«t a m a d d u n»


Сидк ахли  - садокатли, самимий, ростгуй кишилар, ориф  суфийлар. 8.  Мукаддар


bet104/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

Сидк ахли 
- садокатли, самимий, ростгуй кишилар, ориф 
суфийлар.
8. 
Мукаддар 
- хира тортган, занг босган, кирланган.
9. 
Х ур ш и д - 
куёш.
10. 
Анфос 
- нафаслар, еллар.
11. 
Сафо ахли 
- пок калблилар, валилар.
12. 
Гул рух 
- юзи гулдай чиройли.
13. 
Тагайюр 
- узгариш, бошка тусга кириш.
14.
Рафъ этмок 
- юксалмок, баландга кутармок.
15.
 Огохпар 
- валилар, ориф пирлар.
16.
Рофил эл 
- ирфондан бехабар кишилар.
17.
 Афсоналар 
- бу ерда: х,икоя, ривоят, накл.
18. Ж унун-жиннилик, девоналик, Илохишки билан мает киши.
19. 
Бако 
- абадийлик, узгармаслик.
20. Накд - бор нарса, насянинг тескариси.
21. 
Дирам 
- кадимий пул бирлиги.
22. 
М и р ъ о т- 
кузгу.
23. 
Тул ку 
- тулки.
24. 
Фано 
- ёмон ахлокнинг йуколиши.
25. 
Ком 
- максад, ният
26. 
Тарик 
- йул.
27. 
Восил 
- етишиш.
28. 
Бода 
- ичимлик.
29. Л а в х - тахта, варак.
30. 
Д айр
-оташпарастлар ибодатхонаси, майхона, мажозан: 
пир даргохи.
31. 
CoFap 
- кадах, май ичиладиган идиш, мажозан: ориф ин­
сон калби.
32. 
А ср у 
- куп, жуда, бехисоб, аник.
Байтларнинг насрий баёни
1. Агар фалакдан сенга хар лахзада юз гаму кайгу 
ёгилса хам, лекин хар бир кайгудан кейин бир шод- 
лик, севинч муяссар булса, бу кайгуни кайгу дема.
2. Агар хар коронгилик баробарида бир ёрукнинг 
бо р л и ги га и ш о н м а сан г, унда ш ом да еру о см о н л ар


корайиб, куз ёшидай ялтираган юлдузлар тонгда йуко- 
либ, шодлик кулгуси — тонгнинг отиш ини кургин.
3. Агар содик одамлар сухбагидан бахра олиб, камо- 
лотга етиш ни исгасанг, кунглингни ториктирма (кора 
килма) негаки, куёш тонг ели билан кузгуни губорли кил- 
майди (балки поклайди), яъни дилни нохуш этмайди.
4. Авлиёлар — соф кунгиллиларда гулрухлар хаёли- 
дан узгариш булмайди, яъни улар бунда бемаъни хаёл- 
ларга бормайдилар. Ахир гулнинг акси туш ганда тоза 
сув гул рангига кирганини курганмисан?
5. Бафлату билимсизлигингни орифлар ривоятлари 
билан (огох, этиб), юксалишни истайсан, зеро гофил- 
лар бу наклу ривоятларни эшитсалар, уйкулари кочиб, 
кунгиллари уйгонади.
6. Хаёгингда бакога эриш иш нинг ан ик йули маълум 
эмас, аммо сен хечам пул-бойликни куриб, умринг- 
нинг накдини шунга сарфлама.
7. Ош икни жинни деб занжирбанд килганлар, унинг 
ёнида хийлагар зохид турибди. Бу м анзарани биров 
курса, шер олдида тулки турибди деб тасаввур килади.
8. Кунгил кузгусида Ёр — Худо жилваланиб туриб­
ди, аммо сен бундан хабарсиз. Ф ирокида купам кий- 
налиб, кайгу чекма, зеро сен Ёрдин айри эмассан.
9. Агар максадинг Хакка етишиш булса, ф анонинг 
хам фаносини истагил, яъни буткул махв булгил, чун­
ки восил булмокнинг бирдан-бир йули факат шудир.
10. Эй сокий, бир коса иш к шаробидан келтир, охи- 
ригача ичай, токи замирим лавхи — варагида фанодан 
хам, балки бакодан хам белги-ниш она колмасин.
11. Навоий пири ориф хузурида ишкдан бехуду бе- 
х,уш булса, шох (ориф пир, подшо, севгили зот), пано- 
хига олиб, бу манзилдан утаётганда албагта карш иси- 
дан чикиб, бир кадах туткуси.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish