Шоиста содщова мактабгача педагогика



Download 13,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/227
Sana16.04.2022
Hajmi13,8 Mb.
#556265
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   227
Bog'liq
Мактабгача педагогика Содиқова Ш

Баркамол авлодни
тарбиялашда иктисодий
таълимнинг ахамияти
195



истеъдодаи ёшларни илмий фаолиятга кенг жало этиш, уларни 
моддий ва маънавий рагбатлантиришни такомиллаштириш ва хк.
Баркамол авлодни тарбиялашда иктисодий таълимнинг ахамияти 
бекиёсдир. 
Туб 
ислохотларни 
амалга 
ошириш, 
бозор 
муносабатларини шакллантириш куп жихатдан иктисодий таълимга 
богликдир. Кишиларда иктисодий тафаккурни шакллантирмасдан 
туриб, чукур узгаришларни амалга ошириб булмайди.
Мустакиллик йиллари давомида миллий хужалигимиз иктисодий 
жихатдан мустахкамланиб, инкироз холатидан чикарилди ва унинг 
купгина 
сохаларида 
баркарор 
усишга 
эришилди. 
Бозор 
механизмининг 
таркибий кисмлари карор топди ва унинг 
инфратузилмалари вужудга келтирилди, хозирги кунда эса иктисодий 
ислохотларни 
чукурлаштириш, 
иктисодиётни 
хар 
тарафлама 
эркинл аштириш амалга оширилмокда. Энг мухими шу давр ичида 
миллий истиклол гояси ва мафкураси шаклланиб, кишипаримиз 
онгига сингиб бормокда.
Бугунги кунда, мамлакатимиз олий таълим тизимида педагог 
кадрларни тайёрлаш тизимини замон талаблари даражасида кайта 
ташкил этиш максадада таълимнинг халкаро* андозаларидан самарали 
фойдаланиш долзарб ахамияг касб этмокда. Чунки, дунёнинг 
ривожланган ва бозор иктисодиёти амал килаётган мамлакатларнинг 
деярли барчаси янги механизмнинг кескин узгаришларига мослаша 
оладиган 
ва 
хар 
кандай 
шароитда 
ракобатлаша 
оладиган 
мутахассисларни тайёрлаш борасида замонавий иктисодий таълим 
тизимига эгадирлар. Жамият тараккиёти даражаси, ахборотларни 
хаддан ташкари куплиги, иктисодиётдаги таркибий узгаришлар, 
умуман олганда, хаёт тажрибаси шуни курсатадики, ёшларни етук, 
вазиятни тезда англай оладиган, айни шу вазият учун тугри карор 
кабул кила оладиган малакали мутахассислар этиб тайёрлаш учун 
факат анъанавий услубларга таяниш етарли эмас.
Хозирги пайтда тайёр билимларни узлаштириш асосий максад 
булмай, энг асосийси ёшларнинг интеллектуал кобилиятини 
ривожлантириш, мустакил танлаш ва карор кабул этиш куникмасини 
хосил этиш объектив заруратга айланди. Маълумки, иктисодиётдаги 
таркибий узгаришлар уз навбатида мутахассислар малакаси ва 
махоратини юкори булишини, мутахассисларга булган талабнинг 
узгаришига мослашувчан, уз малакасини оширишга интилувчан 
булишни талаб этади. Букинг учун мутахассисларни мустакил 
изланиш, фикрлаш, турли карашларни таккослаш, тахдил этиш.
196


хулоса чикаришга ургатиш лозим. Бугунги кунда республикада 
таълимни 
ривожлантиришнинг 
янги 
боскичида 
иктисодий 
таълимнинг асосий вазифаси сифатида жахон талаблари даражасида 
янгиланиб бораёттан ишлаб чикариш шароитларига мослаша 
оладиган, иктисодиётимизни буюк давлат даражасига кутарадиган 
мутахассисларни тайёрлаш ва бу жараёнда асосий омил сифатида 
бериладиган ахборотлар хажмини эмас, балки ижодий ёндашувни 
шакллантириш, мустакил фикрлаш ва татбик этиш сифатларини 
тарбиялашга эътибор каратиш лозим.
Иктисодиётни 
самарали йулга 
куйишнинг 
асосий талаби 
талабаларнинг иктисодий билим даражасини юксалтириш булса, 
кейингиси ана шу билим асосида малака ва куникмалар хосил 
этишдир.
Хар бир инсоннинг хаёти асосини иктисодий фаолият ташкил этар 
экан, у, албатта, хар бир одамдан иктисодий фикрлашга урганишни 
талаб этади. Айникса, бозор иктисодиёти шароитида бу талаб янада 
кучаяди. Шунинг учун хам иктисодчиларга ёшликдан бошлаб 
иктисодий фикрлашни урганишлари учун, мамлакатимизда умумий 
Урта таълим мактабидан бошлаб, иктисодий билим асосларини 
Урганишга киришилди.
Булажак педагог-тарбиячилар иктисодий фикрлашни урганибгина 
колмай, кенг доирадаги иктисодий муаммоларни аниклаш, тахдил 
килиш, иктисодий ривожланиш тенденцияларига бахо бериш, бу 
Узгаришлар келажакда кандай натижаларга олиб келишини куз 
олдига келтира билишни урганишлари зарур. Шундай килиб, бугунги 
кунда сиёсатнинг асосий муаммояари бу иктисодий муаммолар 
б^либ, уларни тушу нм ай туриб, бу муаммоларни ечиш учун зарур 
чора-тадбирлар белгилаб ёки берилган маслахатларнинг кайси бири 
диккатга сазовор эканлигини ажратиб булмайди. Бунинг учун эса 
булгуси мутахассис кадрлар иктисодий таълим асосларини чукур 
билишлари ва амалиёт жараёнида куллашлари давр талабидир.
Хозирги 
вактда 
МТМда 
шстисодий тарбия ташкил этиш 
жараёнига ахборог технологиширжни 
жорий этиш мухим ахамият касб 
этмокда. Купгина МТМ етарли

Download 13,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   227




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish