Шоиста содщова мактабгача педагогика


.  Кизикувчанлик ва билишга кизикишни тарбиялаш



Download 13,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/227
Sana16.04.2022
Hajmi13,8 Mb.
#556265
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   227
Bog'liq
Мактабгача педагогика Содиқова Ш

4

Кизикувчанлик ва билишга кизикишни тарбиялаш.
Мактабгача таълим ёшида акдий тарбия билишга дойр мотивларни 
шакллантиришга йуналтирилган булиб, унинг яна бир мухим 
вазифаси 
болаларда 
кизикувчанликни, 
билишга 
кизикишни
19 Бобовва Д.Р. Теварак-атрофни урганишда мактабгача катта ёшдаги болаларнинг богланишли нуткини 
ривожлантириш: Педагогика фанлари номзоди.... дисс. - Т., 2001. - Б 25.
112


тарбиялашдир. Атроф-мухитни билишга интилиш бола табиатига хос 
хусусиятдир. Болалар томонидан энг куп бериладиган савол хам -
“бу 
нима?” Мазкур рефлекс асосида бола нарса-буюм-ларнинг 
хусусиятлари билан танишиб боради, узи учун улар орасвдаги янги 
алокадорликларни хосил килади. Болалар нуткни эгаллаганларидан 
сунг уларнинг билиш фаолияти янги сифат боскичига кутарилади. 
Нутк ёрдамида болаларнинг билимлари умумлашади, нарса- 
буюмларни нафакат бевосита идрок этиш асосида, балки тасаввурлар 
негизида уларда аналитик-синтетик фаолиятга кобилиятлилик 
шаклланади.
Кизикувчанлик ва билишга кизикиш атроф-мухитни билишга дойр 
муносабатнинг 
хилма-хил 
шаклларини 
узида 
акс 
эттиради. 
Кизикувчанлик
билиш фаолл ишнинг мухим шакли сифатида 
боланинг теварак-атрофдаги нарса-ходисаларни билишга диффе- 
ренциаллашмаган (ахамиятли ёки ахамиятсиа эканлиги мухим эмас -
таъкид бизники) йуналганлигидир. Крзикувчан бола билишни 
хохдайди, унинг канчалик зарурлиги ахамиятли эмас.
Билишга кцзициш
боланинг янгини билиш, нарса-буюм-ларнинг, 
борлик ходисаларининг сифат ва хусусиятларини аниклаш, улар 
орасидаги мавжуд алокадорлик ва муносабатларни излаб топишга 
интилишида иамоён булади. Ана шу тарика билишга кизикиш 
кизикувчанликдан 
объектларнинг 
кенг 
камраб 
олинганлиги, 
билишнинг 
чукурлиги 
ва 
туликлиги, 
изланувчанлик 
билан 
фаркланади. Билишга кизикишнинг асоси - фаол фикрий фаолият. 
Боланинг билишга кизикиши таъсирида унда диккатни давомий ва 
баркарор ушлаб туриш кобилиятлилик шаклланади, интеллектуал ва 
амалий вазифаларни хал этишда мустакиллик намоён булади.
Боланинг 
билишга 
кизикиши унинг 
у^штари, 
расмлари, 
хикоялари ва бошка ижодий фаолиятида акс этади. Ана шу сабабли 
катталар боланинг ижодий фаолияти учун зарур шарт-шароитларни 
таъминлашлари лозим. М: бола транспорт воситаларига кизикади. 
Унинг ана шундай кизикщпига мос уйинчокларни олиб бериш, у 
билан биргаликда бирор моделларни ясаш, уйинчокни булакларга 
таксимлаш ва йигишда ёрдам бериш керак. К)изикишни ошириш учун 
боланинг транспорт воситалари хакидаги хикояларини эшитиш, уни 
раем чизишга жалб этиш талаб этилади. Боланинг мувафаккияти 
гарови сифатида 
билишга кцжкцшни рагбатлаш
туради.
Шунингдек, болаларнинг билишга кизикишларини оширишда 
билиш мотивлари
хам алохида урин тутади. Мактабгача ёшдаги
из


°лацат)ни
1
^ билиш мотивлари 
саволлар
куринишида намоен булади. 
мУмкцн. 
д
саволларини шартли равишда икки гурухга ажратиш 
бола 
toMotJ*UMm д°иР т квммуникатив.
Коммуникатив саволлар 
алок^ урН^ дан узининг хайратига катталарни жалб этшы, улар билан 
с у р а ^ . 41W i максадида берилади. М: турт ёшли Алишер дадасидан 
^арщцрд ^из кичкина булганигизда коронгу хонага бир узингиз 
Саво^Ла *^ркцанмисиз?”. Болалар томонидан берилган бу каби 
^айр^ТЛан_ тушунарли тарзда жавоб берилиши улардаги куркув, 
®РДа% бео 
хдссини бартараф этиб, узини босик ва дадил туш ш ига
ГлЧц с 
° бориши билан болаларнинг билиш мотивлари билан 
купр0к 
®оллари хам узгариб боради. Икки-уч ёшли болаларни 
^изи^11{Е)а ^са-буюмларнинг номланиши, уларнинг хусусиятлари 
^аер^а? 
Уларнинг саволлари купинча нима? ким? кандай?
g уЬоглари тарзида берилади. М: уч ёшли Элёр суравди: “Бу 
Кг*тта % б и н м и ? Бу кимга, ментами?” 
атрофдди Нактабгача ёш (4-4,5 ёш)даги болалар учун теварак- 
^ ЛаРнинг ^ лган таассуротларини фаол фикрий кайта ишлаш хос.
саволлари 
нарса-ходисалар 
орасидаги 
алока 
ва 
* ^ Щ л и > Р ни билиш, тасаввурларини тизимлашгириш, улардаги 
^РНладиу,' умумийлик ва фаркларни топишга йуналтирилган булади. 
Учуц
7
« 
^н саволлар хам мураккаблашиб боради ва “нега?”, “нима 
С^РаЙди 
ифода этилади. Шундай тарзда турт ярим яшар бола
°д а и лар’ Нимага куёш киздиради-ю, ой эса иситмавди? Нима учун 
°лти ёщл^Йда яшайди, хайвонлар кучада хам юраверади-ку?” Беш- 
саво^ЛаГ)^ болалар учун бирон нарса-ходиса хакидаги занжирсимон 
сУзи§ ю \о с : “Булутлар нимадан хосил булади? Нега улар осмовда 
УЧуц- 
Булутлар канала килиб ёмгир булиб ерга ёгади? Нима
К^Рг « Н м ^ тлаР °к’ коРа рангларда булади? Сиз булуташ ушлаб 
Ес}Ла W
Булутни вдишга солиб куйса буладими?” 
ёш гц 
-Ч монидан бериладиган саволларнинг катта хажми турт-беш 
Нис ^ ата1, Ь и келади. Катта мактабгача ёшда боланинг саволлари 
кУчц g 
камайиб боради. Бунинг сабаби боланинг саволларга уз 
° Та'^ н а л ^ жаво® топишга интилиши билан бирга, аксарият холларда 
савочПЛаг^^>нинг бола берган саволларга жавоб бермасдан, унинг 
Д ак^й
*Чцан норози булишидир. Натижада болада савол берсам, 
^Чнтаман деган тасаввур хосил булади. Бу эса, боланинг 
Б^)Лад. %нлигини, билишга кизикишининг гтасайишига олиб келади. 
^рнинг саволларига жавоб беришда куйидаги жихатларга
114


алохида эътибор каратиш максадга мувофик:
1. Ёдда тутиш лозимки, бола саволни узи ишонган кишига беради. 

Download 13,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   227




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish