С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

Er-*Ec, Ev-*Er
оптик утишлар фотон энерги- 
ясининг 
h v>(E —A E )
сох,асида мумкин булади. Бундай са- 
•щларни текширишдан олдин улар асосий булмаган заряд 
ташувчилар билан кбайта зарядланади ва сунг 
N u= f ( t )
6
o f

ланиш улчанади. Бундай усул билан ЧС параметрларини 
улчаш индукцияланган фотосигим усули деб юритилади.
Фотосигимни улчашда ЧС ни кбайта зарядлаш одатда 
диод сирти энергияси 
hv>E g
булган ёруглик билан ёри- 
тиш орк,али амалга оширилади. Бу сохдда ютилиш коэф­
фициента 
a » d ~ ] ( d
— диод сиртидан 
р-п
утиш чегараси- 
гача булган масофа) булади. Структурани ёритишдан \осил 
булган электрон ковак жуфтлари р-п утиш чегараси го­
мон диффузияланадилар ва ХЗС да ажраладилар. ХЗС 
дан фак,ат асосий булмаган заряд ташувчилар утади. Ху- 
сусий ютилиш со\асида ЧС нинг кбайта зарядланишидан 
юзага келган диод сигимини узгаришига олиб келади:
экспоненциал к,онуният буйича узгаради. ЧС ни тулди­
риш жараёнининг вак^г доимийси гзп ни улчаб,
(5.74)
(5.75)
1 9 - 5 5
289


йфодасидан заряд ташувчиларнинг марказга тутилиш ке­
сими 
у„
ни аникдаш мумкин. Диффузион диодларда эса 
битта чукур сатх, узун электроннинг хдм ковакни тути­
лиш кесимларини аникдаш мумкин. Фотосигим усули 
билан ЧС энг кичик концентрациясини к,айд к,илиш, 
улчаш курилмасининг сезгирлиги диоднинг тула сиги- 
мига, сатхнинг фотоионланиш кесимига б о клик, булиб, у 
изотермик сигим релаксацияси усули каби
H r = N u - l f -
(5.76)
б и л а н
аникданади. Тажрибаларнинг курсатишича, 
c h f h m
-
Д С
ни улчащда узгарувчан ток куприги кулланилганда —-
нинг кичик к,иймати 10 2- 10 3 тартибида булади. Модоми- 
ки, намунада киришмалар умумий концентрацияси 1013 
см 3 булында, чукур сатхнинг концентрацияси 1010-10и 
см-3 булсагина кузатиш мумкин. Бошк,ача айтганда, юза- 
си 0,1 см2 ХЗС кенглиги 30 мкм булган диодда 3- 108~ 
3 • 107 тагата киришма атомини к,айд килиш мумкин. Бу 
усулнинг камчилиги сифатида ЧС нинг фотоионланиш 
кесими билан чекланганлигини ва киришмавий ютилишни 
ёруглик интенсивлигига богликдигини курсатиш мумкин. 
Узлуксиз монохроматик ёруглик спектрлари одатда ис- 
сикдик манбаларини (глобар, Нернст штифт) куллаш 
оркали оли над и. Уларнинг ингенсивлиги нисбатан ки­
чик булади. Диод сиргига тушаётган монохроматик ёруг­
лик интенсивлиги 1015-н1016 квант/см2 -с дан ошмайди. 
Агар х <1030 см2 булса, ЧС ни оптик утишлар билан к,айта 
зарядлашнинг вакд- доимийси т> Ю'] с булади. Сигимнинг 
бундай секин релексациясини факат ЧС нинг катта кон- 
центрациясида, курилма гургун ишлаганда улчаш мум­
кин. ЧС энергия ионизацияси фотосигим спектридан 
унинг узгариши кузатиладиган энг кичик фотон энерги- 
яси орк,али топилиши мумкин. Унинг аник, киймати кури- 
лаётган сатвда ёругликнинг ютилиш назарияси билан 
аникданган богланишдан топилади. Яримутказгичларда 
баъзи бир киришмалар куп зарядли х,олатда булган тут- 
к,ич марказларни х,осил кил ад и. Улар кристалл панжара- 
да х,ар хил х,олатда булиши ва комплекслар, атомлар комп-
290


лекси хрсил к,илиши мумкин. Бу \олатда диоднинг тула 
фотосигим спектри \ар бир сатх,, фотосигим спектри йи- 
гиндисидан иборат булади. Фотосигимнинг узгариш та- 
биатига к,араб, сатх, энергияси узгарувчан зона 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish