Тафсир илмига кириш. Махсудов Д. Р. Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги. Т


Абул Лайснинг мазкур тафсири ривоятлар ровийларининг кўплаб



Download 1,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/126
Sana25.02.2022
Hajmi1,8 Mb.
#266184
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   126
Bog'liq
1 Д Махсудов Тафсир илмига кириш

Абул Лайснинг мазкур тафсири ривоятлар ровийларининг кўплаб 
келтирилиши, мотуридийлик қарашлари билан баъзи жузъий масалаларда фарқ 
қилиши, сураларнинг фазилатлари ҳақидаги мавзуъ ҳадислар ва исроилийотдан 
фойдаланиш каби жиҳатлари билан «Тафсир ан-Насафи»дан фарқ қилади. 


151 
Алломанинг «ан-Навозил» («Нозил бўлганлар»), «Хизонат ал-фиқҳ» 
(«Фиқҳ хазинаси»), «Танбиҳул ғофилин» («Ғофилларга танбеҳ»), «Бустонул 
орифин» («Орифлар бўстони») каби асарлари ҳам машҳурдир. Тарих фанлари 
номзоди А.Абдуллаев олимнинг 41 та китобини санаб ўтади ва унинг жами 
асарларини мазмун-моҳиятига кўра, қуйидаги 4 та асосий йўналишга бўлади: 
1. Илмий, ўзи олган билимни нақл этиши. 2. Имон, тоат, ахлоқ-одобга 
чақириш. 3. Фирқа ва оқимлар ҳақида. 4. Мужтаҳидларнинг фиқҳий 
ҳукмларини жамлаши ва ўз фиқҳий қарашларини ифода этиши.
Абу Нарс Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Аҳмад ас-Самарқандий ал-Ҳаддодий 
(ваф. тахм. 1015-1020) Самарқандлик машҳур қорилардан. Ҳаддод деб 
номланишига сабаб: бири, темирчилик билан шуғулланишлари бўлса, 
иккинчиси, Ҳаддода қишлоғида туғилганидир. Қуръон илмларини машҳур 
қори Абу Яҳё муҳаммад ибн Сулаймон Хаётдан йигирма йил мобайнида, Абул 
Қосим Муҳаммад ибн Муҳаммад ал-Фустотий, Абу Саид Жаъфар ибн 
Муҳаммад ас-Сижистоний каби қорилардан Самарқандда таълим олган. 
Унинг учта асари: “ал-Мадхал ли илмит тафсир Китабиллаҳи таала” (“Аллоҳ 
таолонинг китобини тафсир қилиш илмига кириш”), “ал-Муваззаҳ фи илмит 
тафсир” (“Тафсир илмидаги изоҳли нарсалар”), “ал-Ғания фил қироат” 
(“Қироатларда ширин овоз чиқариш”) борлиги таъкидланади. 
Аҳмад ибн умар ибн Ашъас Абу Бакр ас-Самарқандий (ваф. 489/1069) қироат 
ва ҳадис илми олими. Бир муддат Бағдодда яшаган ва қироат илмини олган. 
Олимнинг “ас-Саҳоиф” асари борлиги айтилади. 

Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish