Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


МОЯК ПАРДАЛАРИНИНГ ИСТИКОСИ



Download 3,53 Mb.
bet260/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   264
Bog'liq
урология дарслик 2

МОЯК ПАРДАЛАРИНИНГ ИСТИКОСИ.
Мояк пардаларининг истискоси – гидроцеледа, моякнинг хусусий кин пардасининг ички ва ташки варакаларини орасида сероз суюкликни тупланиши билан ифодаланиди. Бу касаллик беморларнинг 1-3 кисмини болалик даврида учрайди. Катта ёшдаги кишиларда эса касаллик купрок уларни 20-30 ёшидаги пайтларига тугри келади. Тугма истиско купинча болаларда учрайди ва у эмброгенез даврида корин парда кин усмасини битиб улгурмаслиги сабабли у корин бушлиги билан ингичка йул оркали туташиб туради (туташувчи истиско) Агар кин усмасини Бирон еридан тортишма холсил булса, бу холда истсико кум соати шаклига кириб колади. Бу касаллардаги сероз суюклик корин бушлигига ва ундан Яна кайта орка мояк томон харакат килиб туриш мумкин. (131 расмга каранг)
Иккиламчи истиско моякнинг мояк ортигининг ёки пардаларининг яллигланиш касалликлари ёки жарохати туфайли хам келиб чикиши мумкин.


ТАСНИФИ.

  1. Тугаса истиско: а) алокасиз

  2. Кейин ортирилган истсико: а) бирламчи (идиопатик)

б) иккиламчи (симптоматик)
Клиник кечишига кура истсико утки рва сурункали турларига ажратилади.
Мояк пардаларининг уткир истископи (реактив истисико) кам учрайди. Бу тури купрок мояк усмасида, тухум ортигининг яллигланганида ёки мояк жарохатланган холларда вужудга келади. Бундай холларда даволаш чоралари асосий касалликни – орхит ёки эпидидимитни даволашга каратилган булиши керак. Биринчи 2-3 сутка давомида жарохатланган жойга вакти-вакти Билан паст харорат таъсир килиш кейин эса иссиклик утказиш суспензорий куйишлик бактерияларга карши жадал даволашлик тавсия этилади.Орадан
1-2 хафта утганидан сунг мояк пардаларига йигилган суюклик уз-узидан сурилиб кетади.
Истискони купрок учрайдиган сурукали тури, уткир ёки секин аста моякда, мояк ортигида буладиган сурункали яллигланиш жараёни туфайли пайдо булади. Яллигланиш жараёни асосида сил ревматизм, ёргокнинг тез-тез каталаниб турувчи жарохатланиши ётади. Бундай беморларни куздан кечирилганда уларнинг ёргоки катталашган булиб тухумсимон шаклга кирганини куриш мумкин. Ёргокни териси узгармаган аммо бурмалари ёйилиб кетган булади. Пайпаслаш натижасида истсикони юзаси силлик, юмшок эластик ёки анчагина таранг тузилишга эга эканлигини аникланади. Мояк ва уни ортиги эса аникланмайди. Диафоноскопия килинганда истсикони усти тузилишининг хамма ёги бир текис ёритилгани кузатилади. Ёритилиш белгиси факатгина мояк пардаларини калинлашганида истсикода кон посот тупланганида ёки моякни усмаси бор булсагина аникланмаслиги мумкин.
Конли истиско одатда шикастлар натижасида, геморрогик диатезда ёки истиснони нотугри пункция килинганда мояк пардаларини орасига кон куйилиши туфайли вужудга келади.
Пиоцеле-мояк истсикосини йиригланиши, орхит ва эпидидимитни постланишини асоратидир.
Фаркловчи ташхис истсикони бушлигини осон кириб кетадиган чов гуррасидан фарклаш кийин эмас. Перкуссия килинганда истсико устида бугик товуш аникланади. Мояк усмасини пайпаслаб курилганда эса уни тузилишини ва каттиклигини устини силлик эмаслигини диафоноскопияда ёруглик нурларини утишлигини кузатилмайди.
Истисикони даволаш асосан операция йули билан бушлиги даркор. Уни пункция килиб, ундан суюкликни суриб олиб, игна оркали тукималарни етиштирувчи моддалар (йоднинг спиртли эритмаси спирт ва бошкалар) юбориш яхши натижа бермайди, бунда купинча посотли ёки конли истсико каби асоратлар келиб чикиши хам мумкин.
Радикал оператив усуллардан Винкельманн ва Бергман операциялар яхши натижа беради. Бу операциялар махаллий огриксизлантириш йули билан килинади.
Винкельман операциясида, моякни хусусий пардасини ташки вараги кесилади, кейин уни чузиб туриб моякдан 0,5-0,8 см четрокдан бутунлай кесиб олиб ташланади. Парданинг колган чеккаси узлуксиз кетгут чоклари билан ковулади. Икала операциядаги асосий омил окаётган кони яхшилаб тухтатиш.
Операциядан кейинги даврда бактерияларга карши кураш чоралари, бинт дока Билан ярани боглаб куйиш. Кейинрок эса суспензорий такиб юриш тавсия килинади.
Операциядан кейинги дастлабки соатларда ёргокнинг килинган тарафига юк бостирилиб куйилади.



Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish