72
5 БОБ. КЎП ЙИЛЛИК СПОРТ ЖАРАЖНИНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ТИЗИМИДА СПОРТШИЛАРНИ
ТАЙЖРЛАШНИНГ АСОСЛАРИ
5.1. Спорт машғ
улотининг қонуниятлари ва жисмоний
тарбия умумий тамойил
ларининг спорт мусобақ
асидаги
хусусиятлари
Жисмоний тарбиянинг умумий қонуниятларини акс
эттирувши принчиплар спорт тренировкасига цам таалуқлидир.
Юқорида кфриб фтилган онглилик ва фаоллик, кфргазмалилик,
тушунарли бфлиш ва индивидуаллаштириш, систематиклик
цамда зфрая бориш принчиплари ана шулар жумласидандир.
Умумий қонуниятлар спорт тренировкасида махсус,
фзига хос
формада акс этади. Унда жисмоний тарбиянинг бошқа
формаларида бфлмаган спечифик қонуниятлар цам бор. Бу эса,
спорт мусобақасини уюштиражтганда, умумий принчипларни
мазкур жаражннинг фзига хос хусусиятларига мувофиқ равишда
аниқлаштиришни тақозо этади.
Юксак кф
рсаткишларга интилиш
Замонавий спортнинг қонуниятларидан бири, цар хил
спорт турларидан жки бир хил спортни ишидаги турлар бфйиша
цам бир хилда юқори натижага эриша олмайди. Шу сабабли
спорт машғулотларида мутахассислиги бфйиша спорт машғулот-
ларини шуқур фтказишни фйлаш керак.
Спорт юксак кфрсаткишларга интилиш ва уларни доимо
яхшилаб бориш вазифасини назарда тутади.
Жисмоний
машқлардан спорт мақсадисиз фойдаланганда натижалар
имкон бориша юқори даражада бфлиши назарда тутилмайди.
Спорт
фаолиятида
эса
максимум
натижага
эришиш
мфлжалланилади. Албатта, бу максимум турли спортшилар ушун
73
турлиша. Умумийлик эса, уларнинг цар бири спорт камолоти
йфлида мумкин қадар кфпрок натижа сари интилишидадир.
Спорт ютуқлари, албатта, шуншаки фзиша муцим бфлмай,
балки куш-қувват, қобилият, мацорат тараққижтининг аниқ
ифодаси сифатида муцимдир. Юксак спорт натижаларига
интилиш шу муносабат билан улкан ижтимоий-педагогик
ацамият
касб этади, шунки у инсоннинг энг муцим цажтий
қобилиятларини энг юқори даражада такомиллаштиришга
интилиш деган маънони билдиради. Бундай интилиш спорт
фаолиятининг барша ташкилий томонлари ва шарт-шароитлари
билан, жумладан, спорт мусобақалари системаси ва орта
борувши рағбатлантириш шоралари билан (бошланғиш спорт
разряди берилишидан то шемпионлик
олтин медалигаша ва
юксак спорт кфрсаткишлари ушун умумхалқ олқишига сазовор
бфлишгаша) қфллаб-қувватлаб борилади.
Юксак кфрсаткишларга интилиш спорт мусобақасини
шунга мослаб ташкил қилиш, энг таъсирли (машғулот кфпроқ
фойда
келтириши
маъносида)
восита
ва
методлардан
фойдаланиш, ницоят даражада шуқур ихтисосланиш йфли
билан
амалга оширилади. Максимумга интилиш спорт машғулоти-
нинг барша фзига хос белгилари юкламалар юксак даражада
бфлиши, юклама ва дам олишнинг чикллиликдан иборат
алмашиб туриши ва цоказолар мавжуд бфлишини талаб этади.
Спорт машғулотининг юқорида айтиб фтилган қонуният-
лари спортдаги кфп йиллик камолот босқишларига боғлиқ
тарзда турлиша наможн бфлади. Дастлабки босқишларда спорт
билан шуғулланиш асосан умумий тайжргарлик типида
фтказилади, бунда машғулот жаражни спорт ихтисослаштирили-
шининг жрқин ифода этилган белгиларига эга бфлмайди, олий
кфрсаткишларга интилиш узоқ келажак характерига эга бфлади.
Организмнинг жш жицатдан шаклланиб бориши ва машғулот
даражасининг юксала боришига қараб,
бундай интилиш то
киши фаолиятини шеклаб қфядиган жш улғашига боғлиқ ва
74
бошқа омиллар содир бфлмагунша тфлиқ равишда амалга
оширилиб боради.
Юқорида айтилганлардан кфриш мумкинки, ортиб
боришнинг умумий принчипи спорт мусобақаси соцасида
алоцида мазмун касб этар экан. Уни спортнинг маълум турида
имконият бориша максимал даражада камол топишни
таъминлаш талаби сифатида тушуниш керак. Бу эса шуқур
ихтисослаштириш заруриятни англатади.
Спортда ихтисослашиш спорт фаолияти жаражнида вақт
ва куш-ғайрат сарфлашнинг шундай тақсимланиши билан
характерланадики, бу спортнинг танланган макзур турини
такомиллаштириш ушун ғоят қулай бфлгани цолда спортнинг
бошқа турлари ушун бундай бфлмайди. Шу муносабат билан
мусобақа уюштиришда индивидуал хусусиятларни цисобга
олиш ғоятда муцимдир. Спортшининг индивидуал мойиллигига
мувофиқ равишда фтказиладиган ихтисослаштириш унинг
спорт соцасидаги истеъдодини мумкин қадар тфлароқ наможн
этишга цамда спорт қизиқишларини қондиришга
имкон
беради. Аксинша, ихтисоснинг цатто, спортшининг шахсий
фазилатларига мос келмайдиган бфлиши спортши ва мураб-
бийнинг кфпгина царакатларини йфққа шиқаради.
Спортда юксак кфрсаткишларга фақат ижодий изланиш
шароитидагина эришиш мумкин. Янги спорт ютуғи цамиша у
жки бу даражада кашфижтдир,
спортши имкониятларидан
фойдаланишнинг
янги
усулларини,
машғулотнинг
янги
методла-рини кашф этишдир. Шунинг ушун спортшидан ишга
шуншаки онгли муносабатда бфлишгина эмас, балки унинг
моциятига шуқур тушуниб етиш ва шуншалик фаоллик эмас,
балки доимий ижодий ташаббус талаб қилинади. Шунинг ушун
спорт
машғулотига
рацбарлик
қилишда
онглилик
ва
фаолликнинг умумий педагогик тамойили алоцида ацамият касб
этиши тушунарлидир.