Ўрта махсус, касб-хунар



Download 5,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/115
Sana27.06.2022
Hajmi5,05 Mb.
#709352
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   115
Bog'liq
Нефт ва газ қудуқларини бурғилаш

 
 
16-расм. А-симон минора. 
 
Тўрт оёқли минора – пирамида шаклида бўлиб, асосий оғирликни 
қабул қилувчи 4 та оёқ (6) дан иборат (17-расм).
Улар бир-бири билан белбоғ 8 ва диоганал 7 билан махкам боғланган. 
Тузилиши бўйича оёқлар ва белбоғлар қувурлардан, таянч эса айлана 
пўлатдан тайёрланган. Миноранинг юқори қисмида мослама 1 ва кронблок 
майдончаси 2 мавжуд. Балконлар 4 ва 5 бурғилаш шамларини қўл кучи 
ёрдамида жойлаштиришда хизмат қилади. Балкон 4 шамларнинг узунлиги 36 
метр бўлганда, балкон 5 дан шамларнинг узунлиги 27 метр бўлганда 
фойдаланилади. Миноранинг икки қарама-қарши томонидан керак бўладиган 
асбоб-ускуналарни жойлаштириш учун дарвоза 9 мажуд.
17-расм. Тўрт оёқли минора. 


38 
Телеграм каналимиз: @ng_uz (Neft va Gaz KITI) 
Бурғилаш миноралари учун катталикларни
танлаш ва техник тавсифи. 
Миноралар қудуқни қуриш учун лойихадаги энг катта чуқурликка 
қараб танлаб олинади. Бу катталикдаги оғирлик илгакка бериладиган оғирлик 
билан мос тушиши керак. Миноранинг баландлиги эса ГОСТ 122041-79 га 
асосан танлаб олинади, бу холда осма системанинг кўтарилиши иш 
хавфсизлигини таъминлаши шарт. Миноранинг баландлиги конструктив 
баландликка ва фойдали баландликка бўлинади. Фойдали баландликка – 
бурғилаш минорасининг полидан – кронблок асосининг остки қисмигача 
бўлган баландлик киради. Тушириб-кутариш операциясини бажариш вақтида 
хавфсизликни сақлаш учун миноранинг фойдали баландлиги қуйидаги 
формула билан аниқланади. 
4
3
2
1
h
h
h
h
H




(4.1) 
м
h
5
,
1
2
,
1
1


(4.2) 
Бу ерда: h
1
-осилиб турган шамнинг остки қисмидан минора полигача 
бўлган масофа. 
Кронблокнинг огирлиги:
куш.
.
.
015
,
0
Р
G
б
к


(4.3) 
.
.
.
т
04
,
0
куш
с
Р
G


(4.4) 
.
ум.
03
,
0
куш
Р
G


(4.5) 
Бу ерда: G
т.с.
– тал механизмидаги силжувчи механизмларнинг 
оғирлиги.
Р
қўш.
– илгакка рухсат этилган оғирлик. 


т.с.
т.
i
G
P
S
S
куш
n
n




(4.6) 
Бу ерда: i
т.с.
– остнасткалар сони. 
Берилган чуқурликда бурғилаш ишларини олиб борилаётганда, шамлар 
мажмуаси учун оғирлик деб – энг оғир шароитдаги бурғилаш тизмасининг 
огирлигини ҳисобга олиниши зарур.
.
б.т
.
б.т
q
L
G


(4.7) 
Бу ерда: L – қудуқнинг чуқурлиги. 
q
б.т.
– 1 метр бурғилаш қувурининг оғирлиги.


39 
Телеграм каналимиз: @ng_uz (Neft va Gaz KITI) 
Диаметри 114 мм бўлган бурғилаш қувурининг 1 метр узунликдаги 
оғирлиги – 320 Н. ни ташкил этади.
6
,
1
/
2
/
2
2
U
qU
q


(4.8) 
Шамолнинг кучланишидан ҳосил булган динамик босимни шамол ёки 
тезлик тазйиқи деб аташ қабул қилинган. Бу тазйиқлар ҳавонинг зичлигига 
боғлиқ бўлиб, юқоридаги формула билан шамол тазйиқи аниқланади.
Бу ерда: q - шамол тазйиқи (Па) 
U - шамол тезлиги (м/сек.) 
Ҳавонинг зичлиги – 1,225 кг/м
3
Ишлаётган ҳолатда – 700 Па.
Ташиш вақтида – 150 Па. 
Бурғилаш миноралари панелли бўлган ҳолатда шамол тазйиқи 1 метр 
узунликдаги панеллар сони – i та бўлган ҳолда қуйидаги формула ёрдамида 
аниқланади: 
i
i
в
i
В
С
n
q
Q


(4.9) 
Бу ерда: q
i
– нормативда олинган тезлик тазйиқи. 
n
в
– шамол натижасида ҳосил бўлган оғирлик коэффициенти. 
С
i
– бурғилаш минорасида – i та панели бўлганда
аэродинамик коэффициент. 
β – динамик коэффициент.
Вi – бурғилаш минорасидаги – i та панеллар сони. 

Download 5,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish