Саломов р. С. Спорт машғулотининг


СПОРТШИНИ УМУМИЙ ВА МАХСУС ТАЙЖРГАРЛИГИНИНГ



Download 1,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/106
Sana23.02.2022
Hajmi1,33 Mb.
#180501
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   106
Bog'liq
sport mashgulotining Saidga 4

СПОРТШИНИ УМУМИЙ ВА МАХСУС ТАЙЖРГАРЛИГИНИНГ 
БИРЛИГИ 
Спортда ихтисослашиш спортшининг цар томонлама 
ривожланишини инкор этмайди. Аксинша организмнинг 
функчионал имкониятларини умумий юксалтириш, жисмоний 
ва рухий қобилиятларини цар томонлама ривожлантириш 
асосидагина танланган спорт турида мумкин қадар кфпроқ 
ютуққа эришилади. Спорт амалижтидаги бутун тажриба цам, 
назарий ва экспериментал тадқиқотларнинг жуда кфп 
маълумотлари цам ана шуни таъкидлайди (А.Н. Крестовников, 
Г.В. Васильев, Н.Г. Озолин, Л.П. Матвеев, Н.Н. Яковлев, Х. Мит-
тенчвей ва бошқалар). 
Спорт ютуқлари спортшининг цар томонлама тараққий 
этганлигига боғлиқлигининг иккита асосий сабаби бор. 
Бириншидан, организмнинг ажралмас эканлиги - унинг барша 
аъзолари, система ва функчиялари фаолият ва тараққижт 
жаражнида фзаро узвий боғлиқдир. Қайси жисмоний сифат 
кфпроқ, қайсиниси камроқ ривожланиши зарур экани, цар 
қайси спорт турининг фзига хос нисбатда бфлса-да, бирон 
жисмоний қобилиятни ғоят юксак даражада ривожлантириши 
ушун организм функчионал имконияти умуман юксак бфлиши 
шарт, яъни цар томонлама ривожланиш жаражнидагина бунга 
эришиш мумкин деган умумий қонуният цам цамиша кушда 
қолади. Иккиншидан, турли царакат малакалари ва мацоратлари 
фзаро цамкорликда ишлайди. Спортши томонидан фзлашти-
рилган царакат малакалари ва мацоратлари доираси қаншалик 
кенг бфлса (албатта танланган спорт турининг фзига хос 
хусусиятларига боғлиқ бфлган маълум меъжрда) царакат 
фаолиятининг янги формаларини яратиш ва илгари фзлаш-
тирилганларини такомиллаштириш ушун шуншалик қулай асос 
мавжуд бфлади. Янги царакат формалари илгари таркиб топган 
формалар асосида пайдо бфлади ва уларнинг у жки бу 
элементларини фз ишига олади. Хилма-хил царакат координа-


76 
чияларини фзлаштириш жаражнида бу йфлда ушрайдиган 
қийиншиликларни енга бориш натижасида царакат фаолиятини 
яна цам такомиллаштириш қобилияти, тренировкаланиш 
ривожланиши яна цам муцимроқдир. 
Демак, спортда такомил топишнинг объектив қонунлари 
спорт машғулоти шуқур ихтисослаштирилган жаражн бфлиши 
билан бирга, хар томонлама ривожланишга олиб келишини 
талаб қилади. Шунга кфра спорт тренировкасида умумий ва 
махсус тайжргарлик бир-бирига мацкам қфшиб олиб борилади.
Шу нарса муцимки, умумий ва махсус тайжргарликнинг 
органик цамоцанглиги фақат спорт такомиллининг қонуният-
ларига жавоб берибгина қолмай, балки цамма нарса инсонни 
цар томонлама фстиришга қаратилган тарбия системасининг 
умумий қонуниятларига цам мос келади. Шунинг ушун умумий 
ва махсус тайжргарлик бирлигини шахсни цар томонлама 
ривожлантиришнинг умумий принчипини спорт машғулотида 
аниқ ифода этадиган спорт мактабининг энг муцим принчипи 
деб қараш зарур. 
Спортшининг умумий ва махсус тайжргарлигини бирлиги 
деган сфз спорт ютуқларига эришишга цамда оқибат натижада 
спортдан тарбия воситаси сифатида фойдаланишга зижн 
етмазмай туриб, бу бирликнинг қайсидир томонини машғу-
лотдан олиб ташлаб бфлмайди, демакдир. Умумий ва махсус 
тайжргарликнинг бирлиги шунингдек, улар мазмунининг бир-
бирига боғлиқ эканлиги билан цам ифодаланади, шунки умумий 
жисмоний тайжргарликнинг мазмуни, юқорида кфрсатиб фтил-
ганидек, танланган спорт турининг хусусиятларига қараб 
белгиланади, махсус тайжргарликнинг мазмуни эса умумий 
тайжргарлик натижасида пайдо бфлган шарт-шароитларга 
боғлиқ бфлади. 
Умумий ва махсус тайжргарлик бирлигини диалектик 
тарзда қарама-қарши бирлик сифатида тушунмоқ керак. 
Машғулот вақтида, бу бирлик томонларининг цар хил ишга 
бирдек фойда келтиравермайди. Цар бир аниқ цолатда маълум 


77 
меъжр мавжуд бфлиб, унинг бузилиши спортда тараққижтга 
эришишга цалақит беради. Бу меъжр танланган спорт турининг 
фзига хос хусусиятларига цамда бошқа бир қатор шарт-
шароитларга боғлиқ. Амалда машғулот жаражнининг айрим 
этапларида умумий тайжргарликка етарли бацо бермаслик 
цолларини цам, унга цаддан ташқари кфп фрин бериб юбориш 
цолларини цам кузатиш мумкин. Бу яна шу билан мураккаб-
лашадики, умумий ва махсус тайжргарликнинг оптимал нисбати 
доимий бфлиб қолмай, балки спорт такомилининг турли 
этапларида қонуний суратда турлиша фзгариб туради. Цозир бу 
муаммо гарши тфлиқ цал этилмаган бфлса-да, мазкур 
фзгаришларнинг асосий тенденчиялари аниқлаб шиқилган. 
Мазкур муаммонинг қандай цал этилишини бир йиллик ва кфп 
йиллик машғулот структурасига тавсиф берилиши муносабати 
билан қуйида кфрсатилади. 

Download 1,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish