«t a m a d d u n»


К а з а л н и н г умумий мазмун-маънос


bet86/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

^ К а з а л н и н г умумий мазмун-маънос
1
и ^ з Х
Алишер Навоий девонларида замондан ва замон ахли- 
дан задалик кайфиятини ифодаловчи бир туркум газал­
лар бор. Шулардан бир нечтаси навоийшуносликка оид 
тадкикотларда куриб чикилган. Айтиш жоизки, бундай 
гоялар хазрат Мир Алишер Н авоийнинг “ Махбуб ул- 
кулуб” , "Холоти Саййид Хасан Ардашер”, “Хайрат ул- 
аброр”, “ Мажолис ун-нафоис” асарларида хам бор. Мав- 
жуд тадкикотларда' бу гоялар Навоий яшаган замоннинг 
нобоблиги, шоир билан давр орасидаги зиддиягларнинг 
инъикоси деб талкин килинган. Албатга бу хам бор. Jle- 
кин масалага кенгрок карайдиган булсак, бундай хасрат- 
ли фарёдлар, норозилик кайфияти факат бир давр, бир 
мухит одамларининг дарду алами эмас. Бундай кайфият 
Навоийдан кейинги ижодкорлар асарларида хам кайта- 
кайта зухур этди ва умуман, дунё адабиётида турли давр- 
ларда, турли жанрларда ёзилган асарларда инсоннинг улуг- 
ворлигини курсатиш баробарида унинг нокисликлари, 
тубан хислатларидан куйиниш, буни бурттириб тасвир- 
лаш, баъзан Навоийдай хасрат, алам охангида, баъзан хажв 
ва масхара килиш йусинида курсатиб бериш бор хакикат.
!2(>


by - инсонларнинг инсонийлигини кайта тиклаш, огох- 
лантириш даъвати аслида.
Иккинчи жихатдан, мазкурдардли гоялар Навоий каби 
VJiyF шах^ларнинг кечинмалари ифодаси хам. Зеро, одам 
канча буюк булса, унинг хаётга муносабати хам шунча 
геран ва залворли, калби шунча нозик ва нажиб 
t v h f v

ларга бой булади. У узига ухшаган юксак дидли, кайнок 
кдлбли, маънавий одами бой, денгиздай бехудуд ва гул- 
дай нозик. наводай дилрабо дили бор одамларни кумсай- 
ди, шулар билан сухбат кургиси, дардини ёзгиси, яйра- 
гиси келади. Навоий “ёр" деганда ана шундай буюк, ко- 
VIил инсонларни назарда тутган. Яъни ёр бу ерда хам- 
дард, хаммаслак, хамкору хамният одам; тунгуси, караш- 
лари дилга якин Дустдир. Улуг шоир ана шундай Дуст 
кидирарди. Бундай одамлар эса камдан кам. Купчилик 
шоирдан мал ад истар, унга суяниб ишии битирар, хожа- 
тини чикарар, узини якин тутиб манфаатини кузларди. 
Ю злаб одамлар Навоий химояси соясида яшардилар, ях- 
шилик, саховат курардилар, лекин ишлари битгач, уни 
унутардилар, яхшилик эвазига баъзан билиб, баъзан бил- 
май, ёмонликлар хам килардилар. Бу эса шоир дилини 
окрнтарди. Ва, умуман. Навоий каби зотлар атрофида 
кинча одамлар нарвона булмасин, улар ёлш злик азоби- 
ни чекардилар (афсуски. хозир хам шундай). Уни тушу- 
надиган, рухий мадад буладиганлар кам эди. Балки бу 
хам бир конуният, бир фожиали холдир.
Шунда шоир гох фалакдан, гох уз такдиридан, гох 
ёлгизлигидан нолиб шеър ёзарди, аламини асарлари 
кати га сингдирарди. Афсуски, аксар Навоий каби буюк 
ш ахсларнинг зиддиятли. мураккаб ички дунёси ижод 
завкидан тугилгаи пуртанали рухий парвозиго озурда 
ди л и н и н г дардларини бирга олиб тушунмаймиз, бир 
ёклам а бахо берамиз.
Ушбу газални укиганда. хам реал инсоний кечии- 
маларнинг изхори, ш икоят ва хасрат охангининг шид- 
д аг билап окиб келаётганига гувох буламиз ва бу дасг- 
л аб бизни рухии туш купли к ка сола бошлайди. 
Бирок 
Навоий сузларининг кулрати шундаки. унинг замири-
12?


да вафо ва садокат, яъни одамийлик хислатларини тик- 
лашга даъват бор. Агар чин инсон булсангиз, ёрликни, 
дустликни унутманг, деган фикр балкиб туради. Хул- 
лас, Хаёт зиддиятлар, карама-карш ил и клар тукнашу- 
видан иборат экан, табиийки унда рухий кутаринки- 
лик билан туш кунлик холатлари хам мавжуд. Ва бу 
ижодкор шахсларда теран рок намоён булади, чунки 
улар ж ам ият кузгуси, виждон алангасидирлар. Ушбу 
тазалдаги туш кунлик замирида рухий кутаринкилик- 
нинг афзаллиги, акс мазмуннинг ёрутлик ва бехбудлик 
эканлиги шоёни хакикдтдир. Шу боис шоир ум ид би­
лан: “олам элида муглак вафо йукдай” булиб курпнса 
хам, “соганиб бор истадим”, дейди. Умидли дунё хик- 
матини эсга олади, зеро улар абадий эм ас, со п ш ч , 
умидворлик билан умрга маъно куш иш , таскин, тасал- 
ли бериш яхширок. Бунинг устига, ана шу соития ило­
хий иш к сирри билан киш ини боглайди, чунки айни 
ана шу сир рухга кувват, лил га мададдир, буни хонако 
шайхи хам англаши кийин. Шу боис лирик кахрамон 
дайр пири — илохий иш к билан калби тулган орифни 
истаб, ош иклар кучасига бориш ни истайди.
Шу муносабат билан газалнинг беш инчи байтини 
укувчилар тугри туш униш ларини хохлардим. Бунда 
ш оир 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish