С. Валиева, К. Туленова



Download 3,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/44
Sana11.04.2022
Hajmi3,77 Mb.
#542420
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   44
Bog'liq
Ilmiy tadqiqot metodologiyasi o`quv qo`llanma 2016

Формал-мантикий метод 
- фикрни тугри куриш конун-коидаларига риоя 
килиш: аник, изчил фикрлаш, уни етарли даражада асослаш. Бу талаблар 
мантик фанининг айният, нозидлик, учинчиси мустасно ва етарли асос 
конунлари мохиятидан келиб чиккан.
Фуидаментал фан 
- олам (табиат, жамият, тафаккур) тараккиётининг 
конунлари акс этади.
Хаос 
- синергетика тушунчаси, бетартиблик (тартибсизлик) чигаллик 
маъносини ифодалайди.
Ш ахсий билим-илмий билимларни хосил килишда билувчи субъект 
илмий изланишининг натижаси
Эклектика 
- тафаккур услуби, оламдаги нарса ва ходисаларга хос мухим 
ва мухим булмаган богланишларни фаркламаслик, турли хил, бир-бирига 
алокаси булмаган карашларни механик равишда кушиб бориш
Эмпиризм- 
хиссий тажрибани билишнинг бирдан-бир манбаи, деб 
хисобловчи фалсафий оким.
Эмпирик билиш 
- илмий билиш даражаси, билувчи субъектнинг объектга 
бевосита муносабати; унда тадкикот объектининг хосса-хусусиятлари, юзада 
ифодаланган апока ва муносабатлар акс этади.
Эмпирик тадкикот- 
илмий тадкикотнинг дастлабки куйи боскичи. Бу 
боскичда объект бевосита урганилади. Эмпирик тадкикотда назарий тадкикот 
учун асос блган илмий далиллар кулга киритилади.
Эксперимент 
- эмпирик билиш методи; тадкикотчининг тадкикот 
объектига максадга мувофик бевосита муносабат асосига курилади. Бу метод 
кузатиш оркали хосил килиш мумкин булмаган билимларни кулга киритиш 
имконини беради.
Эпистемиология 
- билиш жараёнининг мохияти, билимнинг вокеликка 
муносабати, билимнинг умумий асослари, чин билим (хакикат)ни кулга 
киритиш йуллари хакидаги фалсафий таълимот.
165


Узгариш 
— барча нарса ва ходисалрнинг энг умумий хусусияти, хар 
кандай харахат ва узаро таъсир.
Конун — назарий билим шакли; нарса ва ходисалар орасидаги мухим, 
зарурий, умумий ва иисбий баркарор муносабатларни, муайян нарса ва 
ходисаларнинг маълум шароитда шубхасиз содир булиши ни ифодалайди.
Г 

Download 3,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish