мужассам. Зеро, камча мехр куйма, дунё бакосиз, фа
кат илохиёт абадий, ушанинг ёдида яша. Вафоли ёр
хам шу — Аллохнинг узи. Маълум булади ки. байт охан-
гида хазинлик сезилса-да, лекин ботиний маъно хуло-
саси хаётсеварликка хидоят этади ва шу асосда олдин-
ги байтларга билвосита богланади. Навоий ошик садо-
кати,
иш к кудратини куйлаб, ёрдан вафо тилаб («кузим
гавхарига жойлашиб олгин»), умрнинг уткинчилиги му-
каррарлигиии далил келтирган.
Еттинчи 6aiiT:
Ю зида терпи курибулсам, эй рафик,, мени
Гулоб пила юву гул баргидин кафан кши ил.
Олтинчи байтдаги кайхоний фалсафий хикмат бу
ерда йук, шоир яна иш к мавзуига кайтади. Аммо, шунга
карамай, бу байт хам олтинчи байтнинг бевосита да-
воми ва мазмун-маъноларнинг микёсийлиги, теранли-
ги билан ундан мураккаброк. Нега шундай деяпмиз?
Зохиран Караганда, хамма нарса аник-равшаи: тер, гул,
гулоб нима эканини куичилик билади. Махбуб юзида-
ги гер гул баргидаги шабнам сиигари жозибали ёхуд
гулдай олинадиган хушбуй доривор ичимлик — гулоб-
дай ёкимли. «Гулоб —
гул суви, атиргул япрокларидан
олинадиган хушбуй ичимлик» («Алишер Навоий асар-
лари тилининг изохли лугати», 1-жилд, 417-бет). Гу-
лобни амбик деган махсус асбоб воситасида олганлар,
у молихулиё, хафакон касалликларига даво булган; та-
омга, ичимликка кушиб истсъмол килинган. Бехуш
одамнинг юзига гулоб ссииб хушига келтирганлар.
Шоирлар махбуб юзига томган куз ёшиии хам мажозан
гулоб дся тасвирлайдилар. Аммо мазкур байтда бу маъ
но кузда тутилмаган. Тер форсчада — «хай», арабчада
— «арак». Аракнинг иккинчи маъноси ичимлик экан-
лиги маълум, шу
хам аникки, у гулобга ухшаган йул
билан хосил килинган: «Арак» — ...дориворларни ии-
ширишда бугдаи хосил килинадиган сув» («Риёс ул-
лугат», 342-бст). Шундай килиб, арак ва тер сузлари
маьиодош, яъни бугдан пайдо буладиган тер томчила-
ри иикнлиб, арак вужудга келади. Шоир тасвирига кура,
ср юзи бамисоли гул ва ундаги тер томчилари гулдан
олинган гулоб. Ажиб дилрабо сурат. Боз устига, таш-
бехланувчи сузлар яширин равишда,
иетиора тарика-
сида келтирилиб, завкли санъат яратилган.
Булар хаммаси маъкул, бирок шархимиз киш ини
каноатлантирмайди, чунки байтнинг маъноси хал и рав-
шанлашган эмас. Масалан, нима учун ошик ёр юзида
терпи курганда улиши керак? Терда яна кандап \ик-
мат булиши мумкин? Балки унда биз илгамаган бошка
мажозий маънолар бордир?
«Тожик тилининг изохди лугати»да арак сузининг
хижолат тортиш, хаё, унт (хаёдан терга ботиш, унт тер-
ларини окизнш) каби кучма
маънолари борлиги апти-
лади (1-жилд, 80-бет). Бу бизнн бирмунча максадга
якинлаштиради. Дархакикат, тер инсоннинг рухий
холатларидан бири — уялиш, хаё нишонаси, хаё эса
энг шариф хислатлардан, кишини гузал ва севимли,
мунис, муътабар киладиган хислат. Носир Хусрав ёзади:
Download
Do'stlaringiz bilan baham: