си . 
Менингококклар — аэробдир. Озица му^и- 
тига талабчан, цон, зардоб цушилган озуца мухитида 36—37°С 
хароратда яхши усади, 25°С да усиши тухтайди. pH 7,4—7,6 
булган мухитда уларнинг усиши учун нам ва катта микдорда 
карбонат 
ангидрид (усишни 
кучайтирадиган 
омил) керак 
булади. Янги тайёрланган озица мухитига экишни талаб 
цилади.
Зич озица мухитида менингококклар катта булмаган 2—3 
мм диаметрли, нозик, ярим тиниц, чузилувчан, салгина куким- 
тир колония ^осил цилиб усади. Суюц озица мухитида бироз 
лойкаланиш ва чукма хосил цилади. Янги ажратиб олинган 
културалар S шаклида, эски културалар эса R шаклида булади.
Ф е р м е н та ти в хо сса си . 
Менингококклар ферментатив хоссаси­
га кура кам фаолдир. Улар глюкоза ва малтозани кислотагача 
парчалайди. Протеолитик хоссаси уларда 
намоён булмайди 
(сутни ивитмайди, желатинани суюлтирмайди).
Менингокаккларнинг патогенлиги уларнинг капсуласи бор- 
лигидадир. Капсула уларни фагицитоздан химоя цилиб туради
тукча (пили)лар микробнинг хужайра эпителийсига ёпишишига 
ёрдам беради ва гиалуронидаза, иейраминидаза ферментлари 
хосил булишида иштирок этади.
Т о к с и ге н л и ги . 
Бактерия хужайраси парчаланганда юкори 
хароратга чидамли, ва кучли эндотоксин ажралади. У хужайра 
деворининг ёг, оксил, углеводи хисобланади. Бу токсинни ка­
саллик вактида беморнинг цони ва орца мия суюцлигида аник­
лаш мумкин. Касалликнинг огир кечиши тупланиб колган ток- 
синнинг мицдорига боглик.
Антигенлиги. Полисахарид (капсула) антиггнига кура мекин- 
гококклар А, В, С, D, X, У, И — 135, 29Е серогурухларига 
булинади.
Собиц иттифок таснифига кура А, В ва С гурухлар асосий 
гурухлар хисобланади. А гурух менингококклари умумлашган 
жараённи юзага келтиради ва эпидемиянинг келиб чикишида 
катта ахамиятга эга. В ва С гуру^ менингококклари эса спо-
www.ziyouz.com kutubxonasi


радик касалликларни келтириб чикаради. Долган гурух аъзо­
лари ^али тули^ урганилмаган.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish