Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


СИЙДИК КАНАЛИНИНГ ЁТ ЖИСМЛАРИ



Download 3,53 Mb.
bet258/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   254   255   256   257   258   259   260   261   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

СИЙДИК КАНАЛИНИНГ ЁТ ЖИСМЛАРИ.
Ёт жисмларни сийдик каналига тушиб колиш механизми, уларни ковукка тушиб колишини узгинаси (асаб касалликлар, шухлик натижасида, мастурбация пайтида ёки даволаш ташхиси учун утказилаётган манипуляцияларда). Сийдик канали ёт жисмлари купрок эркакларда учрайди, чунки аёллардаги каби осонгина ковукка утиб боравермайди. Сийдик канали узунлиги хисобига ёт жисмларни бу ерда купрок туриб колишлиги туфайли унда яллигланиш жараёни кучаяди. Ёт жисмларни тузларга айланиши туфайли эса сийдик канали куплаб жарохатланади, яллигланади, посот боглайди, девори тешилиб, дарчалари пайдо булади, сийдик, атроф тукималарга таркалади. Ёт жисмни сийдик каналини хар хил жойида жойлашуви мумкин. Улар купинча канални олдинги кисмига жойлашади. Агар канални орка кисмига жойлашиб колгудай булса, одатда у ковукка утиб кетади.
Сийдик каналини ёт жисмларини белгилари огриклар, каналдан посот ва кон ажралиши, сийишни бузилиши сийдикни кийинчилик ва огрик билан ажралиши билан белгиланади. Баъзан сийдик бутунлай тутилиб колиши хам мумкин.
Сийдик каналини ёт жисмларини ташхиси агар бемор узини касаллик тарихини яширмаса, унча кийин эмас, баъзи холларда беморни сийдик каналини тешигидан чикиб турган ёт жисмни (сим булаги) учини куриш. Сийдик каналини пайпаслаб, уни олди кисмидаги ва (орка пешоб оркали текшириб) уни орка кисмидаги ёт жисмларни аниклаш мумкин.
Сийдик каналини ичини юмшок найча, металл буж, колаверса уретроскопия ва уретрография ёрдамида текширилади. Текширишлар жараёнида ёт жисмларни юкорига, ковукни ичига итариб юборилмасликка харакат килиниши керак.
Рентгенологик текширишларни умумий расм олиш Билан бошланиши лозим. Бу расмда одатда, куринча ёт жисмни яккол куриш мумкин.
Даволашни купинча операция килинмай хам иложи булади. Баъзан ёт жисмлар сийдик каналида уз-холича хам ажралиши мумкин. Бунинг учун, ковукда сийдикни купрок йигиш кейин эса сийдик каналини ташкари тешигини беркитиб, канални ичини сийдик билан кенгайтирилиб сийиш керак. Агар бу чора ёрдам бермаса, ёт жисмларни каналда асбоблар (махсус омбирчалар, зондлар, кошикчалар, темир кискичлар, баъзан уретроскопларни хам куллаб) ёрдамида олиб ташлашликни чорасини килиб куриш мумкин.
Сийдик каналини ташкари кисмидаги ёт жисмларни шу тарика олиб ташлашликни иложи булмаса, у холда канални деворини кесишликка тугри келади. Сийдик каналини орка кисмига тикилиб колган от жисмларни эса ичкарига итариб ковук оркали олиб ташлангани маъкул.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   254   255   256   257   258   259   260   261   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish