Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   151
Bog'liq
True (1)

м атик мембран^ к о й л а ш г а н (латинча «мембрана»— пўст, парда деган сўз- 
дан олинган, 
Плазматик мембрананикг калинлиги 10 нм атрофида,
унинг тузилиши билан функциясини факат электрон микроскопда ўрганиш 
мумкин.
Плазматик мембрана таркибига оксиллар ва липидлар киради. Улар 
тартиб билан жойлашган бўлиб, химиявий ўзаро таъсир воситасида бир 
бирига бириккан. Ҳозирги тушунчаларга кўра, плазматик мембрана тар 
кибидаги липидларнинг молекулалари икки катор жойлашган бўлиб, яхлит 
қават хосил килади 52 Оксил молекулалари яхлит кават хосил килмайди, 
улар липидлар каватида жойлашган бўлиб, Ц
расмда кўрсатилганидек, 
унда хар хил чукурликка ботиб туради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ҳ у ж д й р л қ о б и ғ и н и н г Т у з и / | И Ш И на ф у н к ц и я с и
123
]2 . П лазм атик м ем бр а на нн иг туанлншн |ю қо р и д а алантрон м нироснолда олннган ф отосу 
рати].
Оксиллар ва липидлар молекуласи ҳаракатчан бўлади, б у — плаэма- 
тик мембрананинг динамиклигини таъминлайди.
Плазматик мембрана кўпгина муҳим функцияларни бажаради, ҳужа й- 
раларнинг ҳаёт фаолияти унинг ана шу функцияларига боғлик. Бу функ- 
циялардан бири шундан иборатки, ушбу мембрана ҳужайра ичидаги суюк- 
лик ва туэилмаларни та ш ки мухитдан ажратиб, чегаралаб турувчи тўси к 
хосил килади. Бирок ҳужайралар билан та ш ки муҳит ўртасида тинмай мод- 
далар алмашинуви бўлиб туради. Т а ш ки муҳитдан ҳужайрага сув, айрим 
ионлар шаклида ҳар хил тузлар, органик ва анорганик молекулалар ўтади. 
Булар х уж айра ичига плазматик мембрананинг ниҳоятда ингичка каналча- 
лари орқали киради Хужайрада ҳосил бўлган маҳсулотлар та ш к и муҳитга 
чикарилади. Моддаларни ўтказиб, ташиб бериш плазматик мембрананинг 
муҳим функцияларидан биридир.
Алмашинув маҳсулотлари, шунингдек, ҳужайрада синтезланган модда- 
лар ҳужайранинг плаэматик мембранаси оркали чикарилади. Ҳар хил без- 
ларнинг ҳужайраларида ишланиб, майда-майда томчилар шаклида ҳужа й- 
ра ташкарисидаги муҳитга чикарилади('ан хилма-хил оксиллар, углевод- 
лар, гормонлар шулар жумласига киради. 
^
К ў п ҳужайрали ҳайвонларда хар хил тўкималарни <эпителий тўкима- 
си, мускул тўкимаси ва бошкаларни) ҳосил киладиган ҳужайралар плаэ- 
матик мембрана воситасида бир-бири билан бирикади. Й кки та ҳужайра- 
нинг бирикиш жойида бу ҳужайраларнинг ҳар бири бурмалар ёки ўсиклар 
ҳосил килиши мумкинки, улар бириккан жойларни жуда хам п и ш и к килиб 
туради 53.
Усимликларнинг ҳужайралари цитоплазма билан тўлиб турадиган ва
www.ziyouz.com kutubxonasi


124
Ц и т о л о г и я а со сл а р и
13. Иимнта цўш ни қутиайралар м ем йрам асннинг алектрон м нм роскопда олннган ф отпсу 
рати.
Т а ш қи м е м б р а и а и и н г д у ж а й р а л а р б и р и и и ш и н и н г м у с т а қ к а м л н г и н и о ш и р а д и га н б у р м а л а р и
ва ў с и қл а р и и ў р и н и б т у р и б д и .
54. П н н о ц и т о э н и н г сж ем аси. Д м ё б а д а г и ф а го ц и т о э .
плазматик мембрана билан чегараланаднган ингичка каналчалар ҳосил 
килиш йўли билан бир-бирига бирикади. Ҳ ужа йра кобиғи оркали ўтадиган 
ана шундай каналчалзр бўйлаб бир ҳужайрадан иккинчисига озик модда- 
лар. ионлар. углеводлар ва бошка бирикмалар ўтади.
Ҳайвонларнинг кўп хужанралари, масалан, ҳар хил эпителий хужай- 
ралари юзасида ж уда майда ингичка цитоплазма ўсиклари — микровор- 
синкалар бўлиб, улар плазматик мембрана билан копланган бўлади. Ичак 
хужайралари юзасида ворсинкалар энг кўп, бу ерда овкат зўр бериб хазм 
бўлади ва ҳазм бўлган сайин сўрилиб туради.
Фагопитоз. Органик моддалар. масалан, оксиллар ва полисахарид- 
ларнинг йирик молекулалари, овкат, бактерияларнинг зарралари хужайра 
га фагоцитоз йўли билан ўтяди (грекча «фагео» 
емок, хазм к и л м о к де- 
ган 
олинган). Фагоцитозда плазматик мембрана бевосита иштирок
э т я п и Л Ҳ ужайранинг юзаси бирор к а т т и к модда заррасига тегиб колган 
жойда мембрана букилиб, чукурча хосил киладн ва заррани ўраб олади, 
шунда бу зарра «мембрянага ўроғлик» холда хужайра ичига ботиб кодади. 
Ҳазм килпш вакуоласи хоснл бўлади ва ҳужайрага ўтган органик модда- 
лар 'н да хазм бўлади.
Фэгоиитоз хайвонлар оламида кенг таркалган. Амёбалар, инфузория-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ц и т о п л л э м а ва у н и н г о р га н о и д л л р и : э н д о о л а э м а т и к т ў р , м и т о я о н д р и я л а р ва
пл а сти д а л а р
125
лар ва бош ка куп содда ҳайвонлар фагоцитоз йўли билан озикланади. Умурт- 
қали хайвонлар билан одамда камдан-кам хужайралар, масалан, лейко 
цитларгина актив фагоцитозга лаёкатлидир. Бу хужайралар бактериялар- 
ни, шунингдек, организмга тасодифан тушиб колган хар хил к а тт и к эарра 
ларни ютади ва шу тарика уни касаллик кўэғатадиган микроорганизмлар- 
дан ҳамда ёт зарралардан ҳимоя килади. Усимликлар, бактериялар ва кўк- 
яшил сувўтлар хужайраларининг девори фагоцитозга карш илик килади 
ва шу сабабли уларда хужайрага моддалар ўтишининг бу йўли амалда бўл- 
майди.
Пиноцитоз. \ а р хил моддаларни эриган ва муаллак холда сакловчи 
сую клик томчилари хам хужайрага плазматик мембрана оркали ўтади.
С ую кли кни нг майда томчи шаклида ютилиши ичиш ходисасига ўхшай- 
ди, шунга кўра, бу ҳодига пиноцитоз деб аталган (грекча « п и н о » — ичяп 
ман деган сўздан о л и н г а н ) ^ С у ю к л и к н и н г ютилиш процесси фагоцитозга 
ўхшайди. С ую кли к томчиси Ц
цитоплазмага «мембранага ўроғлик» хол- 
да ботиб тушади. Ҳужайрага сун билан бирга ўтган органик моддалар ци- 
топлазмада бўладиган ферментлар таъсирида ҳазм бўла бошлайди.
Пиноцитоз табиатда кенг таркалган бўлади ва ҳайвонлар, ўсимликлар, 
замбуруғлар, бактериялар ҳамда к ў к яшил сувўтлар хужайраларида амал- 
га ошади.
Фагоцитоз ва пиноцитоз процесслари, ионлар ва молекулаларнинг та- 
шилиши хужайрада ҳосил бмладиган энергиянинг сарфланнши хисобига 
амалга ошади (158 бет).

Ў сим ликлар билан хайвонлар чужайраси кобиғи (п ў с ти )н и н г туэилиш ини бир- 
^
бирига солиш тириб кур и н г, 2 М одлалар х уж я й р а ичига кандай ўтали? 3. Г л и ко ка - 
л и кс. хуж а й р а девори на плаэм атик мембрананинг асосий ф ункпняси нимадан ибо 
рат?

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish