Т а ъ л и м в а з и р л и г и н и з о м и й н о м и д а г и т о ш к е н т д а в л а т п е д а г о г и к а



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/31
Sana01.04.2022
Hajmi1,35 Mb.
#522954
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   31
Bog'liq
Kompozitsiya (B.Xolmatov)

Таянч туш ун ч ал ар .
К ом позиция, эски з, сим м етрия, ритм , асси м етр ия, раппорт
С авол л ар .
1. К ом позиция сўзи нимани ан глатади?
2. М устакил накш тузиш да кандай к о н у н -к о и д ага ам ал килиш 
керак?
3. С им м етрик ж ойлаш ув ва ранглар м уттан осиб лиги д еган д а 
ним ани туш и н аси з?
4. С им м етрия ва ассиметрия деб н им ага айтилади ?
Турли геом етрик ш ак л л ар га нақш
к ом п ози ци ял ар и ни чизиш .
Г еом етрик накш ком п озиц иялари ў зб ек халк ам алий безак санъатида 
кадим дан кўллан и либ келинди. Т арихий о б и д ал ар м и зн и н г аксари безаклари 
аж ойиб гирих, накш лари ш ирф т билан б езатилган Н аккош лик, ганч ва ёгоч 
ўй м акорли ги га ои д безак н ам ун алари да гирих, н акш лари н ин г оддий, 
м ураккаб, зан ж и ра панж ара каби турларин и учрати ш м ум кин.
Г ирих ком п озиц и ялари ни тузиш м ураккаб иж од махсули бўлиб, у 
киш идан 
геом етрия, 
чи зм ачи лик 
хисоб 
китоб 
ф анларни 
мукам м ал 
билиш ликни талаб этади. Г ири х чизиш м ураккаб б ўлганлиги сабаб ли уни 
хам м а усталар хам чиза олм аганлар.
Г ирих ком п озиц иялари ни чи зи ш н ин г хам ўз конун-коидалари бор. 
Г ирих ком п озиц и ялари ни кадим да у сталар турли каб ари к сиртлари хам 
о сон ги н а қўллай олганлар.
Г еом етрик накш ларни ечи м лари ва у л ар н и н г янги нусхпарини тузиш
усуллари кади м да ёзм а ад аб и ётлард а кам ёритилган. А никроги гирих 
наккош ларини
тузиш
м ураккаблиги 
сабабли 
нусхалар 
оркали 
ўтиб 
келаверган.
Г ирих накш ларни тузувчи у сталарни гирихко, катта усталар деб 
аташ ган. А токли халк усталарид ан уста Ш ирин М уродов, Т ош пўлат 
А рислонкулов, А бдулла Б олтаевлар ўз иж одий изланш лари натиж асида
www.ziyouz.com kutubxonasi


геом етрик н акш лари н и н г кўп д ан-кўп и усхаларини яратганлар. А йн икса, 
академ ик уста Ш ирин М у р о д о в янги ги р и х ком позицияларини о со н ли к ч а 
тузиб, ўз ў рн и д а усталик б и л а н кўллай олган.
Г ирих накш лари н и т у зи ш и слом ий никш ком позицияларини ту зи ш д ан
анча ф арк килади. Гулли ги р и х м ураккаб деб аталувчи накш ту р и . Гулли 
гирих ислим ий ва г и о м етр и к накш элем ентлари ии н г ўзаро сав атсим он
аралаш тўки л и ш и д ан иборат.
О датда гиом етри к н акш лар н и ту зи л гач , ш акл ю заларини исли м и й накш
к ом позициялари билан тў й д и р и л с а аралаш -м ураккаб д еб аталувчи накш
к ом позициялари хосил б ў л ад и .
М ураккаб н акш лард а ш акл ясовчи йўл чизиклари н акш ни нг асоси ни
таш ки л этиб , и слим ий э л ем ен тл ар эса ш акл ораларини тўлдиради.
Г ирих -
ф о р сч а ч и гал , 
тугун
деган
м аънони 
ан гл ати б , тўгри
чизи кпарн и нг ўзаро кеси ш у ви натиж асид аги геом етрик ш аклларни хосил 
калади. Г ири хлар м аълум т у р т и б ва коидалар, хисоб хандаса ва ч и зм ач и л и к
ф анлари га асосан чи зи лади .
Г еом етрик н акш лар н и н г я кк а, кўш ва бир неча йўлли кўрин и ш лари м ав ­
ж уд бўлиб, ш акл б ўлаклари см м етр и к ж ойлаш уви так си м -(р ап п о р т)лар га эга.
Гирих накши композицияларини тузиш идан уч, тўрт, беш т, олти ва шу каби 
кўпбурчакпи геометирик ш акллар хамда тенг ёнли учбурчаклар, ромб, 
трапедция, тен г томонли учбурчак ва бош ка геометрик шакллар хосил бўлади.
Г еом етрик накш эл ем ен тл ар и н и ў зар о туташ увлари д ан хосил бўлган
эелем ентларн и
ком п ози ц и он
ж ойл аш ти р и ш
оркали 
и сталган ч а 
янги 
гирихлар тузи лади . 
гео м етр и к н акш лар н и хам ислим ий накш лар сингари
м аълум б ўлак-такси м лар ёр д ам и д а чи зи б қўпайти рилади. Г и р и х накш
элем ентларини куйи даги ча ко м п о зиц и ял аш асосида тузи ш м ум кин:
1. У чбурчакларн и ўзаро ком б и н аци ялаш .
2. Т ўртб урч акларн и ў за р о ком п озиц и ялаш .
3. М унтазам кўп б у р ч акл ар н и ўзар о ком бинациялаш .
4. Э гри чи зи кларни ў за р о ком би н аци ялаш .
Гирихни ш акл ки р р ал ар и га, р ах л ар и га караб ном ланади. А гар гири х 
накш и беш киррали ю лд у зд ан и б о р ат б ўлса, беш рахли, олти ёки сакки з 
киррали ш аклларга эга бўлса - о лти, сакк из рахли гири хлар д еб н ом ланади.
Г еом етри к н акш лар н и н г е ч и м л ар и н и топиш ва янги усу л л ар и н и
яратиш иш лари ти н и м си з д а в о м этиб келм окда.
Г ирих к ом п ози ц и ялари п а н ж ар а - т ў с и к деган м аънони хам ан глатади . 
Г ирих ком позиц и яси н и н акк о ш л и к д аги си нгари ганч ва ёгоч ўй м акорлиги
х ун арларид а хам ўзи га хос р ав ш д а и ш ланад и.
Қ адим да 
ойна 
т ў с и к л а р и , 
х о н ала р н и н г 
хавосини 
ўзгар ти р и ш га 
м ўлж алланган эш и кл ар те п а с и д а ги ту й н у к л ар (тоб адон лар) ганч ва ёғоч қиш
кўнлари п анж арали тў си к, ю зал ар и га ш аф ф оф қогозлари ёп иш ти ри лган Ёгоч 
ўй м акорли кда п ан ж ар а т ў си кп ар и асосан м их ва елим иш латилм ай п иш и к ва 
пухта б аж ари лган . П ан ж ар а ш акл и д аги со д д а нири хлар тў р катаклари дан
иборат. 
Ч и зиклари
ё р д а м и д а
осон 
чизи лади . 
П анж ара 
ш аклид аги
гири хларни н г б ех и со б ту р л а р и м авж у д д и р . П анж ара гирихлари я кка б ан д
www.ziyouz.com kutubxonasi


чи зи к л ар ёр д ам и д а 

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish