Т а ъ л и м в а з и р л и г и н и з о м и й н о м и д а г и т о ш к е н т д а в л а т п е д а г о г и к а



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/31
Sana01.04.2022
Hajmi1,35 Mb.
#522954
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   31
Bog'liq
Kompozitsiya (B.Xolmatov)

Т аянч туш унчалар:
С им м етр и я, асси м м етри я, як раф тор, ислимий ш куф та, ислим ий боф та, 
м ехроб ислим ий.
С аволлар:
1. Н акш эл ем ен тл ар и и и н г ном ларини айтинг.
2. О ддий накш н ам ун алари н и н г ном ланиш и.
3. Б аргли раф тор сў зи н и н г м аъноси ним а?
4. Я к р аф то р сўзи н и н г м аън осин и биласизм и?
Р а н гш у н о сл и к ва у н и н г нақш к ом п ози ц и я л ар и да
қўлланилиш и.
Н я к ш - ўзб ек х ал к ам али й безак сан ъати н ин г таркибий кисм и б ў ли б, рам зий 
м аън олари , таб и и й ш акл ва ран глар ж озибаси билан гўзал.
М ўж аз б езати лган бую м лардан то р ти б катта-катта бино ва и нш оатлар асосан 
ран г ва ч и зги лар ж и л о си д а н ечоглик нафис ва улугвор кўринади.
Б и но л ар га накш ком п ози ц и ялари иш лаш да, ранг т у сл ар и н и н г ахам ияти
катта. Қ ад и м д а миллий би н о л ар т ў қ яш ил - хаво ранг гам м ад а иш ланган. 
Р а н гл а р асо сан н а к ш н и н г н а ф и с ва н озикли ги н и к ў р с а т и б б е р а д и . Н акш
н а м у н а л а р и д а ю за ва ш акл о р а л и г и га бер и л аётган р ан гл а р со н и к а н ч а л и к
кў б б ў л с а , к о м п о зи ц и я я н а д а ч и р о й л и ва гў зал л аш и б бо р ад и .
Н а к ш
н ам ун алари н и
бўяш да 
асосан 
гарм ония, 
ф актура 
ва 
ко н тр астл и кка э ъти б о р н и каратиш лозим бўлади.
Г а р м о н и я - грекча сўздан олинган бўлиб, м уносиблик, б о гл и қ бўлиш , 
э н г гўзал б оглан и ш деган м аън оларни англатади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ф а к т у р а - лоти н ча сўз б ў л и б , нарса ёки бу ю м н и н г ту зи лиш и , иш лов 
бериш дем акдир.
К о н т р а с т - ф р ан су зч а сў з б ў ли б, кескин ф арк ф арқпаниш м аън осид а 
қўлланилади. Н акш да р ан гл ар контрастини зам ин ва гул элем ентлари ии н г 
турлани ш и да кузати ш м ум кин.
Н а к ш н и н г з а м и н н — ф они учун ранг тай ёр лаш д а ун ин г туси бир оз 
т ў к р о к олинади. С абаб и , т ў к ран гли зам и н да бош ка енгил, о ч и к т у с д а ги
ранглар янада тн н и к ва р ав ш ан , гўзал бўлиб кўринади. Н акш нинг ш аклини 
иф одаловчи кўри н и ш ларн и аж р ати б бўяш да ўртача тў к л и к д аги ёки о ч рок 
тусдаги ранглардан ф о й д ал ан и л ад и . Н акш даги "Боф та" каби богловчи 
элем ентлар т ў к ранглар ёр д ам и д а бўялса, гул, гунча, б ар г элем ентлари эса оч 
ран глард а турланади.
Н аккош ликда ран глар н акш тузи лиш и ва у сл у б л ар и га хос равиш д а 
товлан ади . Ш ун и нгдек, накш иш ланад иган бую м ёки ю зани н г м ақсад- 
вазиф алари, 
хаж м и, 
бал ан д л и ги
ва 
ком позицион
ечим лари 
алохид а 
эъти борга олинади. Я нги накш ком п озиц и ялари ни тузи ш ж араёнлари да 
у сталар (айн икса би н о безакл ар и ) м асоф ани ранглаш
ва пардозлаш
боскичларини хам хи со б га ол ад и л ар . Бу эса нақш даги ранг ту сл ар и н и н г тен г 
таркапи ш и - замин ш акл ва гул эъ л ем ен тл ар и н и н г о р аликлари дан яхш и 
кўриниш ига сабаб бўлад и.
Албатта наккош лик сан ъати да оддий чизиклар мохиятини ранг туслари 
очиб беради. Н ақш ларни бўяш д а замин ва ш акл ораликларига тў қ ранг, гул 
новда ва бош ка элем ентлари га оч ранглар берилади. Ранглаш босқичларида 
илиқ ва иссик ранглар аралаш кўлланилмайди. А ксинча, накш намунапарининг 
умум ий талкинларига эътибор берилади. М аълумки, илик ранглар таркибига: 
кизил, кирмизи, гулнор, сарик, зарғапдоқ ранглар киради. Бу каби ранглар 
иссик хаво, куёш таф тини, совук рангларга эса сапкинлик, сув, муз холатини 
англатувчилар киради. Яш ил ранглар илик-иссик ранглардир.
Бадиий н аккош ли кда куйи даги ранглар ва улар ни н г ту сларид ан кенг 
кўлам да ф ойд алани лади:
З ан го р н ранглар на уларнинг туслари (оч зангори, заигори, тў к зангори,
оч хаво ранг, хаво ранг, тўк хаво ранг, мовий кўк).
С а р и к ранглар ва уларни н г туслари (оч сарик, сарик, т ў к сарик саргиш , 
лимонли сарик, кадмийли сарик, саргиш заргалдок).
Кизил ранглар ва уларнинг туслари (оч кизил, кизил, тўк кизил, оч в атў к кир­
мизи, кирмизи, алион ранг, оч ва тук заргалдок, заргалдок ранглар вабошкалар).
Я ш и л ранг ва уларнинг туслари (оч ва тўк яш ил, яшил, саргиш яшил, 
тўтёйи (тутаки), зайнопи (чиройли ўткир ранг яшил), зум рад ранг, кўкиш ящил.
Б н н а ф ш а ранг иа уларан ин г туслари (оч ва тўк бинафш а , бинафш а сиёх 
ранг, кўкиш бинафш а кизгиш би н аф ш а па шу кабилар).
Ж и г а р ранглар на уларни н г туслари (оч ва тўк жигар ранг, ж игар ранг, 
кизгиш ва саргиш жигар ранг, корам тир жигар ранг ва бош калар).
К ора ранг па унинг тустари (оч па тўк кора, кора оч и а т ў к кўл ранг ва шу 
кабилар).
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ю к ори да кўрсатиб ўтилган р ан глар ва у л ар н и н г туслари кўпинча 
бадиий накш колоритини белги лаш да катта ўри н н и эгаллай ди . Ш унга кўра 
ранг м ухити б и р о р бир аник ранг туси к о л о р и ти га б у й су н д и р и л ад и . М асалан
ж игар ран г, хаво ранг, саргиш ёки кизгиш р ан гл ар м ухи тид а иш ланган накш
ком п о-зи ци ялари ш улар ж ум ласидандир.
Н акш ран г билан ж озибалидир. Н акш эл ем ен тл ар и и и н г кўзга яккол 
таш л ан и ш и , н акш ва замин ю зал ар и н и н г х ам охан гли ги ва ўзи га хос 
рам зи й ликн и
каш ф этувчи 
х у суси ятлари ни , 
ал б атта ранг ту сл ар и си з 
т асав ву р этиш кийин.
Р ан гл ар н и н г киш и рухи яти га таъ сири ў зи га хосдир:
Я ш ил р ан г - ти нчланти ради .
С арик р ан г - тетиклаш ти ради .
К изил р ан г - кайф и ятн и кўтаради.
Т ў к хаво ран г - и ш таха очади.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish