Тиббий биология ва генетика Тиббиёт олийгохи талабалари учун дарслик



Download 56,4 Mb.
bet166/210
Sana26.02.2022
Hajmi56,4 Mb.
#470048
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   210
Bog'liq
Xoliqov 2018 yil ТИББИЙ БИОЛОГИЯ

Ривожланиш цикли. Чўчқ солитёрининг тараққиёти, қорамол солитёрининг тараққиётига ўхшаш бўлади. Асосии хужайин одам бўлиб, чувалчаигнинг
тасмали шакли одамнинг ингичка ичагида жойлашади. Оралиқ хўжайин чўчқалар ҳисобланади, чунки финна даври уларнинг мушакларида ўтади. Чўчқа солитёрининг ривожланиш (даври) циклини энг муҳим томони шундан иборатки, бу паразитда одам оралиқ хўжайин ҳам бўлиши мумкин. Одам учун, финали чўчқа гўштини ейиш ҳам, чўчқа солитёрининг бўғимларини, ҳуттоки тухумларини ютиб юбориши ҳам ҳавфлидир. Одам организмига тушган тухумларидан онкосфералар чиқди ва улар ичак деворини тешиб қон оқими орқали мушакларга тарқалади, кўз, мия, юрак, ўпка ва бошқа органларга боради ва шу ерда ривожланиб финналар (цистицерклар) ҳосил қилади (-расм).Тениоз билан кассалланган одамнинг организмида паразит-нинг вояга етган даврида, айрим сабабларга кўра, кўнгли айниши мумкин. Шунда ичакда содир бўлган антиперисталтика ҳаракатлари туфайли парзитнинг тухумлари, ҳаттоки охирги қисмидан узилган етилган бўгимлари, ичакнинг пастки қисмларидаги озуқа моддалар билан, ошқозонга ўтади, ошқозонда тухум пардаси эриб, онкосфералар чиқади. Онкосфералар ичак деворига кириб, қон билан тарқалади ҳамда тананинг турли органларида жойлашади ва цистицеркга айланади. Демак, чўчқа солитёрининг тухумлари ташқарига чиқмасдан ҳам ривожланиши мумкин. Бундай ҳолатга аутоинва зия дейилади. Шундай қилиб, одамлар учун паразитнинг тухумлари ҳам, цистицерклари ҳам инвазион давр бўлиб ҳисобланади

Расм. Чўчқа солитёри Taeniasolium ривожланиш цикли


Ташхиси. Тениознинг паразитологик ташхиси ва олдини олиш чоралари.
Беморларнинг ахлати текширилиб, паразитнинг етилган бўғимлари ва тухум-лари аниқланади. Цистицерконинг олдини олиш учун тениоз билан оғриган беморларнн ўз вақтида аниқлаб, даволаш зарур, яъни дегельминтизация чораларни кўриш керак.
Пакана гижжа(Hymenolepisnаnа). Одамда учрайдиган гименолепидоз касаллигининг қўзғатувчиси ҳисобланади. Ҳамма жойда тарқалган бўлиб, кўпроқ болаларда учрайди.

Download 56,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish