Ўрта махсус таълим вазирлиги


Рафинацияланган ёғларни ювиш ва қуритиш ускуналари



Download 101,15 Mb.
bet159/177
Sana21.06.2022
Hajmi101,15 Mb.
#688348
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   177
Bog'liq
КУ ва Ж фанидан ЭўУМ матни

3.2. Рафинацияланган ёғларни ювиш ва қуритиш ускуналари
3.2.1. Рафинация қилинган мойни ювишдан олдин иситиш учун буғнинг сарфи
кг/цикл
бу ерда G1-аппаратнинг массаси, кг;

с1-аппарат металлининг нисбий иссиқлик сиғими; с=0,48 кДж/ ( кг* 0С)

t1-аппаратнинг бошланғич ва охирги ҳароратлари фарқи, 0С;

G2-иситилаётган ёғ массаси, кг;

с2-иситилаётган ёғнинг нисбий иссиқлик сиғими; кДж/ (кг * 0С)

t2-ёғнинг бошланғич ва охирги ҳароратлари фарқи, 0С;

А-аппаратнинг сирт юзаси, м2;

0-аппарат деворидан ҳавога иссиқлик бериш коэфициенти, кВт/ (м2* 0С ) 0=9,3+0,058 tст

-иш цикли вақти 6,5...8 соат=23400...28800 сек.

t ст-девор юзаси ҳарорати, 0С;

t в-ҳаво ҳарорати, 0С;

rn-буғнинг нисбий конденсацияланиш иссиқлиги, кДж/кг.

3.2.2. Ювиш аппаратида ёғни қуритиш учун буғ сарфи

бу ерда G-қуритилаётган мой миқдори, кг/соат;
х н ва хк – мойнинг бошланғич ва охирги намлиги, %
3.2.3. Вакуум-қуритиш аппаратида мойни қуритиш ва деаэрация қилиш учун иссиқлик сарфи
Q=0,01G(хн-хк) r, кДж/соат
бу ерда r-аппаратдаги қолдиқ босимдаги нисбий буғланиш иссиқлиги,
r=(2450…2416)
3.2.4. Мойдаги қолдиқ намликнинг учиши ҳисобига мой ҳароратининг пасайиши

бу ерда с-юқори ҳароратдаги мойнинг нисбий иссиқлик сиғими, кДж/( кг * 0С),
с=(2,05…2,09) кДж/ (кг * 0С)
3.2.5. Сўрилаётган ҳаво массаси
Gҳаво=G (хн-хк) . 10-3, кг/соат
3.2.6. Вакуум-қуритиш аппаратининг ички диаметри
Dвн (0,0024...0,003)
бу ерда II аппаратдаги қолдиқ босимда буғнинг солиштирма ҳажми, м3/кг.
3.2.7. Буғланиш ва деаэрация зонасининг сиғими
Vn=(9...11,1) Gнк) II 10-6, м3
3.2.8. Буғланиш ва деаэрация зонасининг баландлиги
hn=1,274Vn/D2вн, м
3.2.9. Сепарация (ажралиш) зонаси баландлиги
hс=0,32/Vn /D2вн, м
3.2.10. Қуритилган мой қабул қилиш зонаси баландлиги
hм=0,064 G/D2вн , м
бу ерда -қуритилган мой зичлиги, кг/м3
3.2.11. Аппаратнинг тўлиқ баландлиги
Н=hn+ hс+ hм ёки
Н=(1,594Vn+0,064 G/ )/D2 вн, м.
3.2.12. Аппаратнинг тўлиқ сиғими
V=G[(11,25…13.875) II(хн-хк) 10-6+0,05/ ], м3
3.2.13. Горизонтал ротацион-пленкали аппаратда фосфатид эмульсиясини қуритиш учун буғ сарфи
D=(1,16…1,17)G1( )/(100- )=(1,16…1,17)G2( )/(100- ), кг/соат
бу ерда G1-фосфатид эмульсиясининг сарфи, кг/соат;
G2-фосфатид концентратининг сарфи, кг/соат;
-фосфатид эмульсиясининг намлиги, %;

  • -фосфатид концентратининг намлиги, %.

3.3. Ёғларни оқлаш ва дезодорациялаш ускуналари
3.3.1. Горизонтал оқлаш аппаратида ёғни иситиш учун буғ сарфи
D=(0,03…0,04) G, кг/соат
бу ерда G-рафинацияланаётган мой миқдори, кг/соат
3.3.2. Д-5 даврий дезодораторида иситувчи буғнинг сарфи
D=(0,2…0,24) G, кг/соат
бу ерда G-дезодорацияланаётган ёғ миқдори, кг/соат:
Д-5 аппаратида очиқ буғнинг сарфи
D0=(0,115…0,145) G, кг/соат
3.3.3. А1-МНД-5 типидаги пленка-пластинкали дезодораторда очиқ буғнинг сарфи
D0=(0,023…0,025) G, кг/соат;
ёпиқ иситиш буғнинг сарфи
D=0,074 G, кг/соат;
ёғни иситиш, айнан дезодорацияда ва беш босқичли буғ эжекторли вакуум системада умумий буғ сарфи
Dоб=0,37 G, кг/соат;
буғ эжекторли системада
Dэж=(0,21…0,249) G, кг/соат;
сувнинг сарфи
W=(0,027…0,04) G, кг/соат
3.3.4. Дезодорацияланган мойни совитиш учун сув сарфи
W=0,24 Gм см tм / tв, кг/соат
бу ерда Gм-совитилаётган мой сарфи, кг/соат;
см-мойнинг нисбий иссилиқ сиғими; см=2 кДж/(кг *.0С)
tм-мойнинг бошланғич (1100С) ва охирги (45...500С) ҳароратлари фарқи, 0С;
tв-совитувчи сувнинг охирги (400С) ва бошланғич (20...300С) ҳароратлари фарқи, 0С.
Соддалаштирилган кўринишда
W=(0,001...0,0012) Gм, м3/соат
3.4. Ёғларни гидрогенизациялаш ускуналари
3.4.1. Ёғ-мой саноатида гидрогенизация учун қўлланилаётган автоклавларнинг унумдорлиги саломас бўйича маргарин маҳсулоти учун 33, кондитер ёғлари учун 24, атир совун учун 25, хўжалик совуни учун 20, йод сони 30 дан ошиқ бўлган стеарин учун 20 т/кунига. Учта автоклавдан иборат автоклавлар батареяси учун мувофиқлик 140, 70, 95, 85 ва 75 т/кунига.
Зарурий батареялар сони
n=G/Gб,
бу ерда G-қайта ишланаётган ёғ миқдори, кг/кун (кг/соат),
Gб-учта автоклавдан иборат батарея унумдорлиги.
3.4.2. Зарурий шароитда автоклав батареяларига қўшимча даврий ишлайдиган автоклавлар ўрнатилган. Шундай автоклавлар ишлатилганда 3 МПа босимли буғнинг сарфи
биринчи марта юргизилганда
D=(1,04...1,07) t1(G1с1+ G2 с2)/( ), кг/соат
автоклавларнинг барқарор ишида
D1=(1,05...1,08) t11(G11 с11+ G2 с2)/( ), кг/соат
бу ерда G1, G2-мой ва автоклав массаси, кг;
с1-мойнинг ўртача нисбий иссиқлик сиғими, (масалан, tн=700С ва
tк=2000С,) кДж/ (кг * 0С ) ;
с11-мойнинг ўртача нисбий иссиқлик сиғими (масалан, tн=1200С ва tк=2000С), кДж/ (кг * 0С);
с2-аппарат материалининг нисбий иссиқлик сиғими (пўлат учун с2=0,48 кДж/ ( кг * 0С);
t1 ва t -автоклавлар биринчи марта юргизилганда ва барқарор
ишида бошланғич tн, tн1 ва охирги tк ҳароратлар орасидаги фарқ, 0С;
ва - автоклавларни бошланғич ва барқарор ишида иситиш вақти ( ва =0,5…0,9 соат);
rn-буғнинг нисбий конденсацияланиш иссиқлиги, кДж/кг.
3.4.3. Автоклавларда гидрогенизация жараёни иссиқлик ажралиш билан содир бўлади. Даврий автоклавда биринчи соатда ажралаётган иссиқлик
Q1=(3,3…3,5) j1G1, кДж/соат
бу ерда j1-мой йод сонининг биринчи иш соатида камайиши.
Гидрогенизацияда тўла ажралаётган иссиқлик
Q=(3,3…3,5) +, кДж бу ерда j-бутун иш циклида йод сонининг тўла камайиши.
+Техник адабиётда бу нисбат Q=10,5 j G1 миқдорда ҳисобланади.
3.4.4. Гидрогенизацияда иссиқлик ажралиш ҳисобига автоклавга берилаётган водород исийди, ёғнинг ҳарорати ошади, йўқолаётган иссиқлик компенсацияланади. Водородни иситиш учун иссиқлик сарфи
Qв= Gв св tв, кДж/соат
бу ерда Gв-водород сарфи, м3/соат.
Озуқа саломаси ишлаб чиқаришда
Gв=(950…1100) j G1 / (106СК)
Техник саломас ишлаб чиқаришда
Gв=(1050...1250) j G1/(106СК),
бу ерда С-1м3 нам водородда қуруқ газнинг миқдори (бирлик улушларида),
ҳароратга боғлиқ ҳолда:
К-берилган ҳароратдаги водород ҳажмини нормал шароитдаги ҳажмга ўтказиш коэффициенти;
t, 0С 0 5 10 15 20 25 30 35
С 0,994 0,992 0,988 0, 983 0,977 0,969 0,959 0,945
К 1 0,982 0,965 0,948 0,932 0,916 0,901 0,886
св-водороднинг иссиқлик сиғими, св=1,3 кДж (м3 * 0С)
tв-водороднинг бошланғич ва охирги ҳароратлари фарқи, 0С.
3.4.5.Гидрогенланаётган ёғнинг ҳароратини қўшимча кўтариш учун иссиқлик сарфи
Qж=G1 cж tж , кдж
бу ерда G1- гидрогенланаётган ёғнинг массаси, кг;
Сж-гидрогенланаётган ёғнинг tж хароратлар интервалидаги ўртача нисбий иссиқлик сиғими , кДж/(кг* 0С);
tжгидрогенлаш ҳарорати ва қўшимча иситилган ёғ ҳароратлари фарқи, 0С.
3.4.6. Йўқолаётган иссиқликнинг компенсацияси учун иссиқлик сарфи.
Qп=А (tст-tвоз), кДж
бу ерда А-автоклавнинг сирт юзаси, м2;
-жараён муддати, сек;
-автоклав деворидан ҳавога конвекция ва нурланиш билан умумий иссиқлик бериш коэффициенти ( ), вт/ (см2 * 0С);
tст ва tваз-мувофиқликда девор ва ҳаво ҳарорати, 0С; автоклав девори теплоизоляция қилинган юзаси ҳарорати 400С деб олинади.
Аппаратга берилаётган ёғни бошланғич иситиш учун кетаётган қўшимча иссиқлик миқдори
Qизб=Q-Qв- Qж- Qп
3.4.7. Ёғнинг автоклавда бўлиш вақти

бу ерда V-автоклавнинг тўлиқ мой сиғими, м3;
-саломаснинг гидрогенизация ҳароратидаги зичлиги, кг/м3;
Gб-автоклавлавр батареяси унумдорлиги, кг/соат.
3.4.8. Мойнинг автоклавларда ҳаракат тезлиги
м/сек
бу ерда d-автоклав корпуси диаметри, м.
3.4.9. Учта автоклавли батареяда триацилглицеридларнинг водород билан тўйиниш даражаси 1 : 0,5 : 0,25 нисбатда бўлади.
Биринчи автоклавда иситиш учун буғ сарфи
D1=[св(Gв . tвк - Gв1tнв)+А (tст-tвоз)+ Gб(с11t11-с1t1х-с2t2х1 q j1)]/rn, кг/соат
бу ерда св-водороднинг иссиқлик сиғими, св=14,4 кДж/ (кг * 0С);
Gв ва Gв1-автоклавга кираётган ва чиқаётган водород миқдори, кг/соат;
tвн ва tвк-кираётган ва чиқаётган водород ҳарорати, 0С;
А-автоклавнинг ташқи юзаси, м2;
-жараён вақти, =3600 сек;
-иссилиқлик узатиш умумий коэффициенти, кВт/ (м2 *0С)
=9,3+0,058 tст-ташқи девор юзаси ҳарорати, 0С
tст ва tвоз – аппарат девори ва цех ҳавоси ҳарорати, 0С;
Gб-ёғ массаси, кг;
с1 ва - t1 ва ҳароратда ёғнинг иссиқлик сиғими,
кДж / (кг * 0С);
t1 ва -автоклавга кираётган ва чиқаётган ёғнинг
ҳарорати, 0С;
t2 – автоклавга берилаётган катализаторнинг мойли суспензияси
ҳарорати, 0С;
х, х1–гидрогенизация қилинаётган мой ва мойли катализатор
суспензияларининг масса улуш бирлиги, х 1= 1 - х
q-гидрогенизация қилинаётган мойнинг йод сони бир бирликка
камайганда ажраладиган иссиқлик миқдори, q=3,3...3,5 кДж/кг
(3.4.3. га қаранг);
1-биринчи автоклавда ёғнинг йод сонининг камайиши;
rn-иситувчи буғнинг конденсацияланиш иссиқлиги, rn=1800 кДж/кг.

Автоклавларда буғ сарфини ҳисоблаб, ҳар бир автоклавдан чиқаётган саломаснинг ҳароратини ҳам аниқлаш мумкин. Аммо бу қиймат амалий маълумотлар асосида ҳам қабул қилиниш имкони бор. Кунгабоқар, соя ва пахта мойидан олинаётган барча турдаги озуқа саломаси ҳарорати биринчи автоклавдан сўнг 190-2000С, иккинчи ва учинчиларидан сўнг 210-2200С деб олинади.


3.4.10. Катализаторни қайтариш учун ретортада 3-4 МПа босимли буғнинг сарфи.

бу ерда Gк - ретортага юкланган, қуруқ қайтарилмаган катализатор миқдори, кг.
3.4.11. Узлуксиз гидрогенизация колонналарида ёғларни тўйинтириш учун 3-3,5 МПа босимли буғнинг сарфи (биринчи ва иккинчи колонналарда),

бу ерда G-ёғлар ва суспензияланган никел-мис катализатори аралашмаси сарфи, кг/соат;
j - гидрогенланаётган ёғнинг биринчи ва иккинчи колоннада йод сони камайиши қиймати;
t - ёғ ва катализатор аралашмаси бошланғич ва охирги
ҳароратлари фарқи, 0 С;
tв - водороднинг бошланғич ва охирги ҳарорати фарқи, 0С;
А - биринчи икки колоннанинг сирт юзаси, м2.
3.4.12. Водород ишлаб чиқариш учун зарурий электролизёрлар сони
n = Gв / Vэ , дона
бу ерда Gв - водороднинг соатбай сарфи, м3/соат [3.4.4. формуласига
қаранг];
Vэ - электролизёрнинг унумдорлиги, м3/соат.
3.4.13. Битта электролизёр учун ўзгарувчан токнинг сарфи
Р1 = 5,6 Vэ , кВт;
шу нарса доимий ток учун
Р2=5,8 Vэ , кВт.
Саноатда сувни электролиз қилиб 1000 м3 Н2 ва 500 м3 О2 олиш учун
( 6500 ... 7000) кВт соат электроэнергия, 0,9 м3 дистилланган сув, савутиш учун (60...65) м3 сув сарфланади.
Конверсия усули билан 1000 м3 техник водород олиш учун (270 ... 300) м3 табиий газ, ( 2500 ... 3000) кг сув буғи, ( 220 ... 250) м3 ёқилғи гази талаб этилади.

Download 101,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish