Termiz Davlat Universiteti Tabiiy fanlar fakulteti T120-guruh talabasi Shodiyev Ramziddinning O’simliklar oziqlanishi va o’g’it fanidan taqdimoti



Download 1,02 Mb.
bet6/12
Sana15.04.2022
Hajmi1,02 Mb.
#553119
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Termiz Davlat Universiteti Shodiyev Ramziddin

Қишки буғдой донида

 

0,20-0,55

12-78

3,7-10,2

8,7-35,3

0,06-0,1

-

Баҳорги буғдой
донида
Сомонида

2

0,25-0,50

11-120

4,0-13,0

11,4-75,0

0,05-0,13

1,35

2-4

-

60-146

1,5-3,0

10-50,0

-

1,56

Сули донида

-

0,20-0,54

8-94

3,4-18,3

9.8-35,8

0,05-0,21

0,69

Арпа донида
сомонида

2

0,39-0,46

8-140

3,9-14,3

9,6-50,0

0,05-0,11

-

3-4

-

37-90

3,8-6,6

10-55

-

-

Нўхат ҳосилида

-

0,70-8,4

7-25

5,2-23,3

14,1-56,1

0,12-0,35

0,05

Йўнғичқа

12-40,0

0,28-3,50

10-278

4,5-20,8

14,0-18,0

1,13-0,42

0,75

Маккажўхори (кўк масса)

1-2

0,20-0,80

21-197

3,0-11,5

5-36,0

0,07-0,40

0,17

Беда пичани

68

-

13-86

6,2-20,3

11-37,0

0,20-0,85

-

Қанд лавлаги илдизида
мевасида

12-17

0,1-0,2

50-190

5,0-7,0

15-84,0

0,05-0,29

0,85

20-35

0,4-0,6

120-325

6,9-8,4

147-124

0,25-0,5

1,26

Хашаки лавлаги илдизида
Мевасида

12-20

-

15-123

6,5-8,3

12-70

0,06-0,31

0,9

35-50

-

35-458

6,5-12,4

17-110

0,14-0,69

1,35

Картошка

6

-

8-21

4,7-6,0

6,0-20

0,04-0,2

1,03

Карам

5-20

1-1,6

25-135

3,5-6,9

5-35,0

-

0,1

Бир кг қуруқ ўсимлик массаси таркибидаги микроэлементларнинг (мг ҳисобида) миқдори

МИС. Мис оксидловчи ферментлар полифенолоксиддазалар таркибига киради. Мис В гуруҳга мансуб витаминларнинг синтезланишида иштирок этади. Ўсимликларда миснинг етишмаслиги, оқсилнинг кам синтезланишига сабаб бўлади. Микроўғит сифатида мис купороси таркибида (21-22%) мис бўлиб, шу шаклида ёки аммофос мис билан 0,25-1,0% гача бойитилиб қўлланилади. Олмалиқ кимё заводида ишлаб чиқарилаётган таркибида 45% фосфор, 11% азот ва 0,3% мис бўлгани «Аммофос» қишлоқ хўжалиги экинларининг мис микроўғитига бўлган талабини қондириши мумкин.

МИС. Мис оксидловчи ферментлар полифенолоксиддазалар таркибига киради. Мис В гуруҳга мансуб витаминларнинг синтезланишида иштирок этади. Ўсимликларда миснинг етишмаслиги, оқсилнинг кам синтезланишига сабаб бўлади. Микроўғит сифатида мис купороси таркибида (21-22%) мис бўлиб, шу шаклида ёки аммофос мис билан 0,25-1,0% гача бойитилиб қўлланилади. Олмалиқ кимё заводида ишлаб чиқарилаётган таркибида 45% фосфор, 11% азот ва 0,3% мис бўлгани «Аммофос» қишлоқ хўжалиги экинларининг мис микроўғитига бўлган талабини қондириши мумкин.

Уруғни 2:1 нисбатда 0,03% ли мис сулфат эритмаси билан 12 соат давомида намлаш ёки уни ўсимликларни биринчи озиқлантириш пайтида, гектарига 1-2 кг дан микроўғитларга қўшиб бериш мумкин. Мис билан бойитилган аммофос эса, экишдан олдин ЧКУ- 4 аппарати билан гектарига 200 кг дан ёки экиш билан бирга гектарига 100 кг дан берилади.

Бошоқли экинларда мис етишмаганда, уларнинг барглари оч яшил рангга киради, барг учлари оқаради, барглар буралиб, бужмайиб қолади. Бошоқлар буқилиб, дони пуч бўлади, сифати кескин пасайиб кетади ва буларнинг ҳаммаси ўз навбатида ҳосилнинг пасайиб кетишига сабаб бўлади. Миснинг ўсимликларда ўртача миқдори 0,0002 фоиз ёки 0,2 мг/кг атрофида. Бу миқдор ўсимлик ва тупроқ турига боғлиқ Мис тупроқларда сулфидлар, сулфатлар, карбонатлар шаклида, тупроқнинг органик моддалари билан боглик холда учрайди. Муҳитнинг ишкорийлиги канча юқори бўлса, ўсимликларга шунча кам ўтади. Ўсимликлар мисни тупроқдан катион шаклида ўзлаштиради. Ўсимликнинг ёш ўсувчи қисмларида ва уруғларида кўп бўлади. Масалан, ғўза органларида:баргларида мис 2;5 мг/кг, поясида 1,0 мг/кг, чаноғида 4,8 мг/кг, чигитида 4,2 мг/кг ва толасида 0, 2 мг/кг.

Бошоқли экинларда мис етишмаганда, уларнинг барглари оч яшил рангга киради, барг учлари оқаради, барглар буралиб, бужмайиб қолади. Бошоқлар буқилиб, дони пуч бўлади, сифати кескин пасайиб кетади ва буларнинг ҳаммаси ўз навбатида ҳосилнинг пасайиб кетишига сабаб бўлади. Миснинг ўсимликларда ўртача миқдори 0,0002 фоиз ёки 0,2 мг/кг атрофида. Бу миқдор ўсимлик ва тупроқ турига боғлиқ Мис тупроқларда сулфидлар, сулфатлар, карбонатлар шаклида, тупроқнинг органик моддалари билан боглик холда учрайди. Муҳитнинг ишкорийлиги канча юқори бўлса, ўсимликларга шунча кам ўтади. Ўсимликлар мисни тупроқдан катион шаклида ўзлаштиради. Ўсимликнинг ёш ўсувчи қисмларида ва уруғларида кўп бўлади. Масалан, ғўза органларида:баргларида мис 2;5 мг/кг, поясида 1,0 мг/кг, чаноғида 4,8 мг/кг, чигитида 4,2 мг/кг ва толасида 0, 2 мг/кг.


Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish