Термиз давлат университети



Download 1,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/94
Sana17.07.2022
Hajmi1,41 Mb.
#816265
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   94
Bog'liq
tarix falsafasi majmua mallayev

ДЕКАДЕНТЛИК (франц. decad
еncе—тушкунлик, инқироз) — тарихий, 
тарихий-фалсафий ва тарихий-маданий анъаналарда цивилизациялар ҳаётининг 
даврий жараёнларини тавсифлашда қўлланиладиган тушунча. Д. атамаси 
Монтескьенинг асарида кенг қўлланилди. Д. тушунчаси фал. тарихида 
маданиятлар ва халқларнинг юксалиши, тушкунликка юз тутиши 
муаммоларини таҳлил килишда кенг қўлланилади. Д. санъатда, адабиётда, 
сиёсатда, инсон хатти-ҳаракатларида унинг ҳаётига, дунёга муносабати 
масаласида ишлатилади. Д.нинг белгилари, кўпинча, ўзбошимчалик, зўрлик 
билан боғлиқ бўлади. Сиёсий, эстетик, ахлоқий ва б. ҳодисалар, 
жараёнларнинг интиҳоси сифатида тарқалган Д. тушунчаси жамиятнинг айни 
ҳолати унинг ўз-ўзини бузишга олиб келувчи инқилобий зилзилалар билан 


143 
алмашинувини англатади. Д. бадиий ижодиётнинг маълум бир даврида шахс
унинг борлиғи, фожиаси, ижтимоий ҳалокатни олдиндан сеза билишини ҳам 
ифодалайди. Шу боисдан ҳам Д., кўпинча, тарихий тараққиётнинг маълум 
даврида санъат ва адабиётда тушкунлик кайфиятни ифодаловчи оқимларнинг 
умумий номи сифатида қабул қилинган. Унинг наз-яси асосида «санъат-санъат 
учун» ғояси ўз ифодасини топган. Д. элементлари дастлаб Францияда пайдо 
бўлган. «Декаденс» номли адабий тўгарак вужудга келган, журнал чоп 
этилган, бу ном кейинчалик Европага ва Америкага тарқалган. Ижтимоий 
воқеликдаги зиддиятларнинг кучайиши Д.нинг кенг ёйилишига сабаб бўлган. 
Д. вакилларининг фикрича, жамият тараққиётидаги ҳар қандай таълимот ғоя, 
мафкура, ҳаракатнинг барча шакллари қандайдир манфаатга бўйсундирилган. 
Шунинг учун санъат асарлари ижтимоий муаммоларга аралашмай, шахснинг 
ички дунёсини тасвирлаши, яъни, санъаткор ўзи хоҳлаганича «гўзаллик» ижод 
этиши керак. Бу оқимга мансуб ёзувчилар, рассомлар, бастакорлар, театр 
арбоблари тушкунликка берилганлар. Лекин улар жамият воқеалигини анча 
чуқур ва жиддийроқ идрок қиладилар. Улар назарида вужудга келган ҳолатдан 
қутулиш йўли шах-сий кечинмалар дунёсига берилишдир. 

Download 1,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish