Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади


bet35/125
Sana14.06.2022
Hajmi
#671361
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov) (1)

Александр Афанасьевич
Потебня
Россияда тилшуносликдаги психологизм окимининг энг 
кузга куринган йирик вакили рус ва украин филологи 
А.А.Потебнядир (1835 - 1891).
А.А.Потебня рус, украин ва жахон тилшунослиги фанининг 
буюк вакили булиб, славян ва болтик тилларининг машхур 
тадкикотчиси хисобланади. Унинг бутун хаёти ва илмий фао­
лияти Харьков университета билан богликдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


1856 йилда Харьков университетининг тарих - филология 
факультетини битирган А.А.Потебня университетда колди- 
рилади ва 1860 йилда «Славян халк поэзиясидаги баъзи бел­
гилар (символлар) хакида» мавзусидаги магистрлик диссерта- 
циясини ёклайди.
У 1863 йилда ушбу университетнинг доценти унвонига сазо- 
вор булади. 1856 йилда Москва археология жамиятининг 
хакикий аъзолигига утади, 1875 йилда университет профессори 
булади ва шу йили Россия фанлар академиясининг мухбир 
аъзолигига сайланади.
А.А.Потебня илмий фаолияти давомида тилшуносликнинг 
умумфалсафий масалалари, умумий тилшунослик, синтаксис, 
семантика, этимология, фонетика, диалектология, адабиёт на­
зарияси, фольклор, этнография ва бошка муаммолар билан 
шугулланиб, катор жиддий асарлар яратди.
А.А.Потебнянинг энг мухим асарлари «Фикр ва тил» (1862) 
хамда IV томдан иборат «Рус грамматикасидан лавхалар»дир 
(1874).
А.А.Потебня илмий фаолиятининг дастлабки даврла- 
риданок кенг камровли тилшунос сифатида куринди. У би- 
ринчилардан булиб, А.Шлейхер таълимотига - унинг биоло- 
гизми ва Хинд - Европа тиллари тараккиётининг икки даври 
(ривожланиш ва инкироз даври) хакидаги нотугри назария- 
ларга карши чикди.
А.А.Потебня 
тилни 
халкнинг 
ижоди, 
махсули 
деб 
хисоблайди. У тил узининг объектив конунларига эгалигини 
таъкидлаб, тил ходисаларини тил системасининг узи оркали, узи 
билан 
боглаб 
тушунтиришга харакат 
килди. 
Аникроги, 
А.А.Потебня 
таълимотидаги 
бош 
гоя 
тил 
фактларини, 
ходисаларини системада ва тарихий жараёнда урганиш булди. У 
тил ходисаларининг изохини, сабабини психологиядан эмас, 
балки тилнинг узидан кидирди. Чунки А.А.Потебня учун тил 
доимий фаолиятдир. Демак, тил доимий фаолият, жараён экан, 
унда лисоний ходисаларнинг, янгиликларнинг, узгаришларнинг 
тухтовсиз равишда булиб туриши табиий, мантикий бир холдир. 
Чунки тил эгаси булган жамият доимо тараккиётда, ривожла- 
нишда, «усишда»дир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


А.А.Потебня фикрича, сузловчи ва тингловчи уртасидаги 
умумийлик х,ар икковининг хам айнан бир халкка, бир миллатга 
тегишлилиги билан белгиланади.
У тил ва тафаккур муносабатига тухталар экан, фикрнинг 
хосил булиши ва узининг ифодасини топиши, вокеликка айла- 
ниши факат тил ёрдамида, тил материалида юз беришини 
курсатади. Шунингдек, у тилнинг факат тафаккур - фикрлаш 
жараёни билангина эмас, балки умуман инсон психикаси билан 
богликлигини кайд этади.
У тилларни киёсий - тарихий текшириш билан бевосита 
шугулланмаган булса-да, аммо айни тадкикот методини юкори 
бахолайди.
А.А.Потебнянинг грамматикадаги мазмун ва шаклнинг узаро 
таъсири ва мураккаб муносабатини очиб бериш билан боглик 
грамматик таълимоти рус тилшунослиги фанининг кулга 
киритган катта ютуги булди.
А.А.Потебня таълимотининг мухимлиги шундаки, тилдаги 
форма бу факат ифодаловчигина эмас, балки ифодаланувчи 
хамдир. Бунда икки турдаги: реал (мустакил - лексик Р.Р) ва 
формал маънолар назарда тутилади.
А.А.Потебня сузнинг реал (ёки мустакил) маъносида икки 
.турдаги, икки хил маънони - якиндаги маънони ва узокдаги 
маънони ажратади.
Якиндаги маъно бу тилга оид булиб, изохли лугатларда кайд 
этиладиган маъно. Аниги, ушбу маъно сузловчи учун хам, 
тингловчи учун хам - барча учун умумий, тушунарли - халкчил 
булган маънодир, реал, объектив маънодир. Шунга кура узаро 
фикр алмашувчиларда бир-бирини узаро тушуниш, англаш жа­
раёни юз беради.
Узокдаги маъно эса тилга оид булмай, балки муайян мута- 
хассисликка тегишли булиб, махсус терминологик ва предмет 
(энциклопедик) лугатда берилади. Аниги, ушбу маъно индиви­
дуал, «шахсий» булиб, хусусийлиги билан - халкчил эмаслиги 
билан, барча учун бир хилда тушунарли булмаслиги - субъек- 
тивлиги билан ажралиб туради.
Суз масаласи, тил ва тафаккур муносабати масаласи каби,
www.ziyouz.com kutubxonasi


А.А.Потебня таълимотининг бош гояси хисобланади, унинг 
асарларида марказий уринни эгаллайди.
Х^ар кандай суз уч элементдан: товушдан, тушунчадан ва 
маънодан ташкил топади. Суз товушсиз булиши мумкин эмас. 
Суздаги товуш, - дейди А.А.Потебня, белги эмас, балки белги- 
нинг кобиги ёки унинг формаси (шакли)дир, белгининг белги- 
сидир. Суз факат товушлар бирлиги булмай, айни вактда у ту­
шунча ва маъно бирлигидан *ам иборатдир. Сузда товушдан 
ташкари яна сузнинг ички формасини ташувчи, ифодаловчи 
маънонинг белгиси хам мавжуд. Маънонинг белгиси символ 
(рамз) булиб, сузларни системага айлантирадики, у фикр ва 
маънони шакллантириш ва узатиш кобилиятига эга булади, 
аммо сузнинг мазмунини хосил килмайди.
А.А.Потебня сузнинг хакикий хаёти нуткда амалга ошиши- 
ни, сузнинг маъноси эса факат нуткда реаллашишини таъкид- 
лайди ва сузнинг нуткда хар гал турлича маъно ифодалашини 
кайд этади.
А.А.Потебня фикрича, инсон фикри мазмунига кура ё образ 
ёки тушунчадир. Факат суз фикр тараккиётининг воситаси, об- 
разни тушунчага узгартириш воситаси булиб хизмат килади.
А.А.Потебня суз хакида - сузнинг ички формаси хакида 
фикр юритар экан, унинг учун ички форма, даставвал, сузнинг 
энг мухим хусусиятларидан бири сифатида хар кандай сузни 
тушуниш учун имкон яратади. Шунга кура ички форма сузнинг 
«этимологик маъноси» ёки «сузнинг энг якин этимологик 
маъноси» сифатида каралади.
Умуман, А.А.Потебня, хар бир сузда ташки формани, яъни 
кисмларга ажралувчи, булакланувчи товушни ва ички формани
- маънони фарклайди.
Хуллас, А.А.Потебня узининг лисоний карашларида, таъли- 
мотида тилшунослик фанининг мураккаб ва мухим масалалари 
хакида чукур фикр юритиб, тилшуносликдаги психологизм 
окимининг вакилларидан фаркли холда тил ва тафаккурни 
узаро боглик холда олади, уларнинг бирини иккинчисидан аж- 
ратмайди. Айни вактда мантикий ва лисоний категорияларнинг 
хам узига хослигини таъкидлайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


М устахкам лаш учун саволлар:
1. Гейман Штейнталь ким ва у кандай таълимотга асос 
солди?
2. Психологизм таълимотининг асосий гояси нималардан 
иборат?
3. Психологизмнинг натурализмдан фарки нимада?
4.Александр Афанасьевич Потебня ким? ва у тил ва 
тафаккур муносабатини 
кандай талкин килади?
5. А. А. Потебнянинг суз хакидаги гояси нимадан иборат?

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish