Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


ОКИБАТ. Бемор операция килиб даволанилса окибати коникарли булади. СИЙДИК ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИНГ ШИСТОСОМОЗИ



Download 3,53 Mb.
bet155/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

ОКИБАТ.
Бемор операция килиб даволанилса окибати коникарли булади.
СИЙДИК ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИНГ ШИСТОСОМОЗИ.
Шистостомоз баъзи иссик мамлакатлар ахолисини сийдиктаносил аъзоларини жарохатлашда куп таркалган паразитар касалликдир.
ЭТИОЛОГИЯСИ.
Сийдик таносил аъзоларини шиситосомози кузгатувчисидир. Шистосомозни ривожланиш жароени хужайранинг алмашинишига боглик. Вояга етган тури, охирги хужайин –одамнинг, кичик тосининг вена томирларида яшайди. Гельминтозни энг куп таркалган жойи Африка булиб, у ердаги ахолини 25% ифлос сувда чумилинганда еки сув ичида ишлаетганда юкади: СССРда касаллик факат Африка мамлакатларидан келган одамлардагина учрайди.
ПАТАГЕНЕЗИ.
Шистостомознинг умумий клиник кечишини асосида токсикоаллергик реакция етади, чунки конда айланиб юрувчи кугирчок, балогатга етган гельминт ва унинг тухумида бораетган модда алмашинуви натижасида хосил булаетган махсулотлар, организмга таъсир курсатади.
Биринчи уринда сийдик пуфагида кечадиган махаллий узгаришлар вояга етган гельминтлар ва уларни ургочиларини ковукни мушак шилликпарда ва шиллик парда ости каватларига куйган тухумлари туфайли юз беради. Тухумлар атроф тукималарга факат механик эмас, балки кимевий хам таъсир курсатади, чунки паразитни бирламчи кугирчок боскичи-мирацидий, узидан эритувчи фермент ажратади. Натижада шистостомоз усмаси хосил булади. Шиллик парда ости ва мускил каватларида чукур жойлашган тухумлар халокатга учрайдилар, тошга айланади. Оммавий тусга кириб колган бу жароен, аста секин ковук деворини фиброзга олиб келади ва ундаги кон айланишини бузади. Шиллик парда ости ва мускул каватларининг куплаб кисмини шикастланиши, кейинчалик сийдик пуфагини буруштириб юборади. Сийдикнайчасини пастки кисмидаги, айникса уни интрамурал еки ковук олди булимидаги патологик жароен, уни торайишини келтириб чикаради. Сийдик найча буйлаб, буйрак жомчаси томон борган сари, шикастланиш тобора камрок учрайди. Буйракларда хам баъзи холларда, инвазия учраб туради. Сийдик найчасини икки тамонлама зарарланиши куп учрайдию. Бундай холларда пиелонефрит билан гидронефротик трансформация келиб чикади. Бу эса буйрак етишмовчилигига олиб келади. Беморнинг яримида, сийдик йуллари билан бир вактда, уларни упкаларини хам зарарланиш холлари кузатилади.
Сийдик таносил аъзолари шистосомознинг энг куп учрайдиган асоратларига, сийдик тош касаллиги киради, чунки унинг келиб чикишини асосий сабаби булган, сийдикнинг кисилиб окиши сабаби мавжуд. Бу ерда шистостомоз жароени зарарланган сийдик пуфагининг шиллик кавати, рак билан зарарланиши эхтимоли купрок деган фикр мавжуд. Сийдик системасидаги паразитар вена чигаллари оркали, кам булса хам таносил аъзоларига, простата базига уруг пуфакчалари, тухум ортиги,уруг чикариш каналига утиши, бу аъзоларни хам шистосомоз билан зарарланиши мумкунлигини билдиради.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish