С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet93/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   219
Bog'liq
С

м =


«о


UEsmO U2 sin 20 Хяа ' 2


(**, L)


^си„ * ^рсакт


3


деб к,абул цилинади,
бунда X ва ХяЛ — тегишлича кундаланг ва буйлама индуктив цар- шиликлар;
Д/И1| — моторнинг синхронлашгирувчи моменти;
Мрсакт — моторда х,осил булган реактив момент.
Демак, бундай моторларда синхронлашгирувчи моментдан таш- кдри, реактив момент \ам \осил булади. 9.4-расмда аён кугбли син­хрон моторнинг бурчак характерисгикаси курсатилган.


149




  1. расмга биноан аён кутбли синхрон мотор электромагнит мо-
    ментнинг максимуми 90° дан кичик булган в бурчагида косил була-
    ди. Аёнмас кутбли синхрон моторларда ХяЛ = Хщ булгани сабабли,
    реактив момент косил булмайди.


  1. Синхрон моторни ишга тушириш

Синхрон моторларни ишга туширишда, асосан, асинхрон усул
кулланилади. Бунинг учуй синхрон моторларнинг ротори узагига
асосий кузкатиш чулгамидан ташкари, катаксимон киска туташган
чулкам х,ам жойлаштирилади. Бу чулкам ишга тушириш чулками
деб аталади ва унинг ёрдамида синхрон мотор асинхрон мотор син-
гари ишга туширилади. Бунинг учун, даставвал, унинг кузкатувчи
чулками разряд кдршилигига туташтирилиб, сунгра статор чулками
электр тармокика уланади. Бунда статор чулкамидан уч фазали ток
утиб, натижада п =
частота билан айланувчи магнит майдон
р
Косил булади. Статорнинг айланувчи магнит майдоннинг роторда-
ги киска тугашган чулкам билан кесилиши натижасида бу чулкамда
э. ю. к. ва, демак, ток косил булади. Ротордаги ток билан айланувчи
магнит майдонининг узаро таъсири натижасида ротори и п - 0,95
п частота билан айлантирувчи электромагнит момент косил булади.
Синхрон мотори роторининг др частотасини асинхрон, яъни синх-
ронмас частота деб аталади. Асинхрон частота билан айланаёгган
роторнинг Kj/зкатувчи чулкамини разряд кдршилигидан ажратиб, унта
узгармас ток берилса, у колда статор ва ротор магнит майдон адра-
ма-карши кутбларининг узаро торгишиш кучи ортиб, ротор синх-
рон частота билан айлана бошлайди. Синхрон моторни асинхрон
усул билан ишга туширишда унинг кузкатувчи чулкамида катта э.
ю, к. косил булади. Чулкам изоляниясига бу э, ю. к. дан булкан

хавфни йукотиш учун разряд каршилиги
R нинг киймати кузкатувчи чулкам кар-
шиликидан тахминан 10 марта катта килиб
олинади.

Синхрон моторнинг ишга тушириш
токи /ишт = (3-к8) /н будиб, ишга тушириш
моменти эса Мишт = (0,5-к2) Мп булади.
Юкори частотали моторда / нинг кий-
мати паст частотали мотордагига нисба-
тан катта булади. Катта кувватли синхрон
моторларни ишга туширишда, электр тар-
мокидаги кучланиш ортикча пасайиб кет-
маслиги адмда статор чулкамига таъсир
этадиган динамик кучларни камайтириш






9.4-раем Аён кутбли
синхрон моторнинг бурчак
характеристикаси.


150




учун, одатда, уларни реактор ёки автотрансформатор оркдли ула- нади. Натижада, статор чулгамига бериладиган кучланиш номи налга нисбатан пасайиб, ишга тушириш токининг киймати \ам бир- мунча пасайгирилади. Электр машина тайёрлайдиган заводларнинг курсатмаси буйича 3000 В кучланишли синхрон моторларни электр тармогига бевосита улаб ишга тушириш учун, уларнинг роторидаги хар бир магнит кутбга тугри келадиган мотор кунвати куйидагидан катта булмаслиги лозим яъни

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish