Шоиста содщова мактабгача педагогика



Download 13,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/227
Sana16.04.2022
Hajmi13,8 Mb.
#556265
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   227
Bog'liq
Мактабгача педагогика Содиқова Ш

7-§. Ахлокий тарбия
Режа:
1. Ахлокий тарбиянинг мазмун-мохияти.
2. Ахлокий фазилатларни шаклантириш технологияси.
3. Мактабгача таълим ёшидаги болаларни ахлокий тарбиялаш 
методлари.
4. Болалар жамоасини шакллантириш.
5. Жамоада тарбиялаш асосида мактабгача таълим ёшидаги 
болаларда ахлокий сифатларни таркиб топтириш.
Таянч тушунчалар: 
ахлок, тарбия, ахлокий тарбия, технология, 
тарбия 
методлари, жамоа, болалар жамоаси, болалар жамоасини 
шакллантириш.
Фойдаланиш учун адабиётлар:
1. Азизова 3. Мактабгача катта ёшдаги болаларда кугирчок театри 
воситасида ахлокий-эстетик сифатларни шакллантириш. - Т.: АДУ, 
2010
.
2. Болажон таянч дастури. ~ Т.: “Sano-standart”, 2010.
3. Козлова С.А., Куликова Т.А. Дошкольная педагогика. - М.: 
"ACADEMA”, 2000.
4. Мактабгача ёшдаги болалар таълим-тарбиясига куйиладиган 
давлат талаблари. - Т.: УзПФИТИ, 1999.
5. Мактабгача педагогика. - Т.: “Укитувчи”, 1991.
6. Мактабгача таълимнинг давлат стандарти. - Т.: УзПФИТИ, 1995.
7. Умарова М. 
Болаларда 
атроф-мухитга 
масъулиятли 
муносабатни шакллантириш / Метод, кулл. - Т., ТДПУ, 2007.
8. Узбекистон Республикасининг Мактабгача таълим концепцияси.
- Т.: “Fan va texnologiya” нашриёти, 2011.
Ахлок;
(арабча 
“хулк-атвор”) 
ижтимоий онг шаклларидан бири 
булиб, ижтимоий муносабатлар 
хамда 
шахе 
хатга-харакатини 
тартибга соладиган конун-коидалар мажмуидир.
Ахлок маънавиятнинг таркибий кисми сифатида шахе камолотининг 
юкори боскичи саналади. Зеро, ахлок, ахлокий меъёрларсиз шахснинг
Ахлокий тарбиянинг
мазмун-мохияти
123


рухий ва жисмонан етуклигининг мезони булган маънавий камолотга 
эришиб булмайди. Ахлок - шахе ёки гурух фаолиятини бахолаш 
оркали жамиятдаги муносабатларни бошкариш механизми. У 
шунчаки муносабатларни тартибга келтириш учунгина эмас, балки 
уларни уйгунлаштириш учун хам зарур.
Муносабатларни бошкариш икки хил усул билая амалга 
оширилади:
1) хулк-атворни рагбатлантириш;
2) жазолаш.
Ахлок жамиятдаги муносабатларни тартибга солади ва ижтимоий 
ривожланиш эхтиёжлари ифодаланадиган максадларни илгари 
суради.
Ахлок, тушунчалари
умумий характерга эга, улар алохида 
муносабатларни эмас, хамма сохасидаги муносабатларни камраб 
олади. Бундай тушунчалар 
ахлоций категория
деб аталади.
Эзгулик, тартиблилик, хакконийлик, ростгуйлик, адояатлилик, 
мехнатсеварлик, жамоавийлик каби сифат ва хусусиятларни узида 
бирлаштирган шахе тавсифи 
ахлоций тамойиллар
деб аталади.
Хаётда коида сифатида кабул килинган талаблардан кишилар 
узларига одамлар орасидан намуна танлайдн. Бу 
ахлоций идеал
деб 
аталади.
Ахлокнинг асосий тамойиллари -
бирдатик
(шахсий манфаатларнинг 
умумийликнинг юкори куриниши сифатидаги ижтимоийликка 
буйеундирилиши) ва 
инсонпарварпик
(шахсга уз-узича кадрият ва 
якуний максад сифатида муносабатда булиш). Ахлокий онгнинг узига 
хос тушунчалари сифатида яхшилик ва ёмонлик, бурч, виждон, шаън, 
кадр-киммат 
кабиларни 
келтириб 
утиш 
мумкин. 
Юкорида 
айтилганларни эътиборга олиб, ахлокнинг, 
жамият аъзоларининг 
фаолиятига йуналганлиги ва 
уни 
бошкарилиши маъносида, 
фаолиятли тавсифини курсатиб утиш тугри булади.
Ахлоций меъёрлар
хар бир инсон ва жамият уйгунливда мавжуд 
була олишига интилган кишилик жамиятининг куп аерлик тажрибаси 
натижасидир.
Инсоният хамиша энг мухим максадоардан бири сифатида 
кишиларнинг хамкорликдаги яшапщда уйгунликка интилиб келган. 
Ахлок меъёрлари инсоннинг яхшилик ва ёмонликни чегаралаш, 
эзгулик нима эканини аниклашга интилишлари натижасида юзага 
келган.
124


Ахлок 

Download 13,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   227




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish