The ministry of higher and secondary special eduction of the republic of uzbekistan



Download 2,79 Mb.
bet33/128
Sana22.07.2022
Hajmi2,79 Mb.
#836112
TuriУчебное пособие
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   128
Bog'liq
(АМРИ) (укув кулланма)

5.4. Маъмурий иқтисодиёт

Иқтисод қилиш муаммосини ҳал қилиш учун жамият кўплаб институционал тузилмалар ва мувофиқлаштириш механизмларини қўллаши мумкин.


Жаҳоннинг индустриал ривожланган мамлакатлари икки белги бўйича фарқланади: 1) ишлаб чиқариш воситаларига мулкчилик шакли бўйича ва 2) иқтисодий фаолиятни мувофиқлаштириш ва бошқариш усули бўйича. Бозор ва баҳо ролини тавсифлаш учун иқтисодий тизимларни икки «қутб»ларининг асосий жиҳатларини қисқача кўриб ўтишимиз зарур.
Соф капитализм ёки эркин рақобат даври капитализми (laissez faire) ресурсларга бўлган хусусий мулкчилик ҳамда иқтисодий фаолиятни бошқариш ва мувофиқлаштириш учун бозор ва баҳо тизимидан фойдаланиш билан тавсифланади. 1.
Бундай тизимда ҳар бир иштирокчини хулқ атвори унинг шахсий эгоистик манфаатлари билан асосланади: ҳар бир иқтисодий бирлик қарорларни якка тартибда қабул қилиш асосида ўз даромадини кўпайтиришга интилади. Бозор тизими индивидуал қарорлар ва устиворликлар ошкор этилувчи ва мувофиқлаштирилувчи механизм сифатида амал қилади.Товар ва хизматларни ишлаб чиқарилиши, ресурслар эса рақобат шароитида таклиф этилиши, ҳар бир маҳсулот ва ресурснинг мустақил фаолият юритувчи сотувчиси ва харидори кўп эканлигини билдиради.
Натижада иқтисодий ҳукмронлик тарқоқлашиб кетади. Соф капитализм тарафдорлари бундай иқтисодий тизим ресурслардан самарали фойдаланиш, ишлаб чиқариш ва бандликни барқарорлаштириш иқтисодий ўсишни жадаллаштиришга хизмат қилади, деб таъкидлайдилар. Шунинг учун бу ерда хукуматни режалаштириши, назорати ва иқтисодий жараёнга аралашувига зарурат жуда кам ёки умуман йўқ. Аслида, laissez faire атамасининг таржимаси «қандай бораётган бўлса, шундай борсин» ("let it be") маъносини англатади. Яъни хукумат иқтисодиётга аралашмасин. Бунинг мазмуни бундай аралашув бозор тизимини самарали амал қилишига тўсқинлик қилади деб изоҳланади. Шу боис, хукумат роли хусусий мулкчиликни ҳимоя қилиш ва эркин бозорларни амал қилишини енгиллаштирувчи тегишли ҳуқуқий тузилма ўрнатиш билан чекланади.

Download 2,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   128




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish