Т аянч туш унчалар:
С им м етр и я, асси м м етри я, як раф тор, ислимий ш куф та, ислим ий боф та,
м ехроб ислим ий.
С аволлар:
1. Н акш эл ем ен тл ар и и и н г ном ларини айтинг.
2. О ддий накш н ам ун алари н и н г ном ланиш и.
3. Б аргли раф тор сў зи н и н г м аъноси ним а?
4. Я к р аф то р сўзи н и н г м аън осин и биласизм и?
Р а н гш у н о сл и к ва у н и н г нақш к ом п ози ц и я л ар и да
қўлланилиш и.
Н я к ш - ўзб ек х ал к ам али й безак сан ъати н ин г таркибий кисм и б ў ли б, рам зий
м аън олари , таб и и й ш акл ва ран глар ж озибаси билан гўзал.
М ўж аз б езати лган бую м лардан то р ти б катта-катта бино ва и нш оатлар асосан
ран г ва ч и зги лар ж и л о си д а н ечоглик нафис ва улугвор кўринади.
Б и но л ар га накш ком п ози ц и ялари иш лаш да, ранг т у сл ар и н и н г ахам ияти
катта. Қ ад и м д а миллий би н о л ар т ў қ яш ил - хаво ранг гам м ад а иш ланган.
Р а н гл а р асо сан н а к ш н и н г н а ф и с ва н озикли ги н и к ў р с а т и б б е р а д и . Н акш
н а м у н а л а р и д а ю за ва ш акл о р а л и г и га бер и л аётган р ан гл а р со н и к а н ч а л и к
кў б б ў л с а , к о м п о зи ц и я я н а д а ч и р о й л и ва гў зал л аш и б бо р ад и .
Н а к ш
н ам ун алари н и
бўяш да
асосан
гарм ония,
ф актура
ва
ко н тр астл и кка э ъти б о р н и каратиш лозим бўлади.
Г а р м о н и я - грекча сўздан олинган бўлиб, м уносиблик, б о гл и қ бўлиш ,
э н г гўзал б оглан и ш деган м аън оларни англатади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Ф а к т у р а - лоти н ча сўз б ў л и б , нарса ёки бу ю м н и н г ту зи лиш и , иш лов
бериш дем акдир.
К о н т р а с т - ф р ан су зч а сў з б ў ли б, кескин ф арк ф арқпаниш м аън осид а
қўлланилади. Н акш да р ан гл ар контрастини зам ин ва гул элем ентлари ии н г
турлани ш и да кузати ш м ум кин.
Н а к ш н и н г з а м и н н — ф они учун ранг тай ёр лаш д а ун ин г туси бир оз
т ў к р о к олинади. С абаб и , т ў к ран гли зам и н да бош ка енгил, о ч и к т у с д а ги
ранглар янада тн н и к ва р ав ш ан , гўзал бўлиб кўринади. Н акш нинг ш аклини
иф одаловчи кўри н и ш ларн и аж р ати б бўяш да ўртача тў к л и к д аги ёки о ч рок
тусдаги ранглардан ф о й д ал ан и л ад и . Н акш даги "Боф та" каби богловчи
элем ентлар т ў к ранглар ёр д ам и д а бўялса, гул, гунча, б ар г элем ентлари эса оч
ран глард а турланади.
Н аккош ликда ран глар н акш тузи лиш и ва у сл у б л ар и га хос равиш д а
товлан ади . Ш ун и нгдек, накш иш ланад иган бую м ёки ю зани н г м ақсад-
вазиф алари,
хаж м и,
бал ан д л и ги
ва
ком позицион
ечим лари
алохид а
эъти борга олинади. Я нги накш ком п озиц и ялари ни тузи ш ж араёнлари да
у сталар (айн икса би н о безакл ар и ) м асоф ани ранглаш
ва пардозлаш
боскичларини хам хи со б га ол ад и л ар . Бу эса нақш даги ранг ту сл ар и н и н г тен г
таркапи ш и - замин ш акл ва гул эъ л ем ен тл ар и н и н г о р аликлари дан яхш и
кўриниш ига сабаб бўлад и.
Албатта наккош лик сан ъати да оддий чизиклар мохиятини ранг туслари
очиб беради. Н ақш ларни бўяш д а замин ва ш акл ораликларига тў қ ранг, гул
новда ва бош ка элем ентлари га оч ранглар берилади. Ранглаш босқичларида
илиқ ва иссик ранглар аралаш кўлланилмайди. А ксинча, накш намунапарининг
умум ий талкинларига эътибор берилади. М аълумки, илик ранглар таркибига:
кизил, кирмизи, гулнор, сарик, зарғапдоқ ранглар киради. Бу каби ранглар
иссик хаво, куёш таф тини, совук рангларга эса сапкинлик, сув, муз холатини
англатувчилар киради. Яш ил ранглар илик-иссик ранглардир.
Бадиий н аккош ли кда куйи даги ранглар ва улар ни н г ту сларид ан кенг
кўлам да ф ойд алани лади:
З ан го р н ранглар на уларнинг туслари (оч зангори, заигори, тў к зангори,
оч хаво ранг, хаво ранг, тўк хаво ранг, мовий кўк).
С а р и к ранглар ва уларни н г туслари (оч сарик, сарик, т ў к сарик саргиш ,
лимонли сарик, кадмийли сарик, саргиш заргалдок).
Кизил ранглар ва уларнинг туслари (оч кизил, кизил, тўк кизил, оч в атў к кир
мизи, кирмизи, алион ранг, оч ва тук заргалдок, заргалдок ранглар вабошкалар).
Я ш и л ранг ва уларнинг туслари (оч ва тўк яш ил, яшил, саргиш яшил,
тўтёйи (тутаки), зайнопи (чиройли ўткир ранг яшил), зум рад ранг, кўкиш ящил.
Б н н а ф ш а ранг иа уларан ин г туслари (оч ва тўк бинафш а , бинафш а сиёх
ранг, кўкиш бинафш а кизгиш би н аф ш а па шу кабилар).
Ж и г а р ранглар на уларни н г туслари (оч ва тўк жигар ранг, ж игар ранг,
кизгиш ва саргиш жигар ранг, корам тир жигар ранг ва бош калар).
К ора ранг па унинг тустари (оч па тўк кора, кора оч и а т ў к кўл ранг ва шу
кабилар).
www.ziyouz.com kutubxonasi
Ю к ори да кўрсатиб ўтилган р ан глар ва у л ар н и н г туслари кўпинча
бадиий накш колоритини белги лаш да катта ўри н н и эгаллай ди . Ш унга кўра
ранг м ухити б и р о р бир аник ранг туси к о л о р и ти га б у й су н д и р и л ад и . М асалан
ж игар ран г, хаво ранг, саргиш ёки кизгиш р ан гл ар м ухи тид а иш ланган накш
ком п о-зи ци ялари ш улар ж ум ласидандир.
Н акш ран г билан ж озибалидир. Н акш эл ем ен тл ар и и и н г кўзга яккол
таш л ан и ш и , н акш ва замин ю зал ар и н и н г х ам охан гли ги ва ўзи га хос
рам зи й ликн и
каш ф этувчи
х у суси ятлари ни ,
ал б атта ранг ту сл ар и си з
т асав ву р этиш кийин.
Р ан гл ар н и н г киш и рухи яти га таъ сири ў зи га хосдир:
Я ш ил р ан г - ти нчланти ради .
С арик р ан г - тетиклаш ти ради .
К изил р ан г - кайф и ятн и кўтаради.
Т ў к хаво ран г - и ш таха очади.
Do'stlaringiz bilan baham: |