T. Q. Ortiqov, O. M. Nazarov Analitik laborant va fizik-kimyoviy tekshirish usullari



Download 219,73 Kb.
bet25/41
Sana28.02.2022
Hajmi219,73 Kb.
#473638
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   41
Bog'liq
Ишланма 2016й

10-Машғулот.
Хроматография услублар
(2соат)
Ишнинг мақсади: Агрокимё лабораториясида ишлатиладиган хроматографик услуб билан танишиш.
Керакли жиҳоз:Тарқатма материаллар, хроматографик асбоб
Адабиётлар:
1. И.Н.Ниёзалиев ва бошқалар. «Агрокимёдан амалий машғулотлар». Тошкент, 1989
2. Б.А.Ягодин и др. «Практикум по агрохимии». Москва. Агропромиздат, 1987
3. А.С.Радов, И.В.Пустовой. «Практикум по агрохимии». Москва, 1971
4. П.И.Воскресенский«Техника лабораторных работ». Москва, Химия, 1967
5. Г.Г.Русин. «Физико-химические методы анализа в агрохимии». Москва. Агропромиздат, 1990
6. Н.Г.Зарын, Д.С.Орлов. «Физико-химические методы исследования почв». Москва.МГУ,1964
7. «Методы агрохимических анализов почв средней Азии». Тошкент, 1973
8. К.Розиқов, Э.Ўринов, М.Қодирхонов «Моддалар таҳлили ва тадқикотнинг физик-кимёвий усуллари» Тошкент, Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2003

М.С.Цвет 1903 йил биринчи марта хроматографиянинг мохиятини баён этди (грекчадан “хромо”-ранг, “графо” - ёзаман) ва яшил ўсимликлар пигментларини ажратиш усулини яратди. Хроматографик анализ учун жуда кичик микдордаги модда керак бўлади, яъни миллиграммнинг ундан бири, ҳатто микрограмм ва унинг улушлари ҳам етарли бўлади. Хроматографиянинг авзаллиги шундан иборатки моддаларни ажратиб олишнинг бошқа услубларидаги каби модда кимёвий ўзгаришларга учратилмайди. Хроматографик услуб мураккаб аралашмани ажратиш ва анализ қилиш, керакмас қўшимчалардан моддаларни тозалаш, концентрлаш ва идентификация қилиш имконини беради. моддаларни хроматографик ажратиш аралашма компонентларининг ҳир хилда абсорбацияланиши ҳисобига, бир бири билан аралашиб кетмайдиган иккита суюқ фаза ўртасида аралашма компонетларининг хир хилда тақсимланиш ва хосил бўладиган чўкмаларнинг ҳар хил эрувчанлиги ҳисобига амалга ошади. Хроматографиянинг тўртта тури фарқланади: адсорбцион, ионалмашувчан, тақсимланиш, чўкмали.


Абсорбцион хроматография бу ёки у сорбентда компонентларнинг ҳар хилда адсорбцияланиш қобилятига (ўзига хос адсорбцияланишга) асосланган. Колонкада моддаларнинг адсорбция ва десорбцияланиши молекулалалараро кучлар таъсири остида рўй беради. ион алмашувчан хроматография алмашувчан адсорбцияга асосланган, яъни хроматографияланадиган эритмада мавжуд бўлган ионлар ионалмашувчан сарбент таркибидаги ҳаракатчан ионларга эквивалент миқдорда алмашинади. Хроматографияланадиган эритмадаги ионларнинг алмашиниш қобилиятининг турличалиги натижасида хроматограммалар ҳосил бўлади. Ион алмашувчан реакциялар қайтар. Тақсимланиш хроматографияси иккита бир-бири билан аралашиб кетмайдиган эритувчи ўртасида эриган моддаларнинг турлича тақсимланишига асосланган. Демак, тақсимланиш хроматографиясида иккита бир-бири билан аралашмайдиган суюқликлар – ҳаракатчан ва ҳаракатсиз эритувчилар ўртасида хроматографияланадиган модданинг тақсимланиш коэффициентларини фарқ қилиши ишлатилади. Тақсимланиш коэффициентларидаги фарк аралашма компонентларининг ҳаракатланиш тезлиги бир хил бўлмаслигини келтириб чиқаради. Шунинг учун охир оқибатда аралашма компонентларининг алохида зоналаридан таркиб топган хроматограмма ҳосил бўлади. Чўкмали хроматография кам эрийдиган бирикмаларни кетма-кет чўктириш принципига асосланган. Колонка орқали анализ қилинаётган эритма ўтказилганда чўкмали хроматограмма ҳосил бўлади. Бунда ҳосил бўлган чўкмаларнинг фазода жойлашиши уларнинг эрувчанлигига боғлиқ бўлади. Колонканинг тепасидан пастки қисмига қараб чўкмалар эрувчанлигини ортиши тартибида жойлашиб боради.

Download 219,73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish