Таянч туш ун ч ал ар .
К ом позиция, эски з, сим м етрия, ритм , асси м етр ия, раппорт
С авол л ар .
1. К ом позиция сўзи нимани ан глатади?
2. М устакил накш тузиш да кандай к о н у н -к о и д ага ам ал килиш
керак?
3. С им м етрик ж ойлаш ув ва ранглар м уттан осиб лиги д еган д а
ним ани туш и н аси з?
4. С им м етрия ва ассиметрия деб н им ага айтилади ?
Турли геом етрик ш ак л л ар га нақш
к ом п ози ци ял ар и ни чизиш .
Г еом етрик накш ком п озиц иялари ў зб ек халк ам алий безак санъатида
кадим дан кўллан и либ келинди. Т арихий о б и д ал ар м и зн и н г аксари безаклари
аж ойиб гирих, накш лари ш ирф т билан б езатилган Н аккош лик, ганч ва ёгоч
ўй м акорли ги га ои д безак н ам ун алари да гирих, н акш лари н ин г оддий,
м ураккаб, зан ж и ра панж ара каби турларин и учрати ш м ум кин.
Г ирих ком п озиц и ялари ни тузиш м ураккаб иж од махсули бўлиб, у
киш идан
геом етрия,
чи зм ачи лик
хисоб
китоб
ф анларни
мукам м ал
билиш ликни талаб этади. Г ири х чизиш м ураккаб б ўлганлиги сабаб ли уни
хам м а усталар хам чиза олм аганлар.
Г ирих ком п озиц иялари ни чи зи ш н ин г хам ўз конун-коидалари бор.
Г ирих ком п озиц и ялари ни кадим да у сталар турли каб ари к сиртлари хам
о сон ги н а қўллай олганлар.
Г еом етрик накш ларни ечи м лари ва у л ар н и н г янги нусхпарини тузиш
усуллари кади м да ёзм а ад аб и ётлард а кам ёритилган. А никроги гирих
наккош ларини
тузиш
м ураккаблиги
сабабли
нусхалар
оркали
ўтиб
келаверган.
Г ирих накш ларни тузувчи у сталарни гирихко, катта усталар деб
аташ ган. А токли халк усталарид ан уста Ш ирин М уродов, Т ош пўлат
А рислонкулов, А бдулла Б олтаевлар ўз иж одий изланш лари натиж асида
www.ziyouz.com kutubxonasi
геом етрик н акш лари н и н г кўп д ан-кўп и усхаларини яратганлар. А йн икса,
академ ик уста Ш ирин М у р о д о в янги ги р и х ком позицияларини о со н ли к ч а
тузиб, ўз ў рн и д а усталик б и л а н кўллай олган.
Г ирих накш лари н и т у зи ш и слом ий никш ком позицияларини ту зи ш д ан
анча ф арк килади. Гулли ги р и х м ураккаб деб аталувчи накш ту р и . Гулли
гирих ислим ий ва г и о м етр и к накш элем ентлари ии н г ўзаро сав атсим он
аралаш тўки л и ш и д ан иборат.
О датда гиом етри к н акш лар н и ту зи л гач , ш акл ю заларини исли м и й накш
к ом позициялари билан тў й д и р и л с а аралаш -м ураккаб д еб аталувчи накш
к ом позициялари хосил б ў л ад и .
М ураккаб н акш лард а ш акл ясовчи йўл чизиклари н акш ни нг асоси ни
таш ки л этиб , и слим ий э л ем ен тл ар эса ш акл ораларини тўлдиради.
Г ирих -
ф о р сч а ч и гал ,
тугун
деган
м аънони
ан гл ати б , тўгри
чизи кпарн и нг ўзаро кеси ш у ви натиж асид аги геом етрик ш аклларни хосил
калади. Г ири хлар м аълум т у р т и б ва коидалар, хисоб хандаса ва ч и зм ач и л и к
ф анлари га асосан чи зи лади .
Г еом етрик н акш лар н и н г я кк а, кўш ва бир неча йўлли кўрин и ш лари м ав
ж уд бўлиб, ш акл б ўлаклари см м етр и к ж ойлаш уви так си м -(р ап п о р т)лар га эга.
Гирих накши композицияларини тузиш идан уч, тўрт, беш т, олти ва шу каби
кўпбурчакпи геометирик ш акллар хамда тенг ёнли учбурчаклар, ромб,
трапедция, тен г томонли учбурчак ва бош ка геометрик шакллар хосил бўлади.
Г еом етрик накш эл ем ен тл ар и н и ў зар о туташ увлари д ан хосил бўлган
эелем ентларн и
ком п ози ц и он
ж ойл аш ти р и ш
оркали
и сталган ч а
янги
гирихлар тузи лади .
гео м етр и к н акш лар н и хам ислим ий накш лар сингари
м аълум б ўлак-такси м лар ёр д ам и д а чи зи б қўпайти рилади. Г и р и х накш
элем ентларини куйи даги ча ко м п о зиц и ял аш асосида тузи ш м ум кин:
1. У чбурчакларн и ўзаро ком б и н аци ялаш .
2. Т ўртб урч акларн и ў за р о ком п озиц и ялаш .
3. М унтазам кўп б у р ч акл ар н и ўзар о ком бинациялаш .
4. Э гри чи зи кларни ў за р о ком би н аци ялаш .
Гирихни ш акл ки р р ал ар и га, р ах л ар и га караб ном ланади. А гар гири х
накш и беш киррали ю лд у зд ан и б о р ат б ўлса, беш рахли, олти ёки сакки з
киррали ш аклларга эга бўлса - о лти, сакк из рахли гири хлар д еб н ом ланади.
Г еом етри к н акш лар н и н г е ч и м л ар и н и топиш ва янги усу л л ар и н и
яратиш иш лари ти н и м си з д а в о м этиб келм окда.
Г ирих к ом п ози ц и ялари п а н ж ар а - т ў с и к деган м аънони хам ан глатади .
Г ирих ком позиц и яси н и н акк о ш л и к д аги си нгари ганч ва ёгоч ўй м акорлиги
х ун арларид а хам ўзи га хос р ав ш д а и ш ланад и.
Қ адим да
ойна
т ў с и к л а р и ,
х о н ала р н и н г
хавосини
ўзгар ти р и ш га
м ўлж алланган эш и кл ар те п а с и д а ги ту й н у к л ар (тоб адон лар) ганч ва ёғоч қиш
кўнлари п анж арали тў си к, ю зал ар и га ш аф ф оф қогозлари ёп иш ти ри лган Ёгоч
ўй м акорли кда п ан ж ар а т ў си кп ар и асосан м их ва елим иш латилм ай п иш и к ва
пухта б аж ари лган . П ан ж ар а ш акл и д аги со д д а нири хлар тў р катаклари дан
иборат.
Ч и зиклари
ё р д а м и д а
осон
чизи лади .
П анж ара
ш аклид аги
гири хларни н г б ех и со б ту р л а р и м авж у д д и р . П анж ара гирихлари я кка б ан д
www.ziyouz.com kutubxonasi
чи зи к л ар ёр д ам и д а
Do'stlaringiz bilan baham: |