Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

КОМПЬЮТЕР ЛИНГВИСТИКАСИ
XX 
асрнинг 50-йилларидан бошлаб тилшуносликда «машина 
таржимаси», «машина тилшунослиги», «инженер лингвистикаси» 
каби атамалар кулланила бошланди. Ва содага оид дастлабки 
тушунчалар шаклланди. Машина таржимаси ёки автоматик 
таржима дейилганда, бир тилдаги матнни иккинчи бир тилга 
компьютер оркали тез таржима килиш назарда тутилади. Машина 
гаржимасининг асосчилари мудандис ва математик олимлар булиб, 
кейинчалик бу ишда тилшунослар дам фаол катнаша бошлаганлар. 
Шу тарика машина таржимаси гоялари бутун дунёда назарий ва 
амалий тилшуносликнинг ривожланишида катта адамият касб этди. 
Формал грамматика назарияси юзага келиб, тил ва унинг алодида 
аспектлари моделини яратишга эътибор каратилди. Тилнинг бу 
жидатлари математик лингвистика фанида ишлаб чикилиб, бу уз 
навбатида, компьютер лингвистикаси фанининг юзага келиши 
учун пойдевор булди. Демак, шу асосда тилшуносликнинг янги 
йуналиши булган компьютер лингвистикаси ва тилшуносликнинг 
бир катор назарий ва амалий йуналишлари вужудга келди.
Компьютер лингвистикаси фанининг асосий максади лингвистик 
муаммоларни компьютер технологиялари ёрдамида дал килишдан 
иборат булиб, бу компьютер дастурларини яратиш билан боглик 
булади. У тилшуносликнинг амалий йуналишларидан бири 
булиб, матнга компьютер ёрдамида ишлов бериш билан боглик 
вазифаларни бажаради. Компьютер лингвистикасининг асосий 
вазифаларига куйидагиларни киритиш мумкин:
а) чет тилларни укитиш;
43


b) билимларни текшириш;
c) матнларни турли жихдтдан автоматик тахрирлаш;
d) машина таржимаси учун мулжалланган дастурларни ишлаб 
чикиш;
e) лугатларни ва компьютердаги матнни статистик тахдил килиш.
Булар компьютер лингвистикасининг узига хос йуналишлари деб
эътироф этилади. Хорижда ва Россияда компьютер лингвистикасига 
оид амалга оширилган тадкикотларнинг кулами жуда кенгдир. 
Узбекистонда эса бу сохага етарлича эътибор берилмаган ва 
хозирча бу сохани ривожланган деб булмайди. Узбек тили 
материаллари буйича компьютер лингвистикасига оид тадкикот 
олиб борган олимлар сифатида С.Ризаев ва С.Мухамедовларни 
алохида курсатиш мумкин. Олимлар, асосан, статистик тахдил 
йуналиши буйича изланишларни амалга оширганлар. Узбек 
тилшунослигидаги 
компьютер 
лингвистикасининг 
бошка 
йуналишлари уз тадкикотчиларини кутмовда. Шунга кура, бугунги 
кунда узбек тилшунослигида компьютер билан боглик холда хал 
этилиши лозим булган куйидаги вазифаларни таъкидлаб курсатиш 
мумкин:
1) узбек тили лугат системаси асосида компьютер дастурларини 
ишлаб чикиш;
2) интернет механизмига мос булган ахборот моделларини 
ишлаб чикиш;
3) интернет сайтлари яратишнинг хукукий-меъёрий асосларини 
белгилаш;
4) узбек тили электрон системаси базасида компьютер изохли ва 
таржима лугатларини яратиш;
5) дарсликларнинг электрон версиясини ишлаб чикиш;
6) компьютерда инглизча-узбекча таржима дастурларини ишлаб 
чикиш;
7) компьютердаги матнларни автоматик тахрирлаш дастурларини 
яратиш.
Куринадики, 
юкоридаги 
вазифаларни 
бажариш 
учун 
тилшунослар ва компьютер мутахассисларининг хамкорлиги талаб 
килинади.
44



Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish