Термиз давлат университети



Download 1,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/94
Sana17.07.2022
Hajmi1,41 Mb.
#816265
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   94
Bog'liq
tarix falsafasi majmua mallayev

ДАОЦИЗМ 
— қадимги Хитойда вужудга келган диний — фалсафий таълимот. 
Унга 
Лао Цзи 
асос сол-ган. Лао Цзи «Дао», «Ци» таълимотини ишлаб чиққан. 
Кейинчалик бу таълимотни Д. деб аташган. «Дао» — бу табиий қонун. 
ЖамиятнинГ барча аъзолари табиий қонун («дао»)га қатьий бўйсунишлари 
керак. Кимки «дао» қонунини бузса, табиат ундан албатта ўч олади. «Ци» бу 
— жисмларнинг илдизи, яъни, борлиқ. У бешта унсур: ер, сув, олов, ёғоч ва 
металлдан ташкил топган. Дунёдаги барча жисмлар бешта унсурнинг турлича 
бирикишидан юзага келган. Лао Цзи таълимоти кейинчалик қад. Хитойдаги 
Мао Цзи ва Ван Чунлар ижодига таъсир кўрсатган. 
ДЕИЗМ (лот. 
аеиз — худо) — маърифатчилик даврида ёйилган диний-
фалсафий қараш. Асосчиси — Лорд Чербер. Унга кўра, Худо оламни яратиб
унда иштирок этмайди ва воқеа-ҳодисаларнинг қонуний кечишига 
аралашмайди. Д. асосида инсон ва Худо орасидаги доимий алоқа мавжудлиги 
ҳақидаги илоҳий тасаввур ётувчи теизм, Худони табиат билан ай-
нанлаштирувчи пантеизм ва Худонинг мавжудлигини инкор қилувчи атеизм 
(даҳрийлик)га қарама-қарши туради. Д. табиатни ёки ақлни чеклаш ғоясини 
илгари суради. Дин, деистлар таълимотига кўра, ҳамма одамлар учун 
умумийдир. Лорд Чербери «Ҳакиқат ҳақида трактат» асарида бу ғояни 
ривожлантирди. Д.га турли йўналишлар — материализм ва идеализмнинг 
вакиллари қўшилганлар. Д. 17-а.нинг 1 ярмида юқори даражада ривожланди. 
Христианликда фақат ахлоқий таълимотни кўрган англиялик Ж.Толанд, 
А.Коллиз, М.Тиндал, А.Шефтбери, Г.Болингброк; америкалик Т.Хифферсон, 
Б.Франкли, И.Аллен деистлар бўлишган. Д. Юм томонидан илгари сурилган, 
динга қўрқув ва умиддан келиб чиқувчи жараён сифатида қараш ижодкор 
Худонинг мавжудлигини шубҳа остига қўйди. Францияда Д. ғояларини Вольтер 
илгари сурди, Руссо ҳам унга яқинлашган. Француз материалистлари Д.нинг 
танқиди билан майдонга чиқдилар. Германияда Д. фал.ий рационализм 
негизида ёйилди (Лейбиланиц, Лессинг). Д. ғоялари Кантнинг «Фақат ақл до-
ирасидаги дин» асарида илгари сурилган. Ҳоз. замон фал.сида Д. мустақил 
аҳамиятга эга эмас. Борлиқни исбот қилишда унинг яратувчисини асос қилиб 
олувчи кўпгина табиатшунослар Д. тарафдорларидир. 

Download 1,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish