Til tarixi ma’ruza matni


AVAZ O`TAR O`G`LI ASARLARINING TIL VA USLUBI



Download 1,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/72
Sana08.08.2021
Hajmi1,03 Mb.
#141569
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   72
Bog'liq
til tarixi

AVAZ O`TAR O`G`LI ASARLARINING TIL VA USLUBI 
O`zbek demokratik adabiyotining ko`zga ko`ringan adiblaridan hisoblangan 
Avaz O`tar o`g`li asarlari bilan o`zbek adabiy tili ravnaqiga munosib hissa qo`shdi. 
Barcha demokratik shoir va yozuvchilar kabi Avaz O`tar o`g`li ham buyuk 
Alisher  Navoiy  tomonidan  asoslangan  adabiy  tilni  rivojlantirishga,  davr  talabiga  mos 
formalar axtarib topib, uning taraqqiy etishida barakali xizmat qildi. 
Avaz  O`tar  davr  talabiga  javob  beradigan  til  vositalarini  xalq  so`zlashuv 
tilidan  o`zbek  adabiy  tiliga  olib  kirishga  harakat  qildi.  Masalan,  uning  she`rlarida 
zindon,  chora,  ijara,  sham,  kulba kabi xalq tilida qo`llanadigan so`zlar qo`llangan. 
Buning yorqin dalili quyidagi satirik to`rtlikda ko`rinadi:  
Sipohi poro istar,  
Mulla ijora istar  
Bechora chora istar,  
Bir chora zamon bormu? 
Xalq so`zlashuv tili xususiyatlari ayrim morfologik belgilarda ham ko`rinadi, 
Avaz  O`tar  she`rlarida  yozma  asarlar  tiliga  xos  bo`lgan  va  bog`lovchisi  deyarli 


 
135 
qo`llanmagan. Uning asarlarida harakat nomining -v//uv//uv affiksi bilan hosil qilingan 
formasi qayd qilinadi. SHu jihatdan uning «Til» degan g`azali xarakterlidir: 
Har tilni biluv emdi bani odama jondur 
Til vositai robitan olamiyondur.  
G`ayri tilini sa`y qiling bilgali, yoshlar,  
Kim ilmu hunarlar rivoji andin ayondur.  
Lozim siza har tilni biluv ona tilidek,  
Bilmakka ani g`ayrat eting, foydali kondur.  
Ilmu fan uyiga yuboringlar bolangizni  
Onda o`qug`onlar sori yakton jahondur.  
Zor o`lmasun onlar dog`i til bilmay Avazdek,  
Til bilmaganidin ani bag`ri to`la qondir. 
Xalq  so`zlashuv  tiliga  xos  yana  quyidagilar  Avaz  O`tar  asarlarida  qayd 
qilinadi. 
1.Ma`lumki,  men  olmoshi  eski  o`zbek  adabiy  tilida  1-bo`g`inda  e  tovushi 
saqlanadi.  Avaz  O`tar  she`rlarida  esa  og`zaki  tilga  (shevaga)  xos  bo`lgan  
tovushiga aylanadi: 
Oh kim qildi falak, ayru diyorimdin mani  
To yiroq solmoqqa bir gulrux nigorimdin mani.  
YOki: 
Molimni yo`lida aylabon sarf,  
Mandin hazar etgusi gadolar. 
2.Xorazm shevasiga xos uyg`onib o`rniga uyonib formasi qo`llangan: 
 Bu yanglig` olam ahlidin keyin qolmay yurush ayla,  
 Avaz, bo`lg`ay uyonib komgoru komron millat. 


 
136 
Avaz O`tar asarlari tilida Navoiy traditsiyasi quyidagilarda ko`rinadi. 
1. Navoiy o`z asarlari bilan o`zbek adabiy tilida yirik asarlar yaratib, o`zbek 
tilini  xalq  tiliga  yaqinlashtirgan  bo`lsa,  Avaz  O`tar  o`g`li  ham  shu  traditsiyani 
davom ettiradi. Buning dalilini yuqoridagi faktlarda ko`rdik. 
2.Navoiy  asarlarida  qo`llangan  ko`pgina  so`z  va  so`z  formalaridan 
foydalanadi: 
a) III-shaxs kishilik olmoshining ko`pligi alar formasida ham qo`llanadi: 
Umidim-yashasin maktab bolasi,  
Alar har biri sheri jayonim. 
(«Fidoyi xalqim»). 
b) -dag`i bog`lovchisi qo`llangan: 
Ko`ngullarning sururi, dog`i ko`zlar nuridir farzand,  
Alarning umrini, albatta obod etgusi maktab. 
v) -gu//ku//gu//ku affiksidan foydalangan: 
Bo`lg`usi, ey dil, muyassar vasli jonon, g`am ema,  
Kim oning kelmakligiga bordur imkon, g`am ema. 
g)  ravishdoshning  -bon//ibon//ubon  affiksi  bilan  hosil  qilingan  formasi 
qayd qilinadi: 
Ochib har bir sarida maktabing unvonin aylab cho`x,  
Taraqqiy aylamasmu o`qubon behaddu son millat. 
d) kelasi zamon sifatdoshining qo`llanishida ham Navoiy tiliga xos forma 
qayd qilinadi: 
Ne manga yoronu hamdam, ne manga bir mehribon  
SHum iqbolim agardi (eyurdi), yo`ku  borimdan meni.  
e) jo`nalish kelishigining -a//e affiksli formasi aktiv qo`llangan: 


 
137 
Lozim siza har tilni biluv ona tilidek. 
j) so`roq olmoshi qago Avaz O`tar she`rlarida qo`llangan:  
Qaro millatga bizdek gar nosimi inqiroz etsa  
Anga albatta mustahkamlik ijod etgusi makteb. 
3. Navoiy tilida uchraganidek, O`g`uz gruppa (Xorazm shevasining o`g`uz 
gruppa sheva bo`lganligi uchun ham) tillarining ta`siri uchraydi.  
Masjidni o`ziga dom etibdur,  
Bilmam, buni kim imom etibdur. 
Avaz O`tar she`rlarida «SHajarai turk» va «SHajarai tarokima»asarlarining 
ayrim  ta`siri  ham  qayd  qilinadi.  Masalan,  III  -shaxs  kishilik  olmoshining  ko`plik 
formasi onlar tarzida ham qo`llangan: 
Bilmayin onlarda hech millat, vatanni saqlamoq  
Bo`ldi qurbon bu sababdin doimo ag`yor xalq. 
Avaz  O`tar  o`g`li  asarlari  leksikasini  asosan  turkiy  va  arabcha-forscha 
so`zlar tashkil etadi. Rus va rus tili orqali kirgan so`zlardan u deyarli foydalanmadi. 
Umuman,  o`zbek  adabiy  tili  XIX  asrning  II-yarmida  o`zining  yuqori 
bosqichiga  ko`tarilishida  Muqimiy,  Furqat,  Zavqiy,  Avaz  O`tar  o`g`li  kabi 
demokratik-ma`rifatparvarlarning asarlari rol’ o`ynadi. 

Download 1,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish