ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
370
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ
ЮНЕСКО ҳужжатларида ўқитиш технологияси тушунча сифатида техник, инсон
ресурсларини ва уларнинг ўзаро таъсирини ҳисобга олган ҳолда билимларни ўзлаштириш ва
қўллашнинг бутун жараёнини яратиш, қўллаш ва белгилашнинг тизимли усули ҳисобланади.
Алоҳида шакл ва усуллар, гарчи таълим жараёнини қисмларга ажратадиган фаол таълим
бўлса-да, ўқитишнинг яхлит таълим технологиялари билан алмаштирилмоқда.
Педагогик технология тушунча сифатида фанда 60-йилларда пайдо бўлган.
Кейинчалик уни таълим жараёнини такомиллаштиришнинг омили сифатида қабул қила
бошладилар. 70-йиллардан бошлаб педагогик технологиянинг умумий ўрнатилиши
шаклланди. Агар мақсадингиз аниқ ташхис қўйиш бўлса, унда сиз муайян шартларга риоя
қилишингиз лозим: тахмин қилинган таълим натижасининг тавсифи шунчалар аниқки, уни
ҳеч янглишмасдан бошқалари орасидан осон ажратиб олиш мумкин; бу натижани аниқ
таъкидлаш учун усул, восита, мезон мавжуд; ўлчов натижалари асосида баҳолар шкаласи
ҳам мавжуд [1, 239-б.].
Ўқитиш цикли кетма-кетликда келган жараёнларни ўз ичига олади: умумий мақсадни
белгилаш, уни аниқлаштиришга ўтиш, ўқитиш даражасини диагностик баҳолаш, машғулотни
тузатиш, қайта алоқа ва натижани баҳолаш.
Педагогик технологиянинг асосий хусусиятлари қуйидагилардан иборат: ўқитишнинг
диагностик мақсадлари, энг аниқ баҳолаш мезонларининг мавжудлиги, мажбурий якуний акс
эттириш, мақсадларни белгилашнинг маълум бир вақт цикли билан ўзаро боғлиқлиги.
Педагогик технология – ўқитувчи ва талабалар фаолиятини илгари қўйилган диагностик
мақсадларга мувофиқ равишда ташкил этиш усулидир. Режалаштирилган натижалар билан
боғлиқлик бир ўқув машғулотини, жамоавий ижодий фаолиятни ҳисобга олган ҳолда ўзини
ўзи баҳолаш ва тузатиш билан боғлиқ бўлади.
Замонавий олий таълимда ўқитиш технологияси талабларига қуйидаги қоидалар
киради: энг мақбул индивидуал дастурни яратиш, ОТМда таълим жараёнини
оптималлаштириш, анъанавий, дидактик тамойилларни ҳисобга олган ҳолда ўқитишни
таъминлаш, бўлажак амалий санъат ўқитувчисининг қоидаларни тушуниши ва фаолияти
давомида шу қоидаларга амал қилиши.
Таълим технологияларидан фойдаланишнинг ҳаракатлар схемаси (алгоритми)
мавжуд: бошланғич вазиятни таҳлил қилиш, устун бўлган технологик парадигмани аниқлаш,
«Наққошлик», «Амалий санъат», «Бадиий безак санъати», «Амалий санъат ўқитиш
методикаси» каби фанларга оид методик ва стратегик таълим технологияларини танлаш,
ўзига хос тактик технологияларни ва уларни лойиҳалашни танлаш, ҳар бир фан ва ҳар бир
модул учун таълим технологиялари тизимини яратиш. Амалий безак санъатини ўқитишнинг
метод ва техникаларини ишлаб чиқиш. Амалий безак санъати назарияси ва методологиясида
тизимли машғулотлар реалистик таълим учун хосдир. Бунда расмий материалларни
ўрганишга, содда нақш элементларини чизиш, ранглаш ва пардозлашнинг турли усулларини
намойиш этишга катта эътибор берилади.
Турли даврлар халқ амалий безак санъати усталарининг индивидуал услубини таҳлил
қилишга алоҳида эътибор берилади. Замонавий таълим технологиялари курсида эса,
авваламбор, таълимдаги замонавий технологияларнинг назарий асослари, тушунчаси ва
моҳияти, шунингдек технологиялар таснифи: гуманитар педагогик технологиялардан
фойдаланиш хусусиятлари; ўқитишнинг фанга-йўналтирилган ва шахсга-йўналтирилган
замонавий технологиялари. Бўлажак амалий санъат ўқитувчисининг касбий фаолиятида
замонавий таълим технологияларидан фойдаланиш алоҳида аҳамият касб этади.
Технология – бу керакли натижага эришиш учун усул ва воситалар тўплами; кенг
маънода амалий муаммоларни ҳал қилишда илмий билимларни қўллашдир. Технология иш
усулларини, унинг тартиби, ҳаракатлар кетма-кетлигини ўз ичига олади. Ҳар қандай фаолият
технология ёки санъат бўлиши мумкин. Шахсга-йўналтирилган ўқитиш шароитида бўлажак
амалий санъат ўқитувчиси анъанавий ўқитишга қараганда аҳамиятлироқ бўлган вазифани
Do'stlaringiz bilan baham: |