7-§. Ахлокий тарбия
Режа:
1. Ахлокий тарбиянинг мазмун-мохияти.
2. Ахлокий фазилатларни шаклантириш технологияси.
3. Мактабгача таълим ёшидаги болаларни ахлокий тарбиялаш
методлари.
4. Болалар жамоасини шакллантириш.
5. Жамоада тарбиялаш асосида мактабгача таълим ёшидаги
болаларда ахлокий сифатларни таркиб топтириш.
Таянч тушунчалар:
ахлок, тарбия, ахлокий тарбия, технология,
тарбия
методлари, жамоа, болалар жамоаси, болалар жамоасини
шакллантириш.
Фойдаланиш учун адабиётлар:
1. Азизова 3. Мактабгача катта ёшдаги болаларда кугирчок театри
воситасида ахлокий-эстетик сифатларни шакллантириш. - Т.: АДУ,
2010
.
2. Болажон таянч дастури. ~ Т.: “Sano-standart”, 2010.
3. Козлова С.А., Куликова Т.А. Дошкольная педагогика. - М.:
"ACADEMA”, 2000.
4. Мактабгача ёшдаги болалар таълим-тарбиясига куйиладиган
давлат талаблари. - Т.: УзПФИТИ, 1999.
5. Мактабгача педагогика. - Т.: “Укитувчи”, 1991.
6. Мактабгача таълимнинг давлат стандарти. - Т.: УзПФИТИ, 1995.
7. Умарова М.
Болаларда
атроф-мухитга
масъулиятли
муносабатни шакллантириш / Метод, кулл. - Т., ТДПУ, 2007.
8. Узбекистон Республикасининг Мактабгача таълим концепцияси.
- Т.: “Fan va texnologiya” нашриёти, 2011.
Ахлок;
(арабча
“хулк-атвор”)
ижтимоий онг шаклларидан бири
булиб, ижтимоий муносабатлар
хамда
шахе
хатга-харакатини
тартибга соладиган конун-коидалар мажмуидир.
Ахлок маънавиятнинг таркибий кисми сифатида шахе камолотининг
юкори боскичи саналади. Зеро, ахлок, ахлокий меъёрларсиз шахснинг
Ахлокий тарбиянинг
мазмун-мохияти
123
рухий ва жисмонан етуклигининг мезони булган маънавий камолотга
эришиб булмайди. Ахлок - шахе ёки гурух фаолиятини бахолаш
оркали жамиятдаги муносабатларни бошкариш механизми. У
шунчаки муносабатларни тартибга келтириш учунгина эмас, балки
уларни уйгунлаштириш учун хам зарур.
Муносабатларни бошкариш икки хил усул билая амалга
оширилади:
1) хулк-атворни рагбатлантириш;
2) жазолаш.
Ахлок жамиятдаги муносабатларни тартибга солади ва ижтимоий
ривожланиш эхтиёжлари ифодаланадиган максадларни илгари
суради.
Ахлок, тушунчалари
умумий характерга эга, улар алохида
муносабатларни эмас, хамма сохасидаги муносабатларни камраб
олади. Бундай тушунчалар
ахлоций категория
деб аталади.
Эзгулик, тартиблилик, хакконийлик, ростгуйлик, адояатлилик,
мехнатсеварлик, жамоавийлик каби сифат ва хусусиятларни узида
бирлаштирган шахе тавсифи
ахлоций тамойиллар
деб аталади.
Хаётда коида сифатида кабул килинган талаблардан кишилар
узларига одамлар орасидан намуна танлайдн. Бу
ахлоций идеал
деб
аталади.
Ахлокнинг асосий тамойиллари -
бирдатик
(шахсий манфаатларнинг
умумийликнинг юкори куриниши сифатидаги ижтимоийликка
буйеундирилиши) ва
инсонпарварпик
(шахсга уз-узича кадрият ва
якуний максад сифатида муносабатда булиш). Ахлокий онгнинг узига
хос тушунчалари сифатида яхшилик ва ёмонлик, бурч, виждон, шаън,
кадр-киммат
кабиларни
келтириб
утиш
мумкин.
Юкорида
айтилганларни эътиборга олиб, ахлокнинг,
жамият аъзоларининг
фаолиятига йуналганлиги ва
уни
бошкарилиши маъносида,
фаолиятли тавсифини курсатиб утиш тугри булади.
Ахлоций меъёрлар
хар бир инсон ва жамият уйгунливда мавжуд
була олишига интилган кишилик жамиятининг куп аерлик тажрибаси
натижасидир.
Инсоният хамиша энг мухим максадоардан бири сифатида
кишиларнинг хамкорликдаги яшапщда уйгунликка интилиб келган.
Ахлок меъёрлари инсоннинг яхшилик ва ёмонликни чегаралаш,
эзгулик нима эканини аниклашга интилишлари натижасида юзага
келган.
124
Ахлок
Do'stlaringiz bilan baham: |