Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet158/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Фаркловчи ташхис.
Цистоскопия ёрдамида сийдик пуфагини шистосомози текширилганда бу аъзони сил ва усма касалликларига ухшаш белгиларини топиш мумкин. Ташхис учун касалликни тарихи (шистосомозни эндемик учогида булишлик) овоскопия ва эндовезикал биопсия мухим урин уйнайди.
Даволаш.
Шистосомоз асосан уч валентли симоб ва тиоксант бирикмаларини препаратлари билан даволанилади. Даволашнинг классик курси антимонил- натрий тартратни 1 % ли эритмасини вена ичига 12 марта , турт хафта давомида, кун ора жунатишдан иборат. (синоними: винносурьмянокалий тузи, рвотний калий). Бошлангич доза 3 мл ни аста-секин 13 мл га етказилади. Катта одамлар учун курс дозаси 150 мл (15 г). Интенсив даволаш курси 2-3 кун давом этади. Бунда 1 % ли антимонил – натрий тартратни суткада 2-3 соатли танаффус билан венага юборишдан иборат. Курс дозасини касални 1 кг огирлигига 12 мг микдорда белгиланади. Аммо дорини дозаси абсолют 0,72г дан ошмаслиги лозим. Амбильгарни нитротиазолид – имидазолидинон) 25 мг – 24 соатда кг 5-7 кун давомида, этренол – 2 г дан бир марта.
Оператив даволаш асосий касалликнинг асорати мавжуд булган пайтида медикаментоз даволаш курси кушиб борилиши керак.
КАСАЛЛИКНИ ОЛДИНИ ОЛИШЛИК.
Паразитнинг хаётий циклини бузилишликка каратилиши лозим. У охирги хужайин одамнинг организмидаги вояга етган асоратларни йукотиш, паразит тухумининг сув хавзаларига туширмаслик, оралик хужайин-моляскаларни йукотиш, окмайдиган ва секин окадиган сувлардаги шистосомоз учокларида чукилмаслик, унинг сувини факат кайнатиб ёки фильтрлаб ичиш кабиларни уз ичига олади.
Окибат.
Замонавий спецефик химиотерапия утказиш шароитида ва реконструктив пластик операциялар ( шистосомоз туфайли сийдик йулларидаги чандикли узгаришлар булганда) килиниш имконияти мавжудлиги туфайли яхшидир.
СИЙДИК ТАНОСИЛ- АЪЗОЛАРИ ФИЛЯРИОЗИ.
Этиологияси.
«Филяриоз» тушунчаси нематодлар чакирадиган паразитлар касалликларни бирлаштиради.
Бу касалликлар баъзи тропик мамлакатларда кенг таркалган. СССР да хам кам факат филяриоз таркалган жойларда яшаган кишилардагина учрайди. Одамларда учрайдиган асосий филяриозлар вухеререиоз кузгатувчиси.
Патогенези.
Касалликни кзгатувчиси кон сурувчи ва баъзи бир бошка оиласига мансубли улар филяритнинг оралик хужайини хисобланади. Охирги хужайин булган одамларда етилган филяритлар асосан лимфа тугуни ва томирларда паразитлик киладилар ва уларни тусиб куядилар ёки склеротик узгаришга олиб келувчи шамоллаш жараёнини келтириб чикарадилар. Касаллик белгилари лимфа томирларининг тузилиш даражаси ва уларни жойлашган урнига боглик. Купрок тос ва корин оркасидаги лимфа йуллари заррланади, бу эса ташки жинсий аъзолар ва оёкдаги лимфа окимининг бузилишига олиб келади. Натижада элефантиаз келиб чикади. Варикоз кенгайган лимфа томирлари ёрилганда уни ичидаги лимфа турли аъзоларда ва бушликларга куйилиши мумкин. масалан:сийдик пуфаги ва тухум кобигига.
Филериознинг мумий белгилари холсизлик, уйкусизлик, тана хароратини бирданига кутарилишидан иборат булиб, баъзан хуружини эслатади. Касалликнинг махаллий белгилари, терининг шишидан бошланади. Сийдик системаси бузилганда эса хилурия яъни сийдикда лимфани булиши мумкин. кон томирлари хам бузилганда хилурия, кон сийиш билан бирга учраши мумкин. Лимфа ивитмалари хосил булганда ва уни сийдик йулларига тикилиб сийдик окимини бузилиши окибатида, буйрак санчиги ёки уткир сийдик тутилиши юз бериши мумкин. Нисбатан купрок филяриоз эркак жинсий аъзоларини жарохатлайди. (функулит, эпидидимит).
Ташхис.
Филяриозни ташхиси уни сийдикда, конда лимфада ва бошка биологик суюкликда касаллик чакирувчини паразитларни топишликка асосланади. Зарарланган тукимадан олинган биопсия ташхиси учун асос булади. Баъзан лимфа-дегонрафия ёрдамида лимфанинг сийдик системасига очилган жойини аниклаш хам мумкин. Бу эса оператив системасига очилган жойини аниклаш хам мумкин. Бу эса оператив йул билан даволашда катта ахамиятга эга.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish