Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

ТИЛШУНОСЛИК ВА 
психология
Психология психик ходисалар хакидаги фан булиб, у инсон 
дис-туйгулари ва истаклари, кизикиш ва эдтиёжлари, кобилият 
ва имкониятлари билан шугулланувчи илмий йуналишлардан 
биридир. Гап фан соха л ар и ва улар урганувчи тадкикот объектлари 
хакида борар экан, албатта, психология фани содасига тааллукли 
булган ва унинг объекти билан боглик булган бошка фан 
муаммоларини дам уйлаб куриш керак булади. Хусусан, психология 
муаммолари инсон кизикишлари билан боглик булганлиги учун 
дам, бу масалаларнинг модияти инсон тили оркали ифодаланиши- 
ни дисобга олиб, психологик тадкикщлар каторига лингвистик 
додисалар тахлили ни дам кушиш мумкин. Бунда дар иккала фан 
учун урганилувчи манба инсон рудияти ва тафаккурини узида акс 
эттирган тил дисобланиши керак. Кишилар вербал дамда новербал 
мулокот жараёнида узаро психологик муносабатга киришадилар. 
Алока воситаси дисобланган лисоний ва нолисоний воситалар 
оркали улар бир-бирларига таъсир курсатадилар. Сузловчи ва 
тингловчи уртасидаги нуткий актлар билан боглик долда психик 
жараёнларнинг модияти очилиб боради. Булар дам психология 
нуктаи назаридан, дам лингвистика нуктаи назаридан тилга ва 
психологияга оид муаммоларни уРтага ташлайди. Натижада 
икки фан уйгунлигидаги тадкикот объекти юзага келади ва унда 
психологик илмий парадигмалар тилга оид муаммоларни хам 
изодлаш учун хизмат кила бошлайди. Айни пайтда лингвистик 
илмий парадигмалар психологияга оид муаммоларни хал килишда 
кумак беради.
Психология фани дам, лингвистика фани дам борликдаги 
предмет ва унинг номи киши онгида узаро кандай богланганлигини 
изодлашга даракат килади. Киши онгида мавжуд булган ном ва 
коидалар, турли хил контекстда ухшаш белгилари мавжудлиги учун 
хам, бошка предмет ва додисаларга нисбатан кулланилади, уларни 
«кайта номлайди». Бу эса суз семантик структурасидаги дастлабки 
маъно асосида суз маъносининг кенгайишини курсатади. Шунинг 
учун дам тилда метафора, синекдоха ва бошка суз маъноларининг 
кучиши билан боглик додисалар юзага келади. Тилда бундай
26


лингвистик хдцисаларнинг пайдо булиши кишилар хотирасида 
дунё ва унинг элементларини ассоциация килиш ходисалари билан 
богликдир.
Хотира, англаш, ассоциация каби тушунчалар психологик 
элементлар сифатида лисоний хдцисаларни шакллантирувчи асос 
хисобланади. Агар инсон объектив оламни х,ис килмаса, дунёдаги 
нарса ва ходисалар образини хотирада шакллантирмаса, уларни 
онгда идрок килмаса, демак, у фикрламайди. Фикрламаслик, 
идрок кдлмаслик, хис килмаслик, дунёни онгда курмаслик киши 
рухиятининг илдизи хисобланган психологик компонентларнинг 
ишламаслигидан далолат беради. Инсонда психологик компонент 
ва унинг элементлари мавжуд булмаса, инсон нутк,и онг томонидан 
бошкарилмаса, талаффуз килинган нутк ёки тил мантики 
объектив олам мазмунини акс эттира олмайди. Шунинг учун 
хам лисоний бирликларнинг дастлаб психологик жихатдан, сунг 
лингвистик жихатдан тахдил килиш асосида психолингвистик 
муаммолар хакида илмий хулосалар чщ ариш масалаларнинг 
тугри хал килинишига олиб келади. Юкоридаги фикрлар асосида 
лингвопсихология ёки психолингвистика фани вужудга келганлиги 
исботланади.
Психолингвистика масалалари билан кизикиш фанда XIX 
асрнинг урталарида пайдо булганига карамасдан, турли даврларда 
бу масала билан психологлар, лингвистлар, мантикшунослар, баъзи 
холатларда эса семиотиклар хам шугулланганлар. К^айси даврда 
булмасин, психолингвистика масалалари билан шугулланган барча 
мугахассислар бу фан муаммоларини уз нуктаи назарларидан 
тахлил килганлар. Яъни психологлар4 психологик аспектда, 
лингвистлар тил нуктаи назаридан, мантикшунослар5 мантикий 
жихатдан, семиотиклар эса психолингвистик муаммоларни белги 
ва унинг хусусиятлари асосида тахдил килишга уринганлар. 
Шунинг учун хам психолингвистика шу кунга кадар узининг 
конкрет тадкикот объектига ва аник муаммолар мундарижасига 
эга булмади. Бундай караш А.Акишина томонидан хам алохида

Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish