Тиббий биология ва генетика Тиббиёт олийгохи талабалари учун дарслик



Download 56,4 Mb.
bet167/210
Sana26.02.2022
Hajmi56,4 Mb.
#470048
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   210
Bog'liq
Xoliqov 2018 yil ТИББИЙ БИОЛОГИЯ

Морфологик тузилиши. Паразитнинг танаси бошқа тасмали чувалчанглар- дан фарқли равишда кичикроқдир, узунлиги 1 см дан 4,5 см гача бўлади
(-расм). Стробиласи 100 - 200 бўғимлардан ташкил топган.
Бошида 4 та сўрғичи ва ичига тортилган илмоқлар билан қуролланган хар-тумчаси бор бир томонда жойлашган бўлиб, ривожланаётган бўғимларда жинсий тизим бўлмайди. Проглоттидлар тараққий қила бошлаши билан энг аввал эркаклик жинсий тизими, сўнгра эса Урғочи жинсий органлари ривож-ланади. Охирги бўғимларда тухумлар билан тўлган халтасимон бачадони
бўлади. Гермафродит бўғимларида қуйидаги органларни:овал шаклдаги учта уруғдон, копулятив халтаси - циррус ва ypyғ олувчи пуфакча, жуфт тухум-дон, унинг орқасида эса сариғдонни кўриш мумкин. Етилган бўғимлар жуда нозик бўлади, булар узилганида тери мушак халтаси дарров емирилиб кетади ва тухумлари ичак йўлига тушади.



Расм Пакана гижжанинг боши(а), гермофродит(b) ва етилган(с)


Проглатидалари


Р ивожланиш цикли: Вояга етган чувалчанг ингичка ичакда паразитлик қилади. Етилган нозик бўғимлари ичакда емирилгандан сўнг, тухумлари ичакка ўтади ва ахлат билан
ташқарига чиқади.
Паразитнинг тухумлари
ювилмаган сабзавот,
ифлосланган сув ёки
ифлос қўллар орқали одам
организмига тушади.
Ошқозонда тухумнинг
пардаси эриб, ичидан
онкосфера чиқади.
Онкосфералар ингичка
И ичакка тушганидан кейин
ичак ворсинкаларига
кириб олади ва шу ерда
2-3 кунданкейин финна-
ларга(цистецеркоидларга)
айланади. Булар ўсиб
ворсинкалар тўқимасини
емиради ва ичак йўлига
тушади. Паразит ичакнинг
шиллиқ пардасига сколек-
си билан ёпишади, у ерда
ўсади, вояга етади.

Расм Пакана гижжанинг


тараққиёт цикли

Гименолепидозда аутоинвазия кузатилиши мумкин.


Гименолепидоз манбаи бўлиб гименолепидоз билан касалланган одам
ҳисобланали, чунки бемор паразит тухумини ташқи муҳитга тарқатади.

Download 56,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish