76
чияларини фзлаштириш жаражнида бу йфлда ушрайдиган
қийиншиликларни енга бориш натижасида царакат фаолиятини
яна цам такомиллаштириш қобилияти, тренировкаланиш
ривожланиши яна цам муцимроқдир.
Демак, спортда такомил топишнинг объектив қонунлари
спорт машғулоти шуқур ихтисослаштирилган жаражн бфлиши
билан бирга, хар томонлама
ривожланишга олиб келишини
талаб қилади. Шунга кфра спорт тренировкасида умумий ва
махсус тайжргарлик бир-бирига мацкам қфшиб олиб борилади.
Шу нарса муцимки, умумий ва махсус тайжргарликнинг
органик цамоцанглиги фақат спорт такомиллининг қонуният-
ларига жавоб берибгина қолмай, балки цамма нарса инсонни
цар томонлама фстиришга қаратилган тарбия системасининг
умумий қонуниятларига цам мос келади. Шунинг ушун умумий
ва махсус тайжргарлик бирлигини
шахсни цар томонлама
ривожлантиришнинг умумий принчипини спорт машғулотида
аниқ ифода этадиган спорт мактабининг энг муцим принчипи
деб қараш зарур.
Спортшининг умумий ва махсус тайжргарлигини бирлиги
деган сфз спорт ютуқларига эришишга цамда оқибат натижада
спортдан тарбия воситаси сифатида фойдаланишга зижн
етмазмай туриб, бу бирликнинг қайсидир томонини машғу-
лотдан олиб ташлаб бфлмайди, демакдир.
Умумий ва махсус
тайжргарликнинг бирлиги шунингдек, улар мазмунининг бир-
бирига боғлиқ эканлиги билан цам ифодаланади, шунки умумий
жисмоний тайжргарликнинг мазмуни, юқорида кфрсатиб фтил-
ганидек, танланган спорт турининг хусусиятларига қараб
белгиланади, махсус тайжргарликнинг
мазмуни эса умумий
тайжргарлик натижасида пайдо бфлган шарт-шароитларга
боғлиқ бфлади.
Умумий ва махсус тайжргарлик бирлигини диалектик
тарзда қарама-қарши бирлик сифатида тушунмоқ керак.
Машғулот вақтида, бу бирлик томонларининг цар хил ишга
бирдек фойда келтиравермайди. Цар бир аниқ цолатда маълум
77
меъжр мавжуд бфлиб, унинг бузилиши спортда тараққижтга
эришишга цалақит беради. Бу меъжр танланган спорт турининг
фзига хос хусусиятларига цамда бошқа бир қатор шарт-
шароитларга боғлиқ. Амалда машғулот жаражнининг айрим
этапларида умумий тайжргарликка
етарли бацо бермаслик
цолларини цам, унга цаддан ташқари кфп фрин бериб юбориш
цолларини цам кузатиш мумкин. Бу яна шу билан мураккаб-
лашадики, умумий ва махсус тайжргарликнинг оптимал нисбати
доимий бфлиб қолмай, балки спорт такомилининг турли
этапларида қонуний суратда турлиша фзгариб туради. Цозир бу
муаммо гарши тфлиқ цал этилмаган бфлса-да,
мазкур
фзгаришларнинг асосий тенденчиялари аниқлаб шиқилган.
Мазкур муаммонинг қандай цал этилишини бир йиллик ва кфп
йиллик машғулот структурасига тавсиф берилиши муносабати
билан қуйида кфрсатилади.
Do'stlaringiz bilan baham: