Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров


I 5 ИДДучкортоев. Суз валентлиги хацида. «Узбек тили ва адабиёти», 1973. №3



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

I 5 ИДДучкортоев. Суз валентлиги хацида. «Узбек тили ва адабиёти», 1973. №3, 
М-40-б.
I (> И.Р.Гальперин. К проблеме необычных сочетаний слов. М .,1978.
47


ходиса, валентлик - материал ходиса деб таъриф беради. У суз 
маъносини бевосита кузатиш мумкин эмас, суз валентлигини эса 
бевосита кузатиш мумкин, деб хисоблайди.
Валентлик 
тушунчаси 
функционал 
(динамик) 
синтаксис 
назарияси билан боглщ. Француз олими Л.Теньер валентликни 
факат феъллар оркали тахпил килар экан, функционал (динамик) 
синтаксисни категориал (статик) синтаксиста карама-карши 
Куяди17. 
Валентлик 
тушунчаси 
дастлаб 
феъл 
бошкаруви 
Табиатини текшириш жараёнида шаклланди. Феъл бопщарувй 
тилнинг синтактик курилишига тегишли булган соф синтактик 
тушунчадир. Валентликда сузларнинг грамматик табиати биринчи 
планга куйилмайди, балки муайян сузнинг бошка сузларни узига 
бириктира олиш хусусиятлари асосий хисобланади.
Юкорида таъкидлаб утганимиздек, дастлаб валентлик феългаги- 
на тааллукли деб хисобланган. Бириктирувчи (таянч) суз сифатида 
феъл урганилган. Л.Теньер феълга бирикиб келувчи сузларни 
актантлар деб номлаган. У феъл узелида катнашувчиларни 
1-актант, 2-актант, 3-актант деб атаган. 1-актант - феълда 
ифодаланган харакатни амалга оширувчи субъект булиб, у эга 
тушунчасига якин. Бу актант агенс валентлиги деб хам юритилади. 
Феълда ифодаланган харакат таъсирига тушувчи эса 2-актант 
булиб, объект, мазмун валентликларига тугри келади. 3-актант -
хдракат каратилган объект, у нутк феъллари доирасида адресат 
валентлиги атамаси билан кулланилади. Бизнингча, валентлик 
назариясининг мохияти синтактик бирликларда кузга яккол 
ташланади. Юкоридаги феъл валентлиги хдкидаги карашларга 
эътироз билдирмаган холда куйидагиларни алохида таъкидлаш 
мумкин. Предикатив бирликларда х,оким булакнинг грамматик 
структурасида валентлик уринларига эга булган грамматик 
формалар тобеланувчи булакларнинг мантикий, семантик ва 
грайматик курсаткичлари саналади. Масалан, кесим вазифасида 
кулланган хар кандай суз тури грамматик каторида грамматик 
формалар эксплицит ёки инплицит холда мавжуд булади. Булар узи 
богланаётган сузларнинг гапдаги урни ва тартибини белгилайди.

Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish