Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


Патогенези. Кана чакданида одамга юққан спирохеталар



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet173/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Патогенези. Кана чакданида одамга юққан спирохеталар 
ретикулоэндотелиал система органларида купайиб, сунгра қон-
326


ч
га тушади. Қонда спирохеталарнинг куп қисми парчаланади, 
улардан ажралган эндотоксин интоксикақияга сабаб булади. Бемор
организмида лизинлар, агглютининлар ҳосил булади.
Марказий нерв системасида сақланиб крлган спирохеталарнинг 
хусусияти узгаради, уларга антителолар таъсир қилол-майди. Янги 
хусусиятга эга булган спирохеталар яна қонга утиб, янги иситма 
хуружини қузгатади. Иситма хуружи қайталаниши билан қонда 
антителолар микдори купайиб боради, шунга кура. ҚОННИНГ 
парчалаш хусусияти кучайиб, натижада бемор согаяди. Баъзан 
спирохеталарнинг бир қисми организмда сақланиб қоли-ши мумкин.
Бемор организмида юз берадиган узгаришлар худди эпиде-мик 
қайталама тифдагига ухшаш утади.
Клиникаси. 
Касалликнинг инкубақион даври 5 кундан 14 
кунгача давом этади. Хуруж бошланишидан олдин беморнинг озгина 
боши огриб, тинкаси қурийди, болдир мускуллари, бели қақшаб 
огрийди.
Иситма хуружи тусатдан бошланади. Бемор эти увишиб, 
қалтирайди ва кейин иситмаси 39—40 даражага кутарилади, боши 
қаттиқ орриб, у алаҳлашга ҳам тушади, галлюқинақия ало-матлари 
куринади. Баъзан у беҳуш ҳолатда ётади. Беморнинг юзи қизариб, 
бадан териси ва кузи озгина сарраяди. Хуруж вақтида нисбий 
брадикардия аниқланади. Жнгар ва талоқ кат-талашади. Тил караш 
билан қопланади.
Биринчи хуруж бир неча соатдан 2—б кунгача чузилади. Кейин 
иситма бирданига тушади, бемор қаттиқ терлайди. Апирексия 
вақтида бемор қувватсиз булади. 1—8 кундан сунг иккинчи хуруж 
бошланади. Касалликнинг иккинчи ва учинчи хуружлари ҳам худди 
биринчисига ухшаб утади. Бироқ апирексия даври чузилиб боради. -
Кейинги хуружлар бир неча соат давом этади холос. Кана 
спирохетозида иситма хуружи 10—12 марта қайта-рилиши мумкин. 
Урта ҳисоб билан касаллик 1—2 ой давом этади (21-расм). Хуруж 
даврида лейкоқитоз аниқланади. Апирексия вақтида ва согайиш 
даврида лейкоқитлар сони нормага ке-лади, лимфоцитлар сони 30—
45% гача, моноқитлар 10—12% гача, эозинофиллар 5% гача купаяди.
Баъзан хуруж енгил булиб, уни бемор оёқ устида утказади. 
Спирохета ташиб юрувчилик ҳодисаси ҳам учрайди. Кана спи-
рохетози билан орриган беморлар ҳамма вақт согайиб кетади-лар.
Асоратлари. 
Марказий ва Шарқий Африка ҳамда Месопотамия-да 
учрайдиган кана спирохетози худди бит юқтирадиган спиро-хетозга 
ухшаб орир утади ва ҳар хил асоратларга (пневмония, нефритлар, 
сепсис, куз зарарланиши, отитлар, жигар зарарлани-ши ва бадан 
саргайишига) сабаб булади. •

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish