ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
351
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ
компетенциялар мажмуасини шакллантириш ва уларни ривожлантиришдан иборат.
Ахборот коммуникацион
компетентлик
эса – ахборот муҳитида зарур, муҳим,
керакли, фойдали маълумотларни излаш, йиғиш, саралаш, қайта ишлаш ва улардан
мақсадли, ўринли, самарали фойдаланиш қобилиятидир. [1, 10-бет]
Бошланғич синф ўқитувчисининг ахборот-коммуникацион компетентлиги муҳитида
қуйидаги таркибий қисмларни ажратиш керак: мотивацион-қиймат компоненти, когнитив
компонент, коммуникатив компонент, техник ва технологик компонент ҳамда акс
эттириш компоненти.
Мотивацион-қиймат компоненти ўқитувчининг ўқув жараёнида ва дарсдан ташқари
тадбирларда АКТдан фойдаланишга бўлган қизиқишини, замонавий АКТга мос келадиган
педагогик технологияларни излаш истагини акс эттиради; замонавий ўқув жараёнида
АКТдан фойдаланишнинг мақсадга мувофиқлигига, тармоқдаги педагогик жамоаларда
фаол иштирок этиш истагига ишониш.
Когнитив таркибий қисм АКТга бой муҳитда бошланғич синф ўқитувчиларининг
касбий фаолияти учун зарур бўлган билимларни акс эттиради; таълим фаолиятида
АКТдан фойдаланиш ва уни қўллашнинг услубий мақсадга мувофиқлигини, шунингдек,
ахборотни танлаб олиш, этика ва одоб-ахлоқ нормаларини билиш қобилиятини аниқлаш.
Коммуникатив компонент деганда, ўқув жараёни қатнашчилари ўртасида, шу
жумладан Интернет орқали масофавий алоқаларни ташкил этиш, бошланғич синф
ўқитувчилари ва ўқувчилари ўртасида педагогик жиҳатдан муносиб муносабатларни
ўрнатиш учун таълимни бошқариш вазифаларини ҳал қилиш учун ўқув жараёнида ҳосил
бўлган маълумотлардан фойдаланиш қобилияти назарда тутилади. Телекоммуникация
(Маҳаллий тармоқ ва Интернет) ташкил этилган ўқув муҳити, компьютерлардан
фойдаланиш билан яхши муносабатлар муҳитини яратади, шунингдек, ўқитувчининг
шахсий ва касбий ривожланишида илғор педагогик технологияларни алмашиш ва
тарқатиш учун АКТдан фойдаланган ҳолда ўқитувчиларга профессионал равишда алоқа
қилиш имкониятини яратади.
Техник ва технологик таркибий қисм касбий фаолиятнинг ўзига хос хусусиятларини
ҳисобга олган ҳолда, ахборот оқимлари билан ишлашнинг технологик кўникмалари ва
қобилиятларини, хусусан, ахборот-коммуникация технологиялари воситаларидан
фойдаланиш, турли хил вазифаларни бажариш ва турли хил маҳсулотларни яратиш
қобилиятини акс эттиради. Электрон (рақамли) шаклда қуйидаги тадбирларни амалга
ошириш бўйича фаолият: ўқув жараёнини режалаштириш, ўқув жараёни материалларини
жойлаштириш, сақлаш, шу жумладан талабалар ва ўқитувчиларнинг иши, ўқув жараёни ва
натижаларини белгилаш бошланғич умумий таълимнинг асосий таълим дастурини
ўзлаштириш, ўқув жараёни қатнашчиларининг Интернетдаги маълумот ахборот
манбаларига киришини назорат қилиш.
Акс эттирувчи компонент, бошланғич синф ўқитувчисининг ахборот ва алоқа
қобилиятини баҳолаш ва уни такомиллаштириш учун шарт-шароитларни ишлаб чиқиш
қобилиятини акс эттиради.
Ахборот-коммуникацион компетентлик қуйидаги бир қатор функцияларни
бажаришни англатади:
-
Таълим жараёнини илмий-методик таъминлаш (ўқув дастурларини, дарсни
ўтказиш бўйича методик тавсияларни, дарс сценарийсини ва дарсдан ташқари
тадбирларни, дидактик материалларни ишлаб чиқиш, сақлаш ва улардан фойдаланиш);
-
Таълим сифати мониторинги натижаларини, таълим олувчилар электрон
кундалигини, электрон журналларни ўз ичига олган таълим муассасаларининг
маълумотлар базасини яратиш;
-
Таълим олувчиларни ўқитиш жараёнини педагогик қўллаб-қувватлаш (ўқув
материалини, қизиқувчилар учун қўшимча ачборотни ва бошқаларни тақдим этиш);
Do'stlaringiz bilan baham: |