Сув хўжалиги ва мелиорация ишларини механизациялаштириш


Ясси тасмали узатма шкивларининг ўлчамлари, мм



Download 3,83 Mb.
bet8/19
Sana20.04.2022
Hajmi3,83 Mb.
#565779
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   19
Bog'liq
Тасмали Занжирли уз Метод қўлланма

Ясси тасмали узатма шкивларининг ўлчамлари, мм /ГОСТ 17383-73/

Шкив диаметрлари (мм)
40, 45, 56, 63, 71, 80, 90, 100, 112, 125, 140, 160, 180, 200, 224, 250, 280, 315, 355, 400, 450, 500, 560, 630, 710, 800, 900, 1000, 1120, 1250, 1400, 1600, 1800, 2000

Тасма-нинг
эни
в

Шкив гардиши-нинг эни
В

Шкив қаба-риқлигининг
баландлиги
h

Тасма-нинг
эни
в

Шкив гардиши-нинг эни
В

Шкив қабариқ-лигининг
баландлиги
h

30

40

1.0

80

100

1.5

40

50

85

100

50

60

90

100

60

70

1.5







2.0

70

85

100

125

75

85

125

150

Етакловчи шкивнинг айланиш тезлиги – υ1, м/с топилади.


м/с (2)
υ1 нинг қиймати танланган тасманинг тавсия этилган тезлиги /резина-матоли тасма учун 30 м/с, чарм тасмалар учун 45 м/с, ип газламали тасмалар учун 20 м/с / дан ошиб кетмаслиги керак (4-жадвал).
Агар υ1 қиймати танланган тасманинг тавсия этилган тезлигидан ошиб кетса, тасма материалини ўзгартириш ёки d1 нинг қийматини кичикроқ олиш керак бўлади.
Етакланувчи шкивнинг диаметри – d2, мм.
∙(1-ε) мм (3)
5-жадвалдаги қатордан ҳисобланган d2га кичик томондан энг яқин келган қиймат етакланувчи шкивнинг диаметри деб қабул қилинади.
Узатиш сонининг ҳақиқий қиймати – U, аниқланади.
(4)
бу ерда: ε-сирпаниш коэффициенти, ясси тасмали узатмалар учун ε=0,01..0,02.
Ҳақиқий узатиш сонининг масала шартига биноан, берилган узатиш сонидан фарқи -U% аниқланади.
% (5)
U% миқдори - 3 фоиздан ошмаслиги керак. Агар U% =3 фоиздан ошиб кетса, етакланувчи шкив айланиш сонининг ҳақиқий қиймати – n2 аниқланади.
, (6)
Марказлараро масофа – а, мм;
, (7)
бу ерда: тезюрар узатма учун υ < 60 м/с бўлса, 1,5 коэффициенти;
секинюрар узатма учун эса υ < 20 м/с бўлса, 2 коэффициенти олинади.
Тасманинг узунлиги – L, мм, топилади.
L=2а+0,5π(d1+ d2)+ (8)
Тасманинг нисбатан узоқ муддат ишлай олиш шарти текширилади
L > Lmin (9)
бу ерда: Lmin, мм – ҳисобланаётган шароитда нисбатан узоқ муддат ишлай оладиган тасманинг узунлиги.
Lmin> (10)
бу ерда: k – тасманинг шкивни айланиб ўтиш такрорлиги, С-1;
Ясси тасмалар учун
k < (3…5) c-1 (11)
Агар юқоридаги (9) шарт бажарилмаса, L нинг миқдори катталаштирилади, яъни L > Lmin қилиб олинади, сўнгра марказлараро масофанинг қийматига тузатиш киритилади.
(12)
бу ерда:
Қамров бурчаги - 1;
(13)
1  1580 бўлиши тавсия қилинади.
1 < 1500 бўлса, марказлараро масофани бироз катталаштириш ёки тарангловчи ролик ўрнатиш керак бўлади.
Агар марказлараро масофанинг қиймати ўзгартирилса, тасманинг L узунлиги (8) формула орқали қайтадан ҳисобланади.
Агар тарангловчи ролик ўрнатилса, бундай узатмалар учун қуйидаги қўшимча параметрлар аниқланади. Тарангловчи ролик диаметри – Dр, мм.
(14)
Марказлараро масофа –а мм
(15)
Етакловчи шкив билан тарангловчи ролик марказлари орасидаги масофа
мм (16)
Тасма қатламининг 1мм энига тўғри келадиган рухсат этилган ишчи юкланишнинг ҳисобий қиймати [Р] аниқланилади, МПа
(17)
бу ерда : [Р0], МПа – 1 мм тасма эни учун рухсат этилган ишчи юкланиш,
0] - нинг қиймати 6-жадвалдан, dmin/ нисбатнинг ҳамда тавсия этилган қийматлари бўйича танланади.
6-жадвал

Download 3,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish