Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet177/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Иккиламчи септик формаси. 
Улатнинг бу формаси касаллик-
нинг бошқа формаларидан сунг ривожланади ва интоксикақия жуда 
купаяди ва бемор аҳволи жуда огирлашади. Бунда геморрагик 
синдром яққол кузга ташланади. Иккиламчи инфекция учоқ-лари, 
хусусан иккиламчи бубонлар ривожланади.
Бирламчи упка формаси. 
Бу улатнинг энг огир формасидир. У 
тусатдан бошланади. Бемор эти увишиб, қалтирайди ва ҳарорати 
кутарилади, боши қаттиқ огрийди, кукраги санчади, йуталади. 
Йуталганида олдин тиниқ шилимшикўдан иборат, кейин қон аралаш 
балгам ташлайди. Бемор безовталаниб, алаҳлайди. Уни тек-шириб 
курилганида пневмонияга хос аломатлар аниқланади. Аммо упкани 
тукиллатиб ва эшитиб курилганда топиладиган белгилар унча куп 
булмагани хх)лда, беморнинг аҳволи жуда орир булади. Юрак жуда 
тез уради, тони бугиқ булади, нафас анча тезлашиб, бемор юзи 
кукаради, пульси қулга илинар-илинмас булади, сунгра бемор беҳуш 
ҳолга тушади ва охири улиб қолади.
Иккиламчи упка формаси. 
Улатнинг бу формаси бубонли фор-
манинг асорати тарзида бошланади ва клиник манзараси жиҳати-дан 
бирламчи упка формасига ухшайди ва уз вақтида даволан-ўаса 
бемрр тезда ҳалок булади.
Ичак формаси. 
Охиргй йиллардаги илмий далилларга кура, 
улатнинг ичак формаси септик жараён оқибатида юз беради. Ҳа-
рорат юқори даражага кутарилади, кучли интоксикақия булади. 
Бемор кунгли айнаб, қайт қилади. Кўон ва йиринг аралаш тез-тез
ззз


ичи кетади, корни огрийди, кучаник безовта килади. Улатнинг | 
ичак формасида ҳам бемор бир неча кун ичида ҳалок булади.
;
Дифференқиал диагностикаси. 
Улат диагнозини аниклаш жуда | 
масъулиятли ишдир. Бунда эпидемиологик анамнезнинг аўамияти жуда 
муўим. Кемирувчи ҳайвонларга яқин юрганлик туррисидагй

маълумотлар 
ҳамиша назарда тутилиши зарур. Касаллик тусатдан бошланиб, 
беморнинг аҳволи жуда о?ир булган х/элларда, шу-нингдек 2—3 кун 
ичида бемор ҳалок булиб кетган пайтларда улат туррисида уйлаб куриш 
зарур.
Улатни зотилжам, геморрагик иситма, туляремия, куйдирги, 
уткир сил касалликларидан фарклаш керақ Улат энзоотияси мав-жуд 
жойда тусатдан касаллик бошланиб к
олс
а ва бунда бемор ҳарорати 
юқори булиб, кучли интоксикақия аломатлари, айникса юрак 
томирлар ва марказий нерв системалари фаолиятининг издан 
чиқишига хо'с белгилар кузатилса-ю, терида ёки лимфа тугун-ларида 
геморрагик ва некротик яллирланиш аломатлари, пневмония 
белгилари кузга ташланса, энг аввало улат ҳақида уйламок зарур. 
Улатнинг тери формасини куйдиргининг тери формасидан, бубонлик 
формасини 
туляремиянинг 
бубонли 
формасидан, 
лимфо-
гранулематоздай фарклаш керақ Улатнинг септик формасини орир ва 
тезликда утадиган менингококкқемиядан, гриппнинг ги-пертоксик 
формасидан фаркламоқ зарур. Улатнинг. упка формасини крупоз 
пневмония, туляремия, сил, куйдирги ва гриппда уч-райдиган упка 
яллигланишидан фарклаб, ажратиб олиш керақ
Куйдиргининг тери формасида яъни куйдирги карбункули атро- 
фида талайгина жой шишади ва огриқ булмайди. Карбункул ур-
ғ
тасидаги кора КУ
ТИ
Р К
0П_
К°Р
а
рангда булади. Шу сабабдан ҳам 
куйдиргини лотинча апШгаҳ яъни кумир деб аталади. Куйдиргининг 
упка формасида геморрагик пневмония белгиларидан таш-қари 
тумовга хос аломатлар курилади. Пневмониянинг физикал 
симптомлари якколрок аникланади. Туляремиянинг бубонли фор-
масида зарарланган лимфа тугунлари орримайди ва улар тери ости 
тукимасига ёпишмаган булади. Интоксикақия анча кам бу-. либ, 
беморлар согайиб кетади.
Крупоз пневмония улат пневмониясидан физикал симптомлар-
I
нинг яккол ва аниқ сезилиши, лабга учук тошиши ва беморнинг 
умумий аўволи унча орир булмаслиги билан фаркланади. Улатда 
беморнинг тили худди охўак сепиб куйганга ухшаш окариб туради.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish