С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма


Демак, кичик ва урта кувватли асинхрон моторларнинг контак­тсиз синхрон моторлари билан алмаштирилиши кувват коэффици­ентини кескин ошириш имконини беради



Download 1,66 Mb.
bet96/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   219
Bog'liq
С

Демак, кичик ва урта кувватли асинхрон моторларнинг контак­тсиз синхрон моторлари билан алмаштирилиши кувват коэффици­ентини кескин ошириш имконини беради.


152




Мотор
типи

Номи-
пал
Кунва- ти, кВт

Номинал юкламада

COSy?

л/
кокс

I
ИНТ

л/
миг

л/
с И И

G
кГ

(НУ
F"
к Гм-

статор токи, А

ф.и.к.

к

/
II

м

К

220 В

380 В










Айланиш

частотаси п -

1500













C04I-4

2,2

7,05

4,05

0,82
















55

0,04

С051-4

4

12,20

7,05

0.86

1,0

1,4

2.5

0,7

0,12

90

0,13

С061-4

7,5

22,40

12,90

0,88
















130

0.29










Айланиш

члстотаси п -

1000













С041-6

1.5

4,85

2.8

0,81
















55

0,05

C05I-6

3

9,25

5,35

0,85

1,0

1,4

2

0,8

0,25

90

0,17

С061-6

5.5

16,75

9,7

0,86
















130

0,38


  1. Синхрон моторни тормозлаб тухтатиш усуллари


Бундам моторларни тезда тухтатиш учун умуман тескари ула-
ниш ва электродинамик усулларни куллаш мумкин. Аммо тескари
уланишда статордан катга ток утиши хдмда частота ноль булиши
билан уни электр тармокдан дар\ол ажратадиган к.имматбахо ас-

бобларнинг керак булгани туфайли тескари ула-
ниш билан тормозлаш усули амалда деярли
кулланилмайди. Электродинамик усул билам тор-
мозлаш учун ишлаб турган мотор статорини
электр тармокдан ажратиб, уни ташкд актив кдр-
шиликка улаш керак. Бунда ротор чултамини
узгармас ток билан таъминлаб туришни давом
эттириш лозим (9.6-расм). Натижада, синхрон
мотор узгарувчан частотали синхрон генератор
режимига утиб, тормозловчи момент таъсирида
тезда тухтайди.

Моторнинг бу режимида аосил булувчи тор-
мозлаш моментининг кдймати статор чултамига
киритилган ва кузгатиш занжиридаги ток к,ий-
матига боглиг; булади.

Агар динамик тормозлаш жараёнида ротор 9.6-расм. Синхрон чултамига бериладиган узгармас ток алох,ида
поМ ИК уСуЛД<1
урнатилган кузтатгичдан олинса, у \олда, мотор тормозлаш схсмаси.





153




тез тухтайди, мотор валида айла-
налиган к.узгатгичдан один гаи
такдирда аса частота камайиши
билан Е
ва, демак. / к.ийматлари
\ам камайиб боради. Бу эса тор-
мозловчи момент к,ийматини ка-
майтириб, тухтатиш вакдини узай-
тириб юборадн.


  1. Синхрон моторнинг иш
    характеристикалари


п, Р{, cosр, 1,1) ва Мг к.иймат-
ларининг мотор валидагн фойда-
лй кувват Р} га ботанишини ифо-
даловчи графиклар синхрон мо-

торнинг иш характеристикалари дсб аталади.
Бунда п —- мотор валидаги частота. Унинг к.иймати юкламага
боглик, булмай, узгармас, яъни п = const булади; Р, = Р2 + АР — мо-
торга берилган кувват булиб, цувват исрофи АР пинг чулгамнинг
К.ИЗИ1НИ учуп сарфданган к,исми юклама токининг квадратига про-
норционаллиги учуп Pt=f(P2) богланиши эгри чизиц билан ифо-
даланади; cos —■ кувват коэффициентининг к,иймати булиб, кжлама-
нинг купайиши билан бир озгина камаяди; I — статор чулгамидаги
ток булиб, юклама купайиши билан cosy? бир оз камайгани учун
унинг к,иймати Р га нисбатан тезрок, узгаради; rj — фойдали иш
коэффициент», унинг энг юкори кдймати номинал юкламанинг

р
(05 4- 0,75)к,ийматида содир булади; Мг = J- — мотор валидаги
айлантирувчи фойдали момент булиб, унинг «.иймати w = const
булгани учун Р2 га пропорционал ранишда узгаради.


  1. расмда синхрон моторнинг иш характеристикалари курса-
    тилган.






9.7-рлсм. Синхрон моторнинг ши
характерно™ калари.



  1. Синхрон машинанинг фойдали иш коэффициенти

Синхрон машинанинг генератор ёки мотор булиб ишлашида юкламага боглик; булмаган, яъни узгармас к,ийматли ва юкламага боглик, булган на, демак, узгарувчи к,ийматли к^вват исрофлари со­дир булади.
Машина подшипнигидаги ишк,аланиш, роторнинг \авога ишк,а- ланиши, чутканинг контакт халцаларига ишкдланиши ва совитувчи каналлардаги ишк,аланишлардан содир булувчи механик исрофлар,


154




статор пулатидаги гистерезис ва уюрма токлардан х,осил булувчи магнит исрофлар хдмда кузгатиш учун сарфланган кувнатларнинг кдймати юкламага боглик, булмай, узгармас булган кувват исрофи- га тегишли, яъни Р() - Ряи + Рп + Р = const булади. Кдймати узга- рувчан булган кувват исрофи статор чулгамининг к,и:шшига сарф­ланган кувват билан аншуланади, яъни


булади.
Бунда Р — статор чулгамининг цизишига сарфланган кувват ис- рофи, Вт;
т — фазалар сони;
Rh 75°С — 75°С даги фаза чулгамининг актив к,аршилиги, Ом;
/ — фаза токи, А.
р
Синхрон машинанинг фойдали иш коэффициснти щ = „2 булиб,
б
унинг диймати, одатда, куйидаги формуладан аникданади:


бунда Р, — геператорнинг фойдали куввати булиб, унинг кдймати куйидагича аникданади:


Синхрон машиналарда г} = 0,85-гО,99 булиб, унинг юкдри к,ий- мати катта кунвагли магииналарга тегишли булади.


р =mPR 75Х
мне я


Г,1С" >, гХДр ’


Р2= S !я Un cosy>,
£ДР= АР + АР + АР + A PU11. = Р(1 + Р
мех п к мне О ь


мне


(9.2)





90° "Ъ-


9.8-расм. Реактив еинхрон моторнииг: атузилиши; 6 — бурчак характеристика!:»


155




  1. Синхрон реактив мотори

Реактин деб аталувчи синхрон моторининг стагори олдий синх­рон моторникидан фарх килмайли. унинг аён кутбли роторида эса кузгатиш чулрами булмайди.

  1. расмда реактив синхрон моторнинг тузилиши ва бурчак ха- рактеристикаси курсатилтан.

Бундай мотор хуйидаги принцинда ишлайди. Статор чултамини Электр тармок,ка улаш билан айланувчи магнит майдон \осил була- ди ва бу магнит майдон таьсирида ротор магнитланали. Сгатордаги магнит майлонга нисбатан магнитлавган ротор энг кам маг нит кдр- шиликка эга \олаг томон бурилишга интилали ва натижада мотор ротори айланувчи магнит майдони билан синхрон равишда айлана бошлайди. Айлантирувчи моментнинг энг юкрри киймати в
= 45° да содир булади (9.8-расм, б). Реактив моторлар асинхрон усул би­лан ишга туширилади. Ьунинг учуп ротор кугбларининг бошмок,- ларига к,иска туташган чулгам урнатилган ёки кутбнинг пулат к,исм- ларида \осил булган уюрма токлардан фойдаланилади. Бундай мо­торнинг габарити ва огирлиги катта булиб, cos^, г/ ва ута кжланиш кобилияти паст булганлиги сабабли реактив моторларни бир нсча 10 Вг кувватли к,илиб ишлаб чик,ариаади. Синхрон реактив мотор- ларидан, купинча автоматика, синхрон богланиш, сигнализация ва бошкд узгармас частота талаб киладиган курилмаларда фойдалани­лади.

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish