Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


Кааыликкшш 6 70 9



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

70


Кааыликкшш 6 70 9 
юппвнкяпапяи&гзмяжяхгахухвз4ихяия№*/<1Нм*з*б4?ммхяЬяяя5бяхяф
к «
) ғ
!
9
1
НО
10
во
70
ығ
$!
■вгааваа 1ав1- ввваввваааааўввввга аввмги в в 1Ввавввавввв*вғ нищ,! щқмщ 1ввва
в' вававвавв»*'вввамв
тщщтш» 
•• ■ • !■■■■■■»■■■■( •■ анвавв**** шигш |авва 
И1щввв|ва.1аив»давав 1 В « в я 1 а а « в < в 1вввавя»авав1 «■«■■■■■ -*<а< ш« *' «ее 
ни 
■*■ 
■ ««■к л«< ?авваам 1ааа * ааўаг.аав.'* ■ •■■чвв' в и в 1 В 1 вмаяавввява иЯ1вваввн- ------------- --
■ 1ВВ« 11||«ЯВКВ1
Ш 
■ ■•*
(■■■**■«■■*:■ ўКИ »1 ■■«■■■
В» ■■■!! 'I; -**■*■■■: II «■. II <«■ 1 ■«■■ЯВВ 1« •*»* 
<В 1 ■!»■■■■•&■*
г в»#авк <| аввааващ аав1 ■ш'явяаяяииил | ■*■• ■! *1«жшвяи
|қ ■■•! вваввввввм* авв <яааг а 

■ ■ ев: ввввв) <В1 а айв 
'ввваавааввапввв'<вВв на*
-
ў
3 - р а с м. Қорин тифи. Боткин типидаги температура чизиги. 
ч 
I
II
\:\
Ш±Қ±Ш: 


розеолалар пайдо булиши мумкин. Камдан-кам ҳолларда — тиф 
жуда огир утганида бемрр баданида геморрагии тошмалар пайдо 
булиши мумкин (Н. И. Рагоза). Баъзан, асосан паратиф В билан 
огриган беморда худди қизамикдагига ухшаш тошмалар учрайди. 
Баъзи беморларда кафт ва товон терилари сарриш туе олади (Фи-
липпович симптоми). Бу — каротин гиперхромияси булиб, жигар 
зарарланиши оқибатида юз берадиган эндоген каротинемияга 
боглиқдир.
{ўорин тифининг роса авж олган даврида нисбий брадикардия 
(ҳарорат 39,5—40 даража булгани хрлда юрак бир минутда 80— 
90 марта уради), пульс дикротияси ва қон босимининг пастлиги 
ящол 
билиниб туради. Интоксикақия кучли булган баъзи ҳол-
ларда қорин бушлнги қон томирлари кенгаяди ва унда куп миқ-
дорда қон тупланиб қолади, натижада веноз қон босими пасайиб, 
коллапс ҳолати бошланиши мумкин. Юрак мускулида токсин 
таъсирида миодистрофия ва касаллик огир утганида миодегенера-
қияга хос Узгаришлар пайдо булади. Натижада юрак чегаралари 
кенгаяди, тони буғиқлашади, юрак ишининг мароми (ритми) бу-
зилади, майин систолик товуш эшитилади. Умуман юрак мускул-
ларииинг қисқариш кучи сусаяди. Упкада тарқоқ қуруқ хирил-
лашлар эшитилади. Баъзан пневмония снмптомлари аниқланади. 
Бу даврда бемораинг лаблари қуриб. қора қУтир булиб қолади. 
Тили катталашиб, қалин тортади, кулранг сарриш караш билан 
қопланади. Тилнинг учи ва икки ёни қип-қизил булиб, тишларнинг 
излари кУриниб туради. Тиф огир утганида тил қақраб, худди 
чаяг босганга ухшаб куринади. Корин дамланиб, купинча қабзият 
булади, лекин баъзан 2—3 марта суюқ ич келиши мумкин. Бунда 
ахлат сариқ-яшил рангда булади. Қориннинг илеоқекал сохасини 
пайпасланганда майда қулдираш аниқланади ва бемор озгина 
огриқ сезади. Падалка симптоми якдол аниқланади. Жигар катта-
лашиб, пастки чегараси туғри булади ва қу\лга силлиқ уннайди. 
Пайпаслаш вақтида озгина оррийди, хамирга ухшаб юмшоқ булади. 
Талоқ ҳам катталашади. Чиқариладиган сийдик микдори ка-маяди
(олигурия), протеинурия, микрогематурия, қилиндрурия 
аниқланади. Сийдикда бир талай тиф бактериялари топилади. Бу 
микроблар баъзан буйрак жомлари ва қовуқ яллирланишига са-
баб булади.
Қорин тифи билан огриган аёлларда ҳайз тухтайди. ўомила-
дорларда бола ташлаш ёки эрта турилиш ҳоллари учрайди. Деяр-
ли ҳамма вақт беморни қулоги огирлашиб кузи хира тортади.
Қорин тифи роса авжига чиеданида, интоксикақия кучайиб, бе-
морнинг аҳволи орирлашади ва касалликнинг энг зурикдан даври 
бошланади. Бу вақтда айниқса марказий нерв системасининг ток-
син таъсири натижасида зарарланишига оид белгилар яққол ку-
ринади. Авзало «тиф ҳолати» (51а1из {урпозиз) кузга баралла 
ташланади. Бемор карахт булиб, атрофдагиларга эътибор қилмай, 
ҳеч кимни курмаган ва сезмаган ҳолда ётади. (4-расм). гўорин тифи 
огир утганида бемор сопор ва кома ўолатида булади. Баъзан
?2


беморнинг юз мускуллари тортишиб 
«учиб» туради, оёқ-қўллари беихти-ёр 
ҳаракатга 
тушади. 
Бармоқлари 
ихтиёрсиз ҳараквт қилади. Бемор 
қовуги билан ичини хўш тута олмай 
қолади. {ўон босими жуда , пасайиб, 
баъзан коллапс ўолати бошланади. Бу 
даврда кучли интоксикақия таъ-сирида 
организм 
ҳаёти 
учун 
муўим 
органларнинг зарарланиши, қорин ти-
фининг хавфли асоратлари ва бошқа 
к$шимча касалликлар (ичак теши-лиши, 
ичакдан қон оқиши) натижа-сида бемор 
ўалок булиши ҳам мум-кин.
Юқорида айтиб утилган нисбий 
брадикардия, пульс дикротияси, қон 
босимнинг пасайиши, бронхлардан куп
ШИЛИМШИҚ ЧИҚИШИ натижасида ПЭЙДО 4-раем. Интоксикақия рос- 
буладиган диффуз бронхит, сулак ка- мана ифодаланган ич терлама- 
майиб 
ОРИЗ 
бушлири ва тилнинг қақра- га учраган беморнинг ташқи 
ши, метеоризм, баъзан ич кетиши,
куриниши.
сийдик тўхтаб қолиши ёки беихтиёр сийиш вегетатив нерв систе-
маси, хусусан адашган нерв (п. уадиз) тонусининг кучайишига 
борлиқдир. Бемор сорая бориши билан х_олат ўзгаради ва симпа-тик 
нерв системасининг тонуси оша бошлайди. Вегетатив нерз 
системаси қанчалик куп зарарланган булса, касаллик прогнози 
шунчалик ёмон булади. Айниқса юр'ак-қон томир системаси, қо-вуқ 
ва ичак функқияларининг бузилиши (тахикардия, якдол ифодаланган 
гипотония, беихтиёр ич кетиши ва сийдик келиши) ёмон прогноз 
аломатларидир. Ана шу симптомлар билан бир қа-торда сулак 
чиқаришнинг тухташи ва тилнинг худди чанг босган-га ухшаб 
куриниши ҳамма вақт улим яқинлашаётганидан дарак беради.
Қон таркибида руй берадиган узгаришлар қорин тифи роса ав-
жига олиб келаётган даврдагига $'хшаш булади (лейкопения, нисбий 
лимфоцитоз, тромбоқитопения, анэозинофилия, СОЭ тезлашу-ви). 
Тифга қарши эмланганларда қонда эозинофиллар куриниши мумкин. 
Қорин тифи ич кетиш билан утаётган хрлларда лейкопения урнига 
лейкоқитоз булади. 
ЁШ 
болаларда ҳам қорин тифи лейкоқитоз билан 
утади. Ва ниҳоят касаллик жуда орир утганида нисбий лимфоцитоз 
урнига нейтрофилез аниқланади.
Касаллик симптомларининг суниш даври. Бу даври уртача бир 
ҳафта давом этади. Бемор ҳарорати аста-секин пасайиб, интокси-
кақия кундан-кунга камаяди, бош огриги йуқолади, иштаҳа очи-либ, 
бемор яхши ухлай бошлайди, тил карашдан тозаланади, диурез 
аслига келиб қолади. ўарорат пасаяётган маҳалда бемор озги-на 
терлаши мумкин. Одатда эрталабки ҳарорат кечкисига қара-
73


ганда хупроқ пасаяди ва натижада эрталабки ва кечки ҳарорат-лар 
уртасидаги фарқ 2—2,5 даражагача етиши мумкин.
ғўарорат пасая бошлашидан олдинроқ қонда эозинофйллар ку-
ринади ва улар согайиш даври яқинлашиб келаётганлигидан дарак 
беради.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish