«t a m a d d u n»


bet110/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

Таковариигга бш up к;опидин х,ипо богла,
Иппшгга 

амзада 
ж о п
puuimacun pacau 
k,ujifuj\.
Таковар 
тез юрадиган, йурга от. М аъш ук уни ми- 
ниб сайрга чикканда ош ик дард и бадтар ортади, бе- 
зовталанади. От ва унинг суворийсн саркаш, бебок, 
бенарво. Бу анъанавий тасвир хар хил куринишда клас­
сик шеъриятда тез-тез учраб туради. Бирок ана шу анъ­
анавий образларни Навоий халк ичида кенг таркалган 
хино куйиб ясаниш одати билан боглаб, чиройли, зав- 

1
и поэтик маънони юзага ч и кара олган. Хино куйиш 
Шцр%с. халклари, жумладан, узбек халки орасида кади- 
\
1
шЬ;УЛУМ. Айникса, киз-жувонлар. келинлар шодиёна
12-1x3 
17
?


кунлари кул-оёклари, юзларига хино куйиб ясанган- 
лар, бу шодлик на хурсандчилик килиш белгиси хисоб- 
ланган. Хино махсус усимлик баргидан олинади. Барг 
куритилиб, яхшилаб сувга аралаштирилади ва байрам 
арафасида кечкурун кул-оёкдарга (кафтга, бармоклар- 
га), сочга богланади. Эрталаб турганда, хинонинг тук 
кизил ранги баданга кучади ва узок сакланиб туради. 
Навоийнинг лирик кахрамони эса уз маъшукига муро­
жаат килиб, узига эмас, балки отига ошикнинг багир, 
яъни жигар конидан хино боглашни илтижо килиб 
сурайди. Чунки у ёрини шу даражада севадики, унинг 
хар кандай жафосига чидашга тайёр, йук-йук, бугина 
эмас, у ёрга ёлвориб, хоксор ошикни азоблаш, кий- 
ноклар гирдобига олишни тилайди. Ахир ёр кийнок- 
лари ош ик учун хузур-халоват-да! (Хино гул, гулшан 
сузларига хамранг булиб, суфиёна тасвир хам узаро 
богланган). Иккинчи мисра иборалари хам шунга ту- 
ташиб кетади: иш к дарди изтиробидан ингичкалашиб 
колган жон ипидан (риштасидан) аркон ясаб (расан- 
аркон) маъшук ити буйнига боглашни хохлайди. О ш ик 
садокати шундай булиши керак. У ёр ити билан сухбат 
куришлан ор килмаслиги, унга хам дил рози — ишки- 
ни суйлаши, уни кучоклаб упиши (М аж нун Лайли ити- 
ни огушига олгандай) ва, хатто, унга жон фидо кили- 
ши мумкин. Навоий'ана шундай садокат тимсолидан 
илхомланиб, ёрига мухаббатини муболага авжида из- 
хор этади. Хуллас, байтнинг умумий маъноси бундай: 
«Эй ёр, саркаш, 
t i y p F a
отингнинг оёкларига менинг 
жигаримнииг конидан хино боглаб, гамингда кийна- 
либ, озурда булиб колган жон ипини итингнинг буйни­
га аркон килиб богла». Туртинчи байт:
Фирок, moFiida топилса туф рогим, эй чарх,
Хамир эти б ami яна ул то гд а кухкаи килгил.
Куриб утилган олдинги уч байтда лирик кахрамон 
уз садокатини билдириб, илтижо-ёлбориш охангида 
ёрга мурожаат килган булса, туртинчи байтга келиб у


фалакка (чарх-фалак, осмон) караб нола-фигон билан 
мухаббат кулратидан жушиб гапиради. Лекин шуниси 
борки. мазкур байт мазмунан аввалги байтлардан бу- 
тунлай узилган эмас. Зеро, бунда хам иш к на ошикдик 
сулуки, фидойи калбнинг талпинишлари куйланган. «Ук 
сузлар» бу ерда фирок 
t o f h
ва кухкан булиб, булар Фар- 
ходнинг фожиали такдирига ишорадир. Ф ирок 
t o f h

энг окир айрилик, улкан дард; айриликда Ш ирин ёдида 
жон берган Фарходнинг маскани. Фарход эса илохий 
ишкда садокат курсатиш, уртаниш, андух ва хажр та- 
жассуми. Эсингизда булса, .Алишер Навоий «Фарход ва 
Ширин» достонида Фарход исмига рамзий таъриф бе- 
рар экан, уни Фирок, Ранж, Хажр, Ох ва Дард сузлари- 
нинг биринчи харфларидан таркиб тонган дейди.
Кухкан хам Фарходнинг лакаби. Бу сузнинг лугавий 
маъноси -- 
t o f
кесувчи, 
t o f
казувчи демак. Лекин ада- 
биётда Фарход лакаби сифатида ёки Фарход исми 
урнида истиора-символ булиб таркалган. Чунки 
t o f
кесиш , не-не машаккатлар билан арик казиб, сув 
чикариб (Низомий сут окизади), Ш ирин орзуларини 
ушатган, аммо муродига етмаган ош ик Фарходдир. 
Хосили калом, шоир одамнинг лойдан яралганлиги 
хакидаги афсонага суяниб, дейди (байтнинг мазму- 
ни): «Эй фалак, айрилик тогида (яъни Фарход жон 
берган жойда) менинг жасадимиинг туирокини агар 
тоисанг (чунки мен хам Фарход каби и ш к йулида 
тупрокм ан), уни кайга кориб, яна уша кухкан — 
Фарход, яъни фидойи ошик, одамни яратгин». Ёки : 
«М енинг ишкдаги дардим Фарход дарди билан ба­
робар, балки ундан ортик хам. Агар мен м аъш ук 
и ш ки йулида жон берсам , туи р о ги м н и янгидан 
кориб одам яратсалар, тагин Фарход каби о ш и к 
жисми вужудга келади».
Бу ерда Хакка булган ишкнинг азалий ва абадийли- 
ги, Одам Атодан колганлигига ишора бор.
179



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish