Тиббиёт билим юртлари талабалари учун ук



Download 0,64 Mb.
bet23/24
Sana21.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#61864
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24
Bog'liq
Хамширалик

Хлорамин — таркибида 24 фоиздан 28 фоизгача фаол хлор булади, сувда эрийди. Сувдаги эритмалари бевосита зарарсизлантириш олдидан ишлатиладиган жойнинг узи­ла тайёрланади. Бундай эритмалар фаоллигини15 кунгача аклайди. Эритмалар 0,2 фоиздан то 5 фоизгача булган кон-центрацияда тайёрланади. Хар кайси х.ожатхонада хукна ва муолажа хоналарида к^л ювиладиган жой тепасига осиб куйилган Эсмарх кружкаларида 0,2 фоизли хлорамин эрит-маси булиши керак, булимдаги ходимлар хар бир юмуш-дан кейин кулларини шу эритма билан зарарсизлантири-
шади.
Турли концентрациядаги хлорли охак ва хлорамин эрит-маларини тайёрлаш куйидагича амалга оширилади (10 литр сувга олинган микдорда). .


Фоиз

Тинитилган хлорли о^ак

Хлорамин кукуни

0,1

100 мл

10 г

0,3

300 мл

30 г

0,5

500 мл

50 г

1

1 л

100 г

5



500 г

10

10 л

1 кг

10 фоизли хлорли охак эритмаси ва катта концентра-ЦИядаги хлорамин эритмаларини тайёрлаш жараёнидатех-ника хавфсизлиги кридаларига эътибор бериш керак. Чу-Нончи, тайёрлаш махсус хоналарда, махсус кийимда ва ^зина кулк,оплар, этиклар кийган, кузга кузойнак так.-^н хрлда амалга оширилиши лозим. Концентрацияси куч-Ли эритмалар тайёрлаш вак,тида албатта огзига ник.об ва ^РУратга караб газх.имоялагич (противогаз) кийилиши 1ЦаРт. Хлорли охак ёки эритмалари теккан сох.аларни ювув-
83
чи эритмалар билан обдон ювиб тозаланали Папелларнц (деворларнинг мойли буёк, билан буялган пастки кнсмла-рини) уы кунда бир марта ювилади ёки хул латта билан артилади. Ойла бир марта деворнинг юкрри кисмлари шифт ва плафонлар тозаланади, дераза ромлари ва эшнк-лар артилади. Эълонлар ва санитария маорифига дойр пда-катлар учун махсус тахталар булиши, булар хам вакти-вактида чангдан тозалаб турилиши ксрак. Марказдан иси-тиш радиаторлари ва трубалар сат\иии хар купи хул латта билан артиб туриш лозим, чунки уларнинг юзасидаги йи-рилиб крлган чанг, углерод (П)-оксиди ажратиши ва хаво-ни ифлослантириши мумкин. Чангни йукртишпинг энг яхши усули хоналарни чангютгич (пилссос) билан тоза-лашдир. Паркет полли, гидам поёндоз ту шал га и на парда тутилган хоналарни тозалаш учун бу м утл акр зарур асбоб-дир. Касалхонада чангютгич тутишпинг бирдап-бир кам-чилиги ишлатилганида шовк,ин чикаришидир.
Жихрзлар хар купи хул латта билан артилади. Каравот-ларни, уларда хашаротлар пайдо булмаслиги учун хафта-сига бир марта куздан кечирилади ва тозаланади. Каравот ёнидаги столчаларнинг усти ва ичидаги нарсаларни хо-димлар хар куни текшириб турадилар (куп махсулотлар сакдашга рухсат этилмайди). Тез бузиладиган махсулот-ларнинг барчаси музлатгичда сакланади. Каравот олдида-ги столчалар хафтасига бир марта йшиштирилади, куздан .кечириб, тозаланади. Сув турадиган баклар ва туфдонлар кар кун ювилади. Ишлатилган боклов воситаси ё^иб юбо-рилади. Касалхона ичида касалликлар юк,ишининг олди-ни олиш учун ходимлар куйидаги к,оидаларга амал килиш
лари шарт.
1. Ходимлар жомакор кийиб юришлари ва ундан фойдалана билишлари: а) устки кийим ва жомакорларнн бошка-бош^а саклаш; б) жомакорда касалхопа кудудидаН чик^маслик ва хизматдан ташк,ари вак,тда уни кийиб юрмаслик.
2. Ич кийимлар, чойшаблар курук,, ёруг, шамоллат* ладиган хонада, тозаси кир булганидан алох.ида жойда сакланиши керак. Юкумли беморларниг ич кийими, чойиЯ лари зарарсизлантирилиши лозим.
3. Беморлар касалхонага ёткизилганида санитария' заловидан утиши ва кейинчалик шахеий гигиена кри<ларига амал к^лиши керак. Уларнинг ич кийими цойшаб, ёстик. жилдлари хафтада бир марта алмаштири-лади. Х#Р биР беморнинг алох.ида сочиги, дори ичадиган идиши ва пиёласи булиши керак. Беморларгатутиладиган буюмларни тозалаб ювиш ва ёпик. шкафда сак^лаш керак.

  1. Сайр килиш вактида беморлар касалхона худудидан ташк.арига чикмасликлари лозим.

  2. Инфекцион булим батамом ажратилган булиши ке­рак.


Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish