Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet206/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Эпидемнологняси
Бир қанча вакд илгари сарамас касаллиги 
касалхоналарнинг хирургия ва гинекология булимларида, тур-
руқхоиаларда жуда куп учрар эди. Асептика ва антлсептика
Щ


ривожланиб, тегишли тартиб-қоидаларга жиддий эътибор бери-лиши 
натижасида энди у касалхоналарда учрамайдиган булиб қолди. 
Ҳозирги вактда сарамас бадан терисининг шилмнишига сабаб 
буладиган ишлар билан шурулланадиган кишиларда уч-рамоқда. 
Одам тумов булганида бурун атрофлари шилиннши мумкин, бу уз 
навбатида сарамас бошланишига сабаб булади. Сарамасдан сунг 
иммунитет қолмайди,
Патогенези. Стрептококкнинг организмга кириши ҳамма вақт ҳам 
сарамас бошланишига сабаб булавермайди. Сарамас бошла-ниши 
учун организмда шу касалликка алоҳида мойиллиқ орга-низмнинг 
аллергик ҳолати ва реакцияси ҳал қилувчи ролии уй-найди'. Масалаи, 
ук теккан аскарларда сарамас деярли учрамай-ди. Баъзи одамларда 
сарамас қайта-қайта пайдо булаперади. Демақ сарамаснинг 
бошланншида ўал килувчи родни стрептококк эмас, балки ута 
сезувчан организмга микроорганизм кир-'ганда руй берадиган 
алахида реакция уйнайдк
Клиникаси. Инкубақион даври бир неча соатдан 3—5 кунга-ча 
чузилади. Сарамас тусатдан бошланади. Беморкинг эти уви-шиб, 
қалтирайди, *;арорати 40° ва бундан ҳам'юкори кутарнла-ди. 
Беморнинг кайси еридан микроб кирган булса, уша жойи, масалан 
юзи, бурни, қулори, боши, қулоё!<лари қизарад'и. Қи-зарган жой 
озгина шишиб чегараси текис булмайди ва терининг , соглом 
қисмидан явдол ажралиб туради. Терининг зарарланиб, қизарган 
жойи секин-аста кенгая боради ва анча катта булиб кетади. Баъзан 
қизарган тери юзасида пуфакчзлар пайдо булади (егу51ре1аз 
ЬиПозшп) пуфакчаларнинг ичи шилимшиқ сукд-лик билан тулиб 
туради. Сарамас билан зарарлаиган терининг қизаргани ва шиши 
купинча орадан 2—3—5 кук утгач секии-аста қайтиб, кейин йуқолиб 
кетади, сунгра тери пусг ташлайди. Бу беморнинг согайиб 
кетаётганики курсатади.
Бошқа хрлларда сарамас узоқ вакд давом этздн ёки ёпвери. га 
тарқала бошлаиди. Биринчи қизарган жойў тузалади, аслига келади, 
лекин ёни ёки бошқа жой қизариб. шишиб чиқади. Сарамас 
беморнинг юзнда булса, зчниўса куз атрофлари куп шншиб, бе-
морнинг башараси таниб булмас даражада узгарнб кетади. Бе-мор 
ҳэрорати сарамас билан зарарлаиган жойнинг катта-кичик-лигига 
боглиқ булиб, ГеЬпз гетШепз ва ГеЬпз т1егггпиеп5 кури-нишига 
киради. Баъзан беморлар ада.утаб, атрофдагиларни бе-зовта дам 
қилади. Сарамас қайта бошлагач. дарорат дам паса-яди.
Томоқ сарамасида шкллиқ парда қип-қизил булиб, шишади, 
огрийди. Бу сарамас 2—3 кун уттач юз терисига ўам ғ'гааи. Баъзан 
сарамас томоқдан диқилдоққа утиши мумкин.
Тукдан аёлларда баъзан таносил аъзоларида сарамас бошланади. 
Янги турилган чақалоқларда киндик сарамаси учрайди.
Сарамаснинг қуйидаги клиник хиллари тафовут қнлинади:
1) Эритематоз хили; 2) буллез хил*? 3) флешоноз хили; 4) 
гангреноз-иекротик хили.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish